Idealan okvir za srećno postojanje
Kako biti srećan – to je postao algoritam koji je teško dešifrovati. Da li je to zbog toga što koristimo pogrešnu formulu? Ispunjenje ne zavisi od novca, moći ili sreće, već od pozitivnih ljudskih odnosa. Ovo je princip kursa sreće koji se održava na Jejlu i Stenfordu, I već je postao najpopularniji u istoriji oba univerziteta.
Kurs se zasniva na pozitivnoj psihologiji. Navodi da je naš nivo životne radosti određen kvalitetom naše interakcije sa drugima. U stvari, ljudi su zadovoljniji u okruženju u kojem prevladavaju solidarnost, podrška i osećaj pripadnosti. Suprotno tome, takmičenje za dominaciju i da se bude iznad drugih stavlja osobu pod stalni stres, pritisak i izolaciju.
To objašnjava zašto ljudi, koji izgledaju kao da imaju sve, mogu da budu u jakoj depresiji, i to do takve mere da neki od njih oduzimaju sebi život. Nedavna samoubistva američke dizajnerke Kejt Spejd i TV lica Entonija Burdejna, ilustruju ovu situaciju. Kao neko dejstvo zaraze, nekoliko dana nakon njihove smrti, broj poziva na krizne telefonske linije u SAD porastao je za 65%, a količina linija za poruke u hitnim slučajevima povećala se na 116%.
Globalno, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 800.000 ljudi, svake godine umire zbog samoubistva, otprilike jedna osoba svakih 40 sekundi. Statistika pokazuje da nedostatak ispunjenja dostiže razmere epidemije. Pripisati to spoljašnjim uslovima – bilo bi pojednostavljeno objašnjenje. Osoba može da živi usred šume u drvenoj brvnari i da se oseća srećno, ili, pak, da ima luksuzan stan u neboderu, a da se pritom oseća nesrećno i usamljeno. Šta je ključni faktor koji pravi razliku između tih stanja? To je uticaj okoline.
Ono što ljude razlikuje od drugih vrsta jeste socijalni aspekt. Naše okruženje nas oblikuje i utiče na nas u svakom trenutku našeg života, kroz našu porodicu, posao i medije. Čovek može da bude ugnjeten ili uzdignut u zavisnosti od toga kako apsorbuje taj uticaj.
Egalitarno društvo zasnovano na solidarnosti, u kome se svi brinu jedni o drugima - dobijaju onoliko koliko je potrebno i rade za dobro svih - idealan je okvir za srećnu egzistenciju ljudi i čvrsto tlo za budućnost njihove dece.
Suprotno tome, naša egoistična i agresivna trka za bogatstvom, čašću, znanjem i moći ne može da bude izvor sreće. To je zato što se, u trenutku kada ispunimo te želje, ponovo pojavljuje nova praznina koja nas iznova ostavlja nezadovoljne. Tako, krajnja radost može biti samo na nivou iznad individualne težnje za srećom, izgradnjom zajedničkog društvenog tkiva koje će pozitivno uticati na svakog člana društva.
Kao što je kabalista Rav Jehuda Ašlag napisao u novinskom listu “Nacija”:
„Svaka nacija mora da bude snažno ujedinjena unutar sebe tako da su svi pojedinci unutar nje povezani instinktivnom ljubavlju. Štaviše, svaki pojedinac treba da oseća da je sreća nacije njegova sopstvena sreća, a dekadencija nacije njegova sopstvena dekadencija... To znači da su ljudi u toj naciji, koji osećaju tu harmoniju, oni koji naciju čine, a mera sreće i održivosti nacije meri se njihovim kvalitetom".
Međutim, naš trenutni obrazovni sistem i okruženje poštuju konkurenciju i dostignuća radi lične koristi, čak i ukoliko to ide na štetu drugih. Ovo bi moglo da bude najvažnije otkriće za studente na Jejlu i Stenfordu –naivno je misliti da će se nešto promeniti ukoliko nastavimo da budemo pod upravom naše sebične prirode.
Zato, čak ni najprestižnije institucije, ne mogu da nas nauče kako da budemo srećni. Rešenje bi bilo da se celokupno društvo upiše na studije sreće, ali njemu je nekako udobno u sadašnjem stanju, što je i osnovna poruka kojoj je osoba – kao proizvod okruženja – izložena.
Međutim, od jednog do drugog slomljenog srca, od krize do krize, od očaja do bola, postepeno, celokupno društvo će biti svesno svog trenutnog lošeg stanja. Tada će otkriti put Kabale, izabran od strane jedinstvenih pojedinaca koji su se „odvojili“ od devijantnih vrednosti društva, da bi sproveli proces transformacije i podsticali veze jedinstva i ljubavi, u kojima, kao što je već pomenuto, leži sreća.
Kabala je metoda izgradnje jedinstvenog i srećnog ljudskog društva. To je metoda koja nas uči vrednostima neophodnim za postojanje u zdravom društvenom okviru, i o tome kako da se prema drugima odnosimo na uravnotežen način. Štaviše, ona nas uči procesu korak po korak, kako da se pozitivno povežemo da bismo privukli silu koja boravi u prirodi i koja može da promeni ljudsku prirodu. Tako, osoba će naučiti da ne teži jedino ispunjenju sopstvene sreće, već i sreće drugih. Tada će se izgraditi harmonično ljudsko društvo da bi se osigurala međusobna sreća.
U takvom društvu način da se izmeri sreća pojedinca biće jednostavan – osoba čija se sreća i pozitivne emocije sve vreme izlivaju- od nje do drugih i od drugih do nje - jeste srećna i zadovoljna osoba. Tada ćemo svi diplomirati sa odličnim uspehom na univerzitetu života.
Autor:
Dr Mihael Lajtman
