Kako izgraditi dobre odnose sa ljudima uopšte i sa partnerima
(Prim. Prev. na samom uvodu nedostaje zvučni deo snimka)
Oren: …Kao goste imamo psihologe koja se bavi lečenjem porodičnih veza koji će nam se pridružiti danas u našem razgovoru Norvi i Nica. Danas ćemo pričati o tome kako da primenimo stvaranje dobrih odnosa između ljudi u našem svetu...
Kako da prenesemo sve naše veze na to da budemo dobro, u dobrim odnosima sa ljudima.
Rav Lajtmane - kao neki opšti početak, otvaranje razgovora na temu, počećemo sa vama. Govorili smo dostao stanju u društvu i osobama danas u 21-om veku. Sagledali smo to iz istorijske perspektive, evolucije, iz prirode kako nas vodi kroz sve te procese, ali još nismo došli do osobe koja vodi svoj privatan život, ima kontakte sa drugim ljudima, partnerom, porodicom, kolegama sa posla, komšijama, to su kontakti u okviru kojih živi. Ideja ovog projekta jeste upravo da govorimo o tom čoveku, da mu pojasnimo kako bi razumeo o sebi, ono što mu možemo preporučiti, a šta je praktično kako bi mogao to da koristi u rešavanju problema sa ljudima oko sebe. Nadam se da ćemo uspeti u ovome, jer ljudima treba ovo.
Želim da dodam da na osnovu prethodnog projektaove vrste koji smo imali, dobili smo i povratne informacije da su stvari o kojima su čuli bile dobre, ali da je perspektiva iz koje je gledano vrlo velika i da nemaju alata da pojme ovako široko gledanje na stvari i moramo preći preko stanja sveta, ekologije i svega da bi došli do tog čoveka, koji radi na nekom mestu i treba da uzmemo ovu mudrost i prilagodimo je njemu.
Ako Nica može da postavi neko pitanje koje će nam dati pravac u razovoru bilo bi dobro.
Dr. Lajtman: Evo ako mogu ja prvo. Ne osećam se prijatno sa tim stanjem u koje želiš da me dodaš. Zašto? Jer moja priroda i koliko mogu da se setim o sebi, uvek me je privlačilo da vidim širu sliku, opštu sliku, osnove sveta, opšte pravilo prirode na osnovu koga je sve postavljeno. Ako bih išao na test iz matematike ili fizike, nekada bih prvo pravio formulu i onda bih iz te formule rešio problem, jer se ne bih sećao formula, ali bih se setio osnova, razumeo ih i krenuo tim pristupom, koji je dosta drugačiji nego što je Oren upravo predstavio. Onda bi morali malo da me pritisnete i možda bih mogao i da se onda obratim i govorim o tom malom čoveku. Običan čovek i njegov nivo; što mislim da zaista nije moguće, možda i uspemo, ali još jednom izvinjavam se unapred.
Nica: Prvo pitanje je o vezama. Čuli smo vas mnogo puta da govorite da svi naši problemi dolaze iz veza koje imamo sa drugim ljudima, da li nam možete nešto više reči o čemu se to radi u tim vezama, odnosima?
Dr. Lajtman: Pre svega iz studija, i vi ste verovatno čitali o tome iz studija psihologije, sociologije, koliko osoba utiče na društo i koliko društvo utiče na osobu. Nedavno sam pročitao i studiju o jednoj velikoj grupi psihologa sa jednog američkog univerziteta koji su dugo godina proučavali ovaj fenomen i došli do zaključka da pored hrane, pića, smeštaja - osnovnih stvari neophodnih za život - ono što čoveka može istinski ispuniti, a to nije novac, jesu odnosi sa društvom, drugim ljudima. Jasno je da je čovek izuzetno pod uticajem svoje okoline i da pored osnovnih životnih potreba sve ostalo je veza sa okolinom, i niti poštovanje, niti priznanja, nauka, ništa do odnosa okoline prema njemu.
Ako se okolina ponaša prema njemu dobro može da ispuni sve ostale njegove potrebe osim onih telesnih kao hrana, familija i seks. Tako da ovde možemo videti koliko je okolina bitan faktor.
Nica: Ako vas dobro razumem, vi kažete da naša sreća zavisi od toga koliko imamo dobre odnose sa okolinom? Pitanje je onda kako gradimo dobre odnose, veze sa okolinom, društvom?
