OHOLOST UBIJA

 

Link - “Hubris Kills” (Thrive Global)

„Oholost ubija“ 

Kada bih bio u mogućnosti da vladare savetujem o najvažnijoj vrednosti za njihove države, ja bih im rekao da je edukacija u vezi sa povezivanjem zahtev broj jedan za uspešno upravljanje.

Oholost je jedna od naših osnovnih, mada destruktivnih, osobina. Za nju čak postoji i akademski naziv: iluzija superiornosti. U osnovi, to znači da većina ljudi misli da su u većini aspekata svog života bolji nego što oni to zaista i jesu. Skloni smo tome da precenjujemo svoje kvalitete i sposobnosti u većini onoga što radimo, govorimo ili mislimo. Skloni smo tome da precenjujemo svoje kognitivne sposobnosti, zdravstvene navike, vozačke veštine i inteligenciju.

Pogotovo danas – nedostatak povezanosti, mržnja i otuđenost uništavaju sve. Mi jesmo jedinstveni pojedinci, ostajemo jedinstveni i treba da ostanemo jedinstveni. Međutim, sve dok ne naučimo to kako da svoju jedinstvenost upotrebimo za zajedničko dobro, naša jedinstvenost nam neće doneti ništa osim krvoprolića i smrti umesto prosperiteta i radosti. - Mihael Lajtman

Mi čak mislimo da smo otporniji na pristrasnost nego što to zaista jesmo. Istraživači su to nazvali „slepa tačka pristrasnosti”, što u osnovi znači da sebe opisujemo kao manje podložne pristrasnosti nego što su to drugi ljudi. Ali, ako, na primer, 68 procenata anketiranih nastavnika na Univerzitetu u Nebraski sebe svrstava u vrhunskih 25 procenata u pogledu predavačkih sposobnosti, a 94 procenta njih procenjuje sebe da su iznad proseka, neki od njih moraju biti nerealni prema sebi, jer se brojevi, jednostavno, ne poklapaju. Isto važi i za studente master studija poslovne administracije na Univerzitetu Stanford, od kojih je njih 87 procenata ocenilo svoje akademske uspehe kao natprosečne.

Nije iznenađujuće to što su istraživači pronašli da je za fenomen iluzije superiornosti, egocentričnost jedno od ključnih objašnjenja. Drugim rečima, većina nas je suviše sebična da bismo videli sebe onakvima kakvi zaista jesmo.

Oholost, ili iluzija superiornosti, bila bi zabavna da nas ne košta previše. Ona nas nagoni da mislimo da možemo da pobedimo ostale ponuđače na berzi, a mi na kraju izgubimo novac. Ona nas nagoni da mislimo da imamo dobre šanse da dobijemo na lutriji, te da je unosno da trošimo sve više novca na lutriju, ili na druge oblike kockanja, a u stvari, šanse su nam blizu nule. Nagoni nas da imamo nezdrave prehrambene navike i da mislimo da, uprkos tome, naša loša ishrana neće uticati na nas. Takođe nas nagoni na nepotreban i nerazuman rizik pri vožnji, a da pritom verujemo da ne može ništa loše da nam se dogodi. Ali ljudi ginu ili ostaju invalidi do kraja života zbog takvih pogrešnih procena. Ove greške ne utiču samo na ljude koji ih počine, već često i na druge ljude, čiji je jedini „zločin” bio taj što su bili prisutni kada je neko pogrešno procenio.

Međutim, iako je egoizam primarni uzrok oholosti, postoji dobar razlog za to, a i dobro rešenje. Osećaj jedinstvenosti je zajednički svima nama. Svako od nas je zaista jedinstven i dobro je što je tako, pod uslovom da to koristimo pravilno.

Kao što ni dve ćelije u našem telu nisu iste, tako ni dve osobe u organizmu čovečanstva nisu iste. Svaka ćelija u našem telu je jedinstvena, baš kao i mi, jer svaka ćelija ima jedinstveni zadatak. Dok izvršava svoj zadatak, ona daje čitavom telu. Drugim rečima, jedino kada ćelija koristi svoje jedinstvene karakteristike da bi koristila čitavom telu, njena jedinstvenost doprinosi dobrobiti kolektiva, organizma i postajemo zdravi. Ako koristi svoju jedinstvenost u bilo koju drugu svrhu, osim za poboljšanje opšteg dobra, ona postaje štetna za telo i mora da se izbaci iz njega.