Dr. Lajtman: Čak i najobičnija osoba koja ima posao ili bude kod kuće i ostalo, on se oseća živo i dobro pod uslovom da ima dobar stav okoline prema sebi. I ako je tako, naše opredeljenje je jednostavno – kako da ga naučimo da promeni okolinu kako bi ona bila dobra za njega, kako da okupi takve ljude, kao u grupi ili slično, kako bi oformili okolinu koja je dobra za njih. To sve kako bi im bilo dobro, kako bi im se život ispunio sa dobrim, ovo svakako neće biti dovoljno, jer ne pruža ono što telo traži kao što je hrana i slično, ali će ispuniti sve ostalo.
Oren: Voleo bih dodam jedan ugao gledanja ovde.... (prim.prev. nedostaje deo audio zapisa)
Dr. Lajtman: Da, da može da stvori svoju atmosferu. Moguće je da ne mora da stvori atmosferu nego da on krene da se ponaša prema drugim na takav način, on počne da govori sa njima i možda je to dovoljno.
Norvit: Poznajući pacijente, znamo da će svi hteti sve sada i ako jedan počne da koristi metode kojima ćete nas naučiti i koje ćemo krenuti da primenjujemo prema drugima koji nisu nužno učili o ovome i dobićemo ne tako pozitivne odnose.
Dr. Lajtman: Pre svega ne mislim tako, ne čini mi se, ne, nećemo imati pozitivan stav. Ne može dobiti vrlo negativan stav, niko mu se neće smejati, neče pričati o njemu. Ako se on odjednom promeni, i promeni svoj odnos na bolje kroz par reči, osmeh, mislim da će dobiti isto nazad, to je u našoj prirodi i ionako nismo sposobni čak ni da, na primer, približimo se nekom kriminalcu i damo mu cvet ili da mu se nasmejemo ili uradimo nešto, on prosto neće moći posle takvog stava da razvije loš stav prema nama. Ovo je poznato i korišćeno i u psihologiji kada želimo da se obratimo i neprijateljski raspoloženoj okolini ili ako želimo da koristimo osobu idite ka njoj. Nekada je to bilo, a sada je možda neprimereno pitati za upaljač i to je dovoljno, već ste ga neutralizirali, već ulazite u nekakve veze.
Nica: Govorite o psihologiji i o metodama, i pitam se – postoje mnoge metode i pristupi kada je reč o vezama, odnosima, ali činjenica je da do danas nismo uspeli da se osećamo bolje u našim odnosima sa drugim ljudima. Upravo suprotno, doživljavamo i svojevrsni pad, pogoršanje u odnosima.
Dr. Lajtman: Mislim da je problem u društvu, u ljudima. Da ljudi razumeju, da postoji pravo objašnjenje i usmerenje iz škole, vrtića, na radnom mestu, na svakom mestu da gde je čovek, u njemu je i njegova žena i deca i da može biti vrlo sretan u životu da se društvo prema njemu odnosi dobro. Trebalo bi da nauči ovaj zakon i onda neka pokuša. Jer svaka osoba koja sluša prosto ne zna, psiholozi rade samo sa onim osobama koje dolaze njima i šta onda mogu da urade? Imam jedan primer danas što se tiče zabrane pušenja, vratio sam se sa dugih putovanja iz Južne i Severne Amerike, nedeljama sam bio van kuće. I gde god sam bio je ludilo, gde god se okrenete zabranjeno je pušenje, idite dole i to svugde tako. Ukratko, vidimo da ukoliko društvo hoće i uzme nešto kao jedan loš element, što je samo po sebi neobično, jer evo ovde se prodaju cigarete, ali ih ne smete pušiti nigde. I to je vrlo dobar primer. Uzeli smo nešto, što je upitno da li je uopšte toliko štetno, i stavili ga kao nešto što je protivno milijardama dolara prodaje i šta sve ne. I nije dozvoljeno, zabranjeno je. I zašto sada ne bi uradili istu stvar sa objašnjenjem kako učiniti osobu sretnom. On bi mnogo bolje živeo od toga. Živeo bi mnogo duže nego da puši ili ne puši. Siguran sam da osoba koja ima dobru okolinu, u dobrom stanju, živi, nastavlja, radi mnogo korisnije. I nivo kriminaliteta se mislim smanjuje. Siguran sam da celo društvo može imati koristi od ovoga. Zašto mi ne možemo da ovo uradimo? Po pitanju cigareta su uspeli, a po pitanju ovoga ne. To mi nije jasno.
U ovome će razliku osetiti i oni koji puše i oni koji ne puše. Siguran sam u to.
Norvit: Sa kojim grupama treba da počnemo taj rad? Decom, bebama?