Tako je i sa nama: kada svoju jedinstvenost koristimo u korist društva, mi pomažemo društvu, koje zauzvrat podržava nas i naše jedinstveno izražavanje sebe. Kada svoju jedinstvenost koristimo u bilo koju drugu svrhu, kao što je akumuliranje bogatstva ili moći, postajemo štetni za društvo. U tom slučaju imamo jednu od dve mogućnosti: ili ćemo promeniti svoj način i iskoristiti svoju jedinstvenost za zajedničko dobro ili ćemo ostati takvi kakvi jesmo i društvo će nas, u jednom trenutku, izbaciti. Prema tome, jedini način da se odredi da li je nešto pozitivno ili negativno jeste taj da se odredi da li nečiji postupci koriste društvu ili mu nanose štetu.

Mi sada, očigledno, negativno koristimo svoje osobine. To nije naša krivica; svi smo tako rođeni i svi smo tako vaspitani. Ipak, ako nastavimo ovako, uništićemo jedni druge. Zapravo, već smo na ivici.

Briga jednih za druge nije prirodna egocentričnim bićima. Zato je obrazovanje neophodno sredstvo za premeštanje našeg načina razmišljanja sa „prvo ja“ na „prvo mi“. Kada bih bio u mogućnosti da vladare savetujem o najvažnijoj vrednosti za njihove države, ja bih im rekao da je edukacija u vezi sa povezivanjem zahtev broj jedan za uspešno upravljanje.

Pogotovo danas – nedostatak povezanosti, mržnja i otuđenost uništavaju sve. Mi jesmo jedinstveni pojedinci, ostajemo jedinstveni i treba da ostanemo jedinstveni. Međutim, sve dok ne naučimo to kako da svoju jedinstvenost upotrebimo za zajedničko dobro, naša jedinstvenost nam neće doneti ništa osim krvoprolića i smrti umesto prosperiteta i radosti.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

SVE DUBLJI JAZ IZMEĐU LEVOG I DESNOG ĆE POTRAJATI...

 

Link - “The Deepening Rift Between Left And Right Is Here to Stay, And So It Should” (Medium)

„Sve dublji jaz između levog i desnog će potrajati, a tako i treba da bude” (Medijum)

Mi moramo da razumemo to da će sve dublji jaz između levog i desnog potrajati, a da će se i uvećavati. Što pre ovo razumemo, veće su nam šanse da se ovom razdvojenošću bavimo ispravno, pre nego što eksplodira u sveopšti rat.

Ljudi su različiti. Razlikuje ih pol, rasa, boja kože i građa tela. To su biološke razlike koje ne mogu da se promene bez grubog uplitanja u prirodu, a čak i tada su rezultati sumnjivi.

Mi isto tako moramo da se setimo i toga da zavisimo jedni od drugih, i da ako ne vidimo to da smo svi zdrav i neophodan udeo u dobrobiti čovečanstva, nećemo imati budućnost.

Ono čega smo manje svesni jeste činjenica da su i naša gledišta, religije i način na koji razmišljamo u velikoj meri određeni prirodom. Kao takvi, oni su često nepromenljivi. Kada je poslednji put neko uspeo da potpuno preokrene vaše mišljenje o nečemu što vam je zaista bilo važno? Kada ste poslednji put vi to uspeli da uradite sa nekim drugim? Sklonost ka levom ili sklonost ka desnom je utisnuta u nas gotovo jednako duboko kao što je to i boja naše kože. Ne može se reći da ne postoji način da čovek svoje mišljenje promeni pod indoktrinacijom ili pod nekim agresivnim programom prevaspitanja, ili čak ukoliko je samo stavljen u potpuno novo okruženje. Međutim, ako govorimo o tome da se gledišta miliona ljudi jednostavno promene apelovanjem na njihov razum, to nikada neće uspeti. Njihov razum funkcioniše drugačije, isto tako i njihov um, i oni nikada neće pristati na takvu promenu.

Obratite sada pažnju na svoje telo. Unutar vas postoje organi od kojih svaki funkcioniše sasvim drugačije u odnosu na ostale. Svi oni imaju istu DNK, ali ako ćeliju srca stavite u jetru, ona neće postati ćelija jetre; verovatno će umreti. Iako je stvorena od istog naslednog materijala, njena priroda i način rada su toliko različiti da ona ne bi mogla da preživi ni u jednom okruženju izvan srca, gde joj je i mesto.

Sada zamislite svoje telo bez nekog od njegovih organa. Kako bi ono preživelo bez tog organa? Ukoliko biste izvadili čak i samo jedan organ, vi biste sebe ubili ili ozbiljno osakatili. Svaki organ, ma kako mali ili beznačajan bio, od vitalnog je značaja za naše zdravlje, a često i za naš opstanak. Ne bismo hteli da pankreas, na primer, bude poput srca, jer tada ne bismo imali pankreas, a imali bismo jedno srce više.

Ljudsko društvo je upravo poput našeg tela, ali na makro nivou. Izvadite li čak i samo jedan njegov organ, osakatili biste čitav sistem. Razdvojenost, koja se vidi između ljudi, nije problem; ona ljudima samo ukazuje na to da budu svesniji svoje funkcije u društvu, što je zapravo dobro. Problem je što ne možemo da radimo kao jedinstven sistem, to jest isto onako kao što radi naše telo, sa svim svojim organima. Mi nismo svesni naše međusobne zavisnosti u društvu onako kako smo svesni da naši organi međusobno zavise jedni od drugih.

Ispravno se baviti razdvojenošću koja postoji između nas znači sagledati širu sliku – da su svi važni, da svako doprinosi, i da čovečanstvo neće biti isto ukoliko bilo ko od nas nedostaje. Dok se međusobno raspravljamo, nikada ne smemo da zaboravimo na to da smo svi jedan entitet. Dobro je ne složiti se sa drugim; to nam pomaže da rastemo, bolje razumemo sebe i druge i uspešnije izvršavamo svoju dužnost za čovečanstvo. Ali, moramo isto tako da zapamtimo da smo svi međusobno zavisni,  i da, ukoliko ne vidimo to da smo svi neophodni i da svako ima udela u doprinosu za dobrobit čovečanstva, takođe nećemo imati ni budućnost.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

ZA NESLAGANJE JE POTREBNO DVOJE

 

Link - “It Takes Two To Disagree” (Medium)

„Za neslaganje je potrebno dvoje“ 

Međunarodni dan tolerancije je 16. novembar. Izgleda kao da je Dan tolerancije bio prikladan sada više nego ikada. U isto vreme dok političari i novinari otvoreno pozivaju na to da neistomišljenici budu eliminisani iz društva, čak i na to da budu „spalljeni do temelja“, jer „ukoliko ima preživelh... oni će ponovo isto da urade“, tolerancija, izgleda, nikada nije bila poželjnija.

Sva gledišta, čak i ona najekstremnija, treba da dobiju pažnju. Ona, naposletku, produbljuju i proširuju naše razumevanje nas samih kao ljudskih bića. Verujem da smo do sada videli dovoljno negativnih strana ljudske prirode, i vreme je da različitosti među nama upotrebimo na korist čitavom čovečanstvu. 

Čini se da netolerancija dolazi u talasima. Kad god netolerancija naraste preko određenog nivoa, nasilje izbija u jednom ili u drugom obliku. Sada izgleda da idemo sve brže ka još jednom vrhuncu netolerancije, i ukoliko njome ne budemo upravljali bolje nego što je to bilo do sada, buknuće na isti način kao i u prethodnim talasima. A, ukoliko istorija može ičemu da nas nauči, to je da vrhunac svaki put poraste, a nasilje, koje se javlja kao rezultat, biva strašnije.

Mi moramo da razumemo to da čovekova priroda ne postaje tolerantnija, već ekstremnija i fanatičnija. Kao rezultat toga da jedna strana govori o uništenju druge strane, kao što je to danas slučaj, ona će pokušati da to uradi i fizički. Ne postavlja se pitanje da li će to uraditi, već jedino kada. Ukoliko obe strane govore ovim jezikom, to dovodi do rata.