Dr. Lajtman: Sa svima. Svima je neophodnan dobar uticaj sredine na njih. Svima odjednom. Nema nikoga ko to ne oseti. Možete uvek dati osmeh, raspoloženje, mali gest... Ali ne, mi smo voljni da damo osmeh za novac. Stjuardesa se smeje, ljudi iz uslužnih delatnosti se smeju i to je to. Drugi vas gledaju...
Norvit: Znači Vi nam govorite da treba da uključimo sve u ovaj metod, kako bi se razvili?
Dr. Lajtman: Osmeh, odašiljanje jednog toplog stava, pozitivnog stava, jednostavno od jedne osobe ka drugoj. Ponavljam ovo je mnogo vrednije od novca. Osoba (Prim.prev) koja daje osmeh, toplinu treba da shvati da ona dobija iz ovoga. Isto je kao kada želimo da smršamo, želim da budem zdraviji, imam neke bolesti koje želim da izlečim, imam probleme na poslu, kod kuće, i treba mi da znam da samo time što se smeje, imam osmeh, mogu da rešim te stvari. One me polako napuštaju. I zaista će biti tako.
Norvit: Iz ovoga, mi sami moramo da razumemo da smo mi ti koji generišemo promenu i da ćemo dobiti pozitivni odgovor.
Dr. Lajtman: Da, to nije nešto izmišljeno, to je kao nekakav zadatak koji zadajemo sebi.
Nica: Znači da tu ustvari nema nekog posebnog metoda?
Dr. Lajtman: Naravno da postoji metoda, a to je da ako se osmehujem drugima i ako to radim sa jednim širim objašnjenjem onda će i stanje našeg društva biti bolje, toplije, svaka osoba će osećati da ima dobar stav i raspoloženje će biti mnogo bolje, bolesti, stresovi, nervi, odnosi sa šefovima na poslu, u kolektivu će se unaprediti kao i rezultati na poslu i kod kuće – sve je to stvar navike. Sve je navika, to postane naša druga priroda. Bez obzira kako se društvo odnosilo ako se ponašamo na ovaj način, čak i da je to veštački to ulazi u našu prirodu i mi polako napredujemo. Svi možemo da vidimo da mi se ne isplati da uradim nešto loše, jer ja dobijam iz ovoga, iz mog ega se osećam dobro sa svima.
Nica: Ako ovo možemo nazvati metodom za unapređivanje odnosa sa ljudima, da li je onda osmeh jedina stvar u ovoj metodi ili ima i drugih?
Dr. Lajtman: Ne, prvi princip jeste da ako se povežem sa drugima ja dobijam iz toga novac, zdravlje, sve ostale pozitivne stvari.
... (Prim. Prev. Nedostaje deo audio zapisa)
Norvit: Znači ja sada idem sa osmehom i ako tako idem ja dajem dobar primer ostalima?
Dr. Lajtman: Ali oni to treba da usvajaju i iz medija, iz škole, od prijatelja, sa posla. Mislim da svakako osoba može biti zainteresirana za ovo. I na poslu, ako se svi ovako odnose onda niko nikome ne bi podmetao nogu. I ovo bi uticalo na rezultate na poslu i slično.
Nica: Ako sam dobro razumela, prvi princip je ispravan stav?
Dr. Lajtman: Jer ja dobijam, ja ovde profitiram, ovo ne smemo da zaboravimo. Ovo je suština, meni se isplati, da radim drugima, ali ja dobijam ovime. I na kraju je novac i obezbeđenje još više stvari.
Norvit: Ima jedna interesantna studija u Britaniji: uzeli su malu decu, 3-4 godine, i stavili ih u dve sobe i prikazali im dva različita TV programa. U prvoj sobi je bio TV program gde je jedna osoba imala veliku igračku koju je grlila i ljubila i posle ih uveli u drugu sobu u kojoj se nalazila ta ista igračka i oni si se poneli prema toj igrački isto kao što su videli na programu. Onda su tu istu decu uveli u drugu sobi gde im je prikazan program gde jedan čovek tuče tu lutku i deca su odmah bila isto tako agresivna. Ovo govorim jer je eksperiment prekinut na pola gde su nam pokazali samo koliko doseže uticaj, ali nisu došli do dela koji bi obradio to koliko je to za njih možda korisno kao što ste upravo rekli.
Dr. Lajtman: Korist – da i ne. To nije bio kompletan eksperiment, jer nisu pokazali ni odnose između dece, niti primere starijih ljudi. Trebali su videti vrlo pozitivan primer, sve forme, od vrlo loših odnosa do vrlo dobrih, primere iz raznih pravaca. Posebno loši odnosi koji podstiču duboki strah i onda uneti toplinu na način na koji su navikli. To zavisi od osobe do osobe, jer u Evropi ljudi nisu navikli na iste stvari kao ljudi u Africi. Jasno je da pristup i objašnjenja moraju biti prilagođena u samom pristupu. Ali sve u svemu moramo im pokazati i u familiji. Ta lutka koju su koristili pokazuje da ljudi prate primere. Ali primeri koje daju jedni drugima su korisniji. Takođe ih osnažuju, jer imaju međusobnu korist.
Nica: Imamo ovde dve stvari, pozitivan stav i osmeh? Međutim, ovo nije lako uraditi..
Dr. Lajtman: Zašto nije lako?
Nica: Zato što mogu biti u nekoj situaciji koja to ometa, mogu biti besna.
Dr. Lajtman: I šta ako su svi oko tebe drugačiji? Da kažemo da te puste da se ispoljiš. Koliko dugo misliš da ćeš moći da budeš u tom lošem raspoloženju ako su svi oko tebe dobro i nasmejani?
Ono što želim ovde reći jeste da ljudi u pozitivnom okruženju ne mogu biti zli. Ali društvo nije pozitivno i počinjemo od tačke sa smo svi zli. Da, ali tim pozitivnim uticajem okoline,... zašto sam dao primer sa zabranom pušenja?
Oran: Da ali ne možemo to sa celokupnim društvom.
Dr. Lajtman: Idemo samo sa onime što pojedinac može da uradi.
... (prim. prev. Nedostaje deo audio zapisa)
...i ja sam ograničen na svakom koraku. Čak ni na ulici ne mogu da pušim. U Izraelu je to sloboda, ali u Evropi i Americi ne možete pušiti na istoj strani ulice...
... (prim. prev. Nedostaje deo audio zapisa)
Možete otići par ulica dalje da biste mogli pušiti i to na ulici. Govorimo o ulici. Znači oni su toliko pritisnuli ljude, jer su tako odlučili. A imamo i loše primere. Možda priholozi ne pritiskaju dovoljno? Zamislite ovo sa cigaretama su izboriti ovakav pritisak i to su pritisli i proizvođače cigareta, organizacije, lobiste sa milijardama dolara – usmerili su silu protiv njih i vidite šta su uradili.
Dr. Lajtman: Da li imate nekakvu statistiku koliko je u svetu?
Nica: Vi govorite o uticaju okoline, ali ustvari govorite o društvu. Da li se i čovek u kući sa svojom porodicom takođe može smatrati okolinom?
Dr. Lajtman: Naravno da jeste. I mi kod kuće možemo organizovati posebnu državu. Možemo sesti oko stola i odlučiti da ne brinemo šta je van kuće. Imamo ovde posebnu državu i možemo postaviti potpuno drugačije zakone.
Nica: Tu bi želeli da skoncentrišemo sva naša pitanja.
Dr. Lajtman: Dobro. Možem to postaviti ovako, kada smo kod kuće onda nema više svađa, nema problema. Naravno da će biti problema, ali ćemo mi odlučiti da ćemo se prema njima odnositi na sasvim drugačiji način. Prva stvar koju moramo uraditi jeste: čim dođemo kući ostavimo sve naše probleme pred vratima i ne unosimo ih u kuću. Ulazimo u kuću i samo imamo osmeh na licu. Samo dobar, pozitivan stav, stav kojim govorimo da je sve u najboljem redu. I svi moramo da se složimo sa time i kao da potpišemo neki sporazum između nas da ćemo se od sada svi tako ponašati.
Norvit: Koliko je to realno kada uzmemo situaciju da me je neko presekao na ulici i da sam imala sudar i dolazim kući obojena time?
Dr. Lajtman: Ne, ne, približavate se vratima i što ste bliže to više razmišljate – ovde se ulazi samo sa osmehom. Znači možemo i postaviti ovako da na primer deca mere koliki vam je osmeh na licu i na primer imamo osmeh kojim mora biti 8cm širok i ako imate manji osmeh od toga nije vam dozvoljeno da uđete. I ovo su uslovu za tatu i mamu i svakog pojedinačno. Naravno ovo je šala, ali tako je i vi to znate. Vi ste psiholozi i znate to iz psihologije. Znači, stavimo takvu masku na lice i samo sa time ulazimo u kuću. Kada sve to obavite i prođete kroz kuću, onda lepo sednete i kazete na jedan smiren i umeren način, sada ću vam reći šta mi se desilo na putu kući. Ispričate kako ste umalo imali sudar, probušila vam se guma, i tek pošto ste se smirili i onda kažete: da, to mi se desilo, ali to nije ništa, to će proći, idemo dalje.