Govoriti danas o bilo čemu što nalikuje prijateljstvu, prijateljskim odnosima, zajedništvu ili čak samo pukoj toleranciji, u najboljem slučaju izaziva osmehe odobravanja. Verovatnije je da  ovakve reči čak naiđu na sarkazam, jer danas ništa nije manje realno od toga da se od ljudi traži to da budu tolerantni jedni prema drugima.

Štaviše, to će biti još i manje verovatno, kako vreme bude prolazilo. Čovekova priroda je dinamična, razvija se ka sve većoj individualnosti, a samim tim i ka međusobnoj netrpeljivosti. Danas je individualnost dostigla takav nivo da ima više porodica sa jednim roditeljem nego sa oba, a bezmalo 30%  domaćinstava ima samo jednog člana. Ako je stanje takvo, da li je teško da zamislimo da mnogi ljudi ne žele nikoga oko sebe?

Ukoliko se ovaj trend nastavi, američka demokratija će uskoro biti prošlost. Da bismo izbegli ono što izgleda da je neizbežna sudbina, moramo da usvojimo radikalno razmišljanje: svako od nas mora da razume da osoba za koju želim čak to da je mrtva, to jest ona osoba koja se ne slaže sa mnom, u stvari drži konopac mog spasa. Bez te osobe neću biti onaj koji jesam, ni ono što sam, i bez nje mene uopšte neće ni biti. Ovo ne znači da moram da se složim sa osobom koju ne mogu da podnesem, već jednostavno to da naše neslaganje jeste ono što nas održava, i da je za neslaganje potrebno dvoje.

Priroda, koja razvija sva stvorenja, podešava ih tako da neka stvorenja budu biljke, a druga životinje biljojedi, ili tako da neka stvorenja budu životinje koje jedu biljke, a druga životinje koje jedu druge životinje. Sva ona zavise jedna od drugih, iako očigledno niko od njih ne voli one druge. Slično tome, priroda čoveka pokreće sve nas da se razvijamo. To nas pretvara u različite ljude, koji se očigledno ne vole, ali koji zavise jedni od drugih, upravo kao što i životinje zavise jedne od drugih da bi opstale. Ne bismo imali fašiste da nismo imali komuniste; ne bismo imali svetovne da nismo imali religiozne, i ne bismo imali umerene da nismo imali ekstremne. Ono što nismo određuje nas barem isto onoliko, ako ne i više, koliko nas određuje ono što jesmo.

Razlika između životinja i ljudi je u tome što mi možemo da vidimo, analiziramo i cenimo tkanje koje je priroda stvorila. Kada bismo mogli da sagledamo širu sliku i vidimo da mi, čovečanstvo, formiramo raznoliko tkanje, koje je lepo isto koliko je lep i biljni i životinjski svet prirode, ne bismo se hvatali za gušu. Naprotiv, bili bismo zahvalni i cenili različitosti, na koje bismo tada mogli da gledamo kao na raznolikost.

Sve što je potrebno i jeste potrebno iz razloga što ima svoje vreme. Sva gledišta, čak i ona najekstremnija, treba da dobiju pažnju. Ona, naposletku, produbljuju i proširuju naše razumevanje nas samih kao ljudskih bića. Verujem da smo do sada videli dovoljno negativnih strana ljudske prirode, i vreme je da različitosti među nama upotrebimo na korist čitavom čovečanstvu. Čovečanstvo se do sada zalagalo za nebrojene ideologije. Sada je vreme da se zalažete za ideologiju jedinstva koja kaže da sve ono u šta verujete i što podržavate, to i zadržite, vaše je i dodajte ga tkanju čovečanstva. Jedino ono društvo koje jedinstvo stavlja  na vrh skale vrednosti može da toleriše različita gledišta unutar sebe, da im dâ pravo mesto i koristiti ih za jačanje i unapređenje čitavog društva.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

MISLI KOJE SAM POSTAVIO NA TVITER - Dr Mihael Lajtman

 