Recite mi, vi kao psiholozi, da li mislite da je ovo nemoguće ako vas cela vaša kuća, porodica, pritiska da se tako ponašate? Zar vas ne bi bilo sramota da se drugačije ponašate?
Norvit: Naravno, ovo nije primenjeno, ovo je teoretski, ali mi zvuči ispravno. Zvuči mi kao dobar uticaj iz kuće.
Dr. Lajtman: Sve je stvar navike. Navikli smo da sve istresamo i mislimo da je to dobro za nas i za ljude oko nas. Kao, ako uzmemo za primer japance, japanci su izmislili lutke na koje iskaljuju svoj bes i slično. Ako osoba ne zna da kompenzira na dobar način onda to svakako može biti dobro. Ali mi zaista ne možemo reći da je društvo od ovoga poslato bolje. Ova takozvana smirenost i nije prava smirenost, to je nešto što se prelomi, ona dozvoli određenoj količini stresa da iziđe - pretvori unutrašnji stres u fizički stres - ali u suštini društvo od ovoga ne postaje ništa bolje. Vidimo da problemi kod takvog rešavanja nisu ništa manji nego na drugim mestima. A sa druge strane oni su japanci i imaju svoje viševekovne metode, obrazce ponašanja i to nije primenjivo svugde. I mi koji više pripadamo evropskoj kulturi vidimo da to nije baš tako, nas ovo ne privlači, mi više volimo da vičemo u svađama, prepirkama posle čega se smirimo ili ne. Istina je da ovo ulazi dublje, jer sam preobrazio unutrašnju silu iz mene na vikanje i time se lečim.
Nica: Ako ja sada kao majka, želim da težim ovakavom rezultatu, a to je da moja porodica živi u harmoniji, izgradim dobre odnose kako da počnem?
Dr. Lajtman: Počnemo sa objašnjavanjem. Na primer, čitamo priče. Znate i ja sam imao određenu situaciju; moj sin je otišao da studira u Ješivu, ćerke su otišle da studiraju u Betjahov i kod kuće je bila potpuno drugačija atmosfera. Nemojte me pogrešno shvatiti, ne pokušavam da propagiram... ali mora postojati određen način ophođenja prema odnosima između ljudi, familiji, deci, roditeljima. Tamo se uči dosta toga kako deca treba da se odnose prema roditeljima, kako da poštuju roditelje. Naravno, problemi su prisutni svugde, ali je opšti nivo mnogo mirniji. Tamo nema primera svađa i rasprava. Ne želim da pomislite kako svima govorim da treba da se pokaju, ali mislim da ukoliko društvo želi da uvede određene zakone, bez obzira dolazili oni iz Tore ili od doktora, ali ako ih to društvo postavi kao normu, vidimo da će tako i postojati.
Nica: Vi zapravo govorite o određenim vrednostima koje su deo nas.
Dr. Lajtman: Tako je to sa tačke gledišta Tore, ali ovde bi to trebalo biti sa tačke gledišta struke, lekara, ili sa tačke novca. Osoba mora da shvati da gubi. Moj odnos sa društvom se preslikava na moje zdravlje, moj mir, moj odmor i slično. Isto tako na poslu me to košta novca, mogu više da zaradim, mogu da uradim više stvari, u sigurnijoj sam poziciji. Ovde mora pre svega biti profit - korist, koji se uzima u obzir i kada tako postavimo, onda nema problema. Kao i sa cigaretama, svi će mi navodno dokazati kako mnogo više ljudi umire od bolesti koje izaziva pušenje, to je napisano na svakoj kutiji cigareta, znači do te mere je to obrađeno i artikulisano. Imam osećaj da je to sve vrlo efektno i to je vrlo dobar primer za nas.
Nica: Da li su odnosi među nama slični sistemi ili su mnogo komplikovaniji?
Dr. Lajtman: Ako uzmemo da želimo dovesti osobu u stanje u kome će ona biti radosna, ako pri tome izuzmemo osnovne životne potrebe, kao i to da sve ostalo osoba oseća kroz odnose sa društvom, šta nam je drugo preostalo (prim.prev. nego da se fokusiramo na sređivanje odnosa sa društvom). I ako uspemo da promenimo odnose u društvu na bolje, on ne samo da će dobiti osmeh nego i podršku. I ovime nam se odmah otvaraju vrata ka uspostavljanju još većeg balansa u odnosima u društvu. Iz ovoga ćete osetiti ne samo osmehe već i sigurnost i materijalni boljitak.