Link - My Thoughts On Twitter 11/14/20

Većina nas posećuje društvene mreže, bez ideje kakve sadržaje konzumiramo, kako oni deluju na nas, da li su nam korisni ili ne. Da li se nekad zapitamo da li to radimo zato što nemamo druga posla, ili smo samo radoznali ili želimo da znamo kakav je život drugih ljudi, popunjavajući sopstvenu prazninu u nedostatku pravih sadržaja koji će nas obogatiti. Nudimo vam tekst koji govori o jednom drugačijem pristupu, koji će nas motivisati da razmislimo šta je nama iustinu potrebno i korisno kako bi se razvijali i postali bolji ljudi. Jer zaboravili smo da je važno da i mi treba da motivišemo druge da to isto postignu. Rav Lajtman to svakodnevno čini, posvetivši svoj život samo jednom cilju - da svi mi postanemo kao jedan čovek u jednom srcu, puni ljubavi i razumevanja jedni za druge.

Misli koje sam postavio na Tviter
Dr. Mihael Lajtman 

Svaki deo tela brine o svim ostalim delovima – to se naziva ljubav. Za nas je  ljubav uživanje u ispunjavanju sebe.

Kada budemo videli da ne znamo istinu, a da nam je preko potrebna – tada ćemo i postići istinu. Kada razumemo to da nisu mogući nikakvi kompromisi, tada nam neće preostati ništa drugo nego da se uzdignemo iznad raskola u društvu, iznad dveju sila prirode do treće sile – vera iznad razuma, koja kombinuje obe sile i to je Stvoritelj.

Bez toga da otkrijemo Stvoritelja u našem svetu, nećemo postići osećaj mira. Podela na dve suprotstavljene polovine koje se mrze biće sve gora, sve dok ne bude prerasla u svetski rat... Tada će svet započeti istoriju iznova da bi postigao ispravku…

Istina može da se dokuči potpunom ispravkom. Sve do tada, mi nemamo veru iznad razuma.

Na svetu neće biti saglasja, budući da jedino princip istine omogućava to da postignemo ispravnu ravnotežu...

Umesto istine, ljudi koriste principe: milost, pravda i mir. Istina je skrivena, mi je skrivamo. Niko ne želi da vidi istinu –  koliko ja svima dugujem da bi se osigurao integralni sistem zajedničke duše, Adam HaRišon. To će me obavezati da radim samo u korist drugih. Na to niko ne pristaje.

Niko ne oseća gde je prava istina. Svako misli da je u pravu, ali nema dokaza da je to istina, takva koja je ista za sve. Čim se približimo istini, upuštamo se, jedni sa drugima, u ekstremni sukob. Niko neće da se odrekne sopstvene istine, ega, sopstvenog mišljenja.

Vrlo je teško upravljati svetom pomoću kategorije – istina, jer nad nama upravlja egoizam, koji nas sprečava da organizujemo društvo u formi – istina. Ne znamo kako da procenimo snage, želje, težnje svake osobe – ne možemo da se vodimo principom istina, iako bi to bilo najbolje od svega.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

ŠTA JE MOLITVA

 

Link - “What Is A Prayer? ” (Quora)

„Šta je molitva? ”

Rođeni smo i odrastamo percipirajući i osećajući svet egoistično, što dovodi do nagomilavanja problema u našem životu. Svrha našeg susreta sa svim vrstama problema jeste u tome da dobijemo želju da se uzdignemo iznad naše trenutne percepcije i osećaja i da otkrijemo novi svet, svet ljubavi, pažnje i pozitivne povezanosti između nas.

Transformacija iz naše urođene egoistične percepcije i osećaja u novu altruističnu, izvršava se akcijom koja se naziva „molitva“.

Šta je molitva?

Molitva ne znači deklamovanje reči iz neke knjige, bez obzira na to koliko je knjiga sveta, niti znači traženje od Više Sile to da promeni nešto u svetu, ili da bude od koristi nekome pojedinačno. Umesto toga, budući da je naša celokupna percepcija stvarnosti egoistična, gde iz trenutka u trenutak želimo da izvučemo ispunjenje za sebe, molitva je iskreni zahtev da ispravimo svoj egoistični pristup stvarnosti i postanemo blagotvorni za svakog i za sve što nas okružuje.

Drugim rečima, molitva je - zahtev za ispravku, gde, umesto da želimo da egoistično apsorbujemo, primamo i iskorišćavamo druge za ličnu dobit, kao što to uobičajeno radimo, mi razvijamo istinsku volju za tim da mislimo i želimo na suprotan način: da dajemo, da darujemo i koristimo sebe za dobrobit drugih.

Ishod iskrene molitve za ispravkom iz dubine naših srca jeste u zapovesti, kao što su naši mudraci napisali: „I, voli svog prijatelja kao sebe samog“ (Treća Mojsijeva knjiga, 19:18). Odnosno, naša molitva treba da nas dovede do stanja u kojem osećamo druge onako kako osećamo sebe. To radimo tako što preokrećemo, što nameru iznad našeg ega ispravljamo u nameru zarad davanja.

Prema tome, molitva znači postizanje istinske želje da volimo druge onako kako volimo sebe, kao i otkrivanje pune mere u kojoj zapravo volimo sebe. Ako je naša želja istinita, iz dubine srca, tada će nas nagraditi Viša Sila, koja ispravlja naš ego tako što nam daje mogućnost da možemo da volimo druge u onoj meri u kojoj volimo sebe.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

ČEKA NAS RAT TAMNIH I SVETLIH SILA

 

MILOST, PRAVDA I MIR

 

Link - Mercy, Justice, And Peace

Milost, pravda i mir 

Nepokretna priroda, biljke i životinje ponašaju se u skladu sa svojim prirodnim instinktima. Ukoliko postoje dobri spoljni uslovi – umnožavaće se, a ako se uslovi pogoršaju – propašće. 

Čovek, međutim, životnu sredinu prilagođava svojim potrebama, menja je da bi mu bilo udobnije. Ukoliko su uslovi života loši, čovek ih poboljša: dovede vodu na mesta gde nema vode, založi vatru da bi se zagrejao, čak osmisli i način za hlađenje. On stvara dobre uslove sa svoj život. 

Da čovek nije radio na tome da njegovo okruženje njemu bude povoljno za život, danas ne bi bilo osam milijardi ljudi na Zemlji. Tokom poslednjih sto godina, svetska populacija se učetvorostručila. U prirodi ne postoji tako brz rast nijedne populacije. Ali, ljudi teže da promene prirodu – neživo, vegetativno i životinjsko, u prirodi koja ih okružuje – da bi, u skladu sa svojim egoističnim interesima, izgradili udobno okruženje. 

U prirodi ne postoji nijedna druga takva vrsta. Životinje donekle čine život udobnim, kopaju sebi rupe, čak skladište hranu za zimu. Ali, za razliku od ljudi, one ne grade elektrane, ni benzinske pumpe, itd, već koriste samo one sile koje su primile iz prirode, i nemaju nameru da ih unaprede i podese tako da bi ih koristile za izgradnju savršenijeg sveta. Jedino je čovek sposoban za nešto takvo. 

Ukoliko bi čovečanstvo napredovalo tako da sve resurse koje nam je priroda dala koristi na ispravan način, mogli bismo da rešimo sve probleme. Kroz ispravnu povezanost među ljudima moguće je da ispravimo našu prirodu i dođemo do prelepog života.

Čovečanstvo instinktivno pokušava da za izgradnju društva iskoristi četiri kvaliteta, što su: milost, pravda, istina i mir, ali istovremeno vidimo da trenutno stanje u društvu jeste rezultat neispravne upotrebe ova četiri principa. 

Ako naučimo kako da pravilno koristimo ove principe, što su: milost, pravda, istina i mir, bili bismo u mogućnosti da primimo sve benefite. To su četiri temelja koji razlikuju čoveka od zveri i uz njihovu pomoć mi gradimo ljudsko društvo. 

U neživom, vegetativnom i životinjskom svetu ne postoji koncept „društvo”. Iako postoje zajednice kao što su mravinjak ili jato, sve funkcioniše na osnovu instinkta, kojim upravlja priroda. Ali, ako osoba hoće dobar život, tada to nije moguće bez ispravno organizovanog društva. Tako, moramo da primenimo ova četiri principa, što su: milost, pravda, istina