Norvit: Imam jednu priču o čoveku koji dolazi u jednu fabiku i odlučuje da poveća produktivnost i raspoloženje. Tako da je odlučio da im s vremena na vreme daje bonus. I zaista ljudi su postalo malo produktivniji, atmosfera je bila bolja i jednog dana su počeli da dolaze i traže veće bonuse kako bi povećali produktivnost. Kako mi sa mesta gde gde uradimo nešto što se smatra pozitivnim za osobe dođemo do mesta da ti ljudi imaju veće zahteve?
Dr. Lajtman: Oni žele da zarađuju više. Oni su već osetili da je njihov osmeh vredan.
Norvit: Znači to je onda dobro? Nije prisila?
Dr. Lajtman: Zašto prisila? Ako on dođe do valsnika fabrike i razgovara sa njime sa osmehom i sa osmehom mu kaže, „vi ste dobra osoba i ja sam dobra osoba, zar ne?“
„da jeste“
„hajde da uradio računicu, da vidimo koliko je moj dobar stav, doprineo efikasnosti? I ako u 10% mi više proizvodimo. Što znači da na nama zarađujete 10%više, zar ne? Koliko od toga ste obećali da ćete nam platiti? Nekakav bonus, još jedan dan odmora, piknik i slično. Mi želimo od tebe ipak malo više. Vidite kad pogledate brojeve to ide vama u prilog i mi znamo da je to dobro za nas - stav, nervi, zdravlje sve se to računa. Kad pogledamo koliko sada zarađujemo, manje smo bolesni, koliko radimo ne moramo da idemo da pušimo svakih pola sata zbog živaca, i ne govorimo samo o tome, već i o ogovaranju za vreme radnog vremena, uzimanju bolovanja kada to hoću i hajde sada da sve to stavimo na papir – zaista se isplati i tebi i nama da pored osmeha dobijemo i nešto novca. U čemu je problem?“
Ja mislim da je to moguće. Kao i sa zabranom pušenja i ostalim stvarima, urađene su studije, grafikoni, formule do kog stepena to čini dobro ili ne. To je znači već dokazano, pa šta mislite da tu nije bio rat sa duvanskom industrijom, velikim firmama, kao što je Filip Moris? Mislite da su se oni samo tako složili sa time? Pa oni imaju svoje lobiste u vladama. Evo pokušajte sada da uradite nešto protiv koka kole, na primer, koja je zasigurno štetnija od cigareta, posebno deci, probajte to zamisliti. Jednostavno snažan lobi i naravno biće i oni protiv. Ko može reći da se borba ne isplati? Jednostavno je, sve je u našim rukama.
Norvit: Vi hoćete reći da kod svakog lobiranja trebamo ići sa pozitivnim pristupom?
Dr. Lajtman: Uz ispravku naravno. Moramo imati koristi od toga, profitirati takoreći. Šta su svi ti doktori uradili, kako su dokazali svoj slučaj protiv duvanske industrije? Došli su kod vlade i rekli: ako mi ne prestanemo da pušimo vi kao vlada ćete gubiti sredstva na zdravstveno osiguranje, bolovanje i slično. Na primer 10 milijardi dolara. I vlada je uradila računicu da vidi koliko zarađuje od lobista i koliko gubi i na kraju se složila. I to nas vraća na korist odnosno profit. Vidite, ovde problema nema, kalkulacija je vrlo jasna i sigurno dobijamo od ovoga. Mi plaćamo za to. Ovde govorimo o sili predavanja, onoga što se dešava ljudima. Posebno kada govorimo o cigaretama, na primer, Rusija održava ekonomiju time što svaka osoba kupi dnevno jednu vodku. Kada bismo mi tako kupovali cigarete svaki dan, a pri tome koštaju mnogo više od flaše vodke, to je čisti profit vladama. Oni su uradili računicu i odlučili. I nije problem pristupiti samo trebate nekoga naučiti ovome. Sve kreće sa ličnog nivoa, ali svakako treba i podrška okolina sa kojom sklapa sporazum.
Oren: Da li možemo zaista govoriti o profitu? Da li možemo organizovati možda neku diskusiju na tu temu? Na primer pozovemo neke porodice i sednemo zajedno i govorimo o tome kakvu korist možemo imati ukoliko uradimo to i to. Kako biste vi opisali to što bi trebalo biti između nas?
Dr. Lajtman: Pozitivan sporazum, toplina u društvu i pozitivan stav i osmeh.
Oren: Dobro, to treba biti kod kuće, međutim od čega mi profitiramo, šta nam je korisno? Jer vi ste rekli da će svi videti benefite ovog rada.
Dr. Lajtman: Jasno nam je da osoba ne može da živi sama. Nama je društvo potrebno. Ako je bolestan, star, ako je mali, umoran i bezbroj drugih situacija, potrebana nam je podrška bez koje ne bi postojali. Iako postoje oni koji nemaju decu, oni čuvaju sav svoj novac kako bi kasnije mogli da kupe svoje mesto u nekom dobrom domu za stare. U svakom slučaju nam je potrebno društvo. Mi smo postavljeni tako da ne možemo živet i bez društva tako da je kod kuće jasno da je to izuzetno korisno.
Oren: Ono što je korisno jeste da ćemo imati dobre odnose, ali sta je profit? Jer mi smo već kod kuće, nismo sami.
Dr. Lajtman: Ako danas pogledamo da je stopa razvoda od 60% i živite u Americi, u Izraelu je stopa nešto manja oko 40%, i mislim da ne bi došlo do toga (Prim. Prev. Misli se na to da ne bi došlo do te stope razvoda da se primenjuju metode koje je naveo). Ako imamo dobar stav, posebno ako su tu i deca – zašto se razvoditi? Šta mislite da će drugi put biti bolje? Stvar ne drži osobu. On želi da dobija kao iz majčinskog doma da prima dobar stav. On je kao malo dete on ne želi da beži od toga. Tako da ga treba držati, toplinom pozitivnim stavom. Svaki čovek to želi.
Norvit: Obično imamo kuvanje i hranu a manje ljubav i toplinu ali ono što dobijamo jeste određena sigurnost ipak mi vidimo da postoji određen fenomen...
Dr. Lajtman: Nedostaje pozitivan stav, vidite mogu doći kući, ok ima hrane u frižideru - ali pozitivan stav je nešto drugo – vidim sendvič ali i njega moram napraviti od hleba - stvar je u stavu nema veze sa time da li je hrana skuvana ili ne.
Norvit: Znači kada neko dođe kući kažemo: “Zdravo kako si” i pripremimo sendvič. Da li je to bolje?
Dr. Lajtman: Da, pripremi sendvič.
Norvit: Da li si gladan?
Dr. Lajtman: Biću uskoro (Prim.prev. smeju se oboje). Ne razumem.
Norvit: Mislim da li je to način da prenesemo toplinu. Kod mene je to nešto drugačije.
Dr. Lajtman: Šta ti misliš možda da sa osmehom kažeš ako si gladan evo tamo ti je frižider.
Norvit: Ne bih baš uzela sebe kao primer. Uzmimo druge ljude za primer, jer oni dolaze sa raznim problemima.
Dr. Lajtman: Ne, za probleme imamo drugo vreme. Ne odmah. Na primer uzmimo svaki ponedeljak i četvrtak, 50 min od 8:00 - 8:50 ne više. Definišimo vreme, nema nervoze, uvedemo taj filter, prođete kroz problem kao takav, ne vaš stav, niti bilo čiji stav i sagledamo šta imamo i to je to.
Nica: Koja je razlika između stava i veze ili odnosa?
Dr. Lajtman: Čini mi se da je veza nešto što gradimo. Moj učitelj Rabaš je imao običaj da kaže: “Ljubav to je životinja koja se uzgajana kod kuće uzajamnim dogovorom (Prim.prev pristankom ili na bazi kompromisa, ustupka). To je to – ljubimac koji raste zajedničkim dogovorom.
Nica: Znači ta ljubav je u stvari veza?
Dr. Lajtman: To je ljubav, ne govorim samo o toplini i osmehu. Zajednički i to je to i pre svega.
Oren: Da li imamo drugih pitanja?
Norvit: Mislim da možemo početi da pričamo o slučajevima.
Oren: Mi ćemo onda završiti našu prvu diskusiju ovde. Hvala vam mnogo Rav Latjman.
Dr. Lajtman: Želim samo da dodam, ne razumemo kakav primer mi dajemo našoj deci našim ponašanjem. Činjenica da im prenosite atmosferu u kući sve od svađa do raznih drugih stvari. Gotovo je sigurno da će i vaši unuci usvojiti ovakve obrazce ponašanja. Ono čemu učite vašu decu će se preneti dalje na mesto na kome više ne možete da ih kontrolišete i kada više i ne budete na ovom svetu. To je vrlo bitna obrazovna tema. Treba da imate u vidu kakvu sigurnost dajete svojoj deci, jer ako to radite sa osmehom imate mnogo veće šanse da ona neće biti povređena.
Mi uvek govorimo deci budite dobri, ne radite ovo i ono i zašto, zato što razumemo da to predstavlja određen nivo sigurnosti koji je viši. To morate razumeti. Ako se tako odnosite prema drugima imate više šanse da ne budete povređeni. Tako da imate obrazovanje, sigurnost . Ne možete to ni da cenite šta znači da deca budu obrazovana na ovakav način. Takvo dete kada odraste i dođe na univerzitet ili radno mesto i da li shvatate kako ga primaju, on je nešto što se ceni, što vredi, i može biti i organizator, vođa bilo šta, jer zna kako da se pravilno odnosi, to mu je prirodno. On razume da kada se tako ponaša on ima koristi i to je prirodno. Time možemo promeniti čitavu generaciju. I u čemu je onda problem da ovo uvedemo u vrtiće i škole
Nica: Da li možemo reći da ovim metodom možemo izgraditi pravilan stav?
Dr. Lajtman: Živimo u društvu, mi smo ljudi, živimo u društvu koje se suprotno od onoga što očekujemo, a to je da su svi prijatelji, ne moraju da se stalno grle i vole, ali da su ljubazni jedni prema drugima i onda ne bih stalno bio u stresu da nekoga ne povredim ili budem povređen. Da li mi to želimo ili ne - da naravno da želimo da živimo u društvu koje podržava. Svi kriminalci su takvi zbog toga što nisu biti tretirani na pravilan način. Zašto mi to sada ne uradimo?
Nica: Jer ne znamo kako.
Dr. Lajtman: Hajde bar da probamo. I danas u ovim vremenima kada smo svi tako povezani, počnimo da prenosimo to što naučimo preko društvenih mreža posebno ono što ima veze sa decom. Ima i drugih stvari.
Oren: Naša svrha ovde je bila da obradimo temu i nastavićemo u drugoj sesiji gde ćemo govoriti o individualnim primerima.
Dr. Lajtman: Individualne osobe ne podnose okolinu gde ima mnogo ljudi. Ako su u učionicama mogu biti samo u manjim grupama. Oni me mogu da razumeju šta su to nacije. Ali ovde moramo govoriti i o podršci i pritisku koji dolazi od cele nacije. Ono što pokušavam da kažem jeste da, ako želimo da ovo postoji, to mora postojati u svojim najširim razmerama. U familiji je to u redu. I to govorim iz tačke gledišta psihijatara, ne malog čoveka, okoline i učenja metoda. Velika znanja dolaze kao mitovi, kao religija, kao cigarete. Ljudi dolaze i kažu ja pripadam ovoj grupi, religiji, kao vegetarijanci, homoseksualni i slično, nije važno šta, samo da je veliko. Ali tu postoji određeni princip i prvo treba da osnažimo osobu u njegovoj porodici. Gde će dobiti obrazloženje ili potvrdu da rade nešto. Dobro je da u okolini osete da je nešto korisno za njih u svojoj maloj okolini ali moraju da osete i podršku šireg društva i tu moramo istaći osmeh, potrebu da imamo osmeh, pozitivan stav kojim zračimo i to ne samo malo kako bi dobili nešto već da osetimo, kao što je kod cigareta stvoren takav osećaj, kao da ih je napravio neki zli bog, znači da i ovo moramo promeniti, stvoriti neki mit iz ovoga kako bi ljudima bilo prijemčivo, da će osmeh otvoriti sva vrata pred nama i odbiti sve demone. Da li razumete šta vam govorim? Iz ovoga dolaze sve religije, to je suština. Da bih se povezao sa velikom grupom, velikom silom moram imati ideju koja je malo iracionalna i pričaćemo o ovome još.
Norvit: Sada govorite u grupama, da li ćemo osmehom možda prevazići to da nam se sviđa ili ne sviđa ova ili ona grupa?
Dr. Lajtman: Nema veze, ako ja idem svojom linijom, svako ko ide mojoj linijom mi je blizak.
Norvit: Znači cilj je osmeh kojim omekšamo srca onima koji nam možda nisu naklonjeni
Dr. Lajtman: Da, i mi se povezujemo može biti da ćemo se razlikovati po pripadnosti grupa, ja sam vegetarijanac a vi niste ali to je to. Zavisi od toga šta primamo. Moramo da vidimo da ukoliko želimo da uspemo, dugoročno gledajući, moramo ići sa velikom grupom i moramo stalno voditi računa da se ovo štiti i da primamo sve više faktora da imaju zajednički nivo održivosti i efekta kao što je slučaj sa zabranom pušenja.
Oren: Ovde završavamo i nastavljao u drugim sesijama. Hvala .
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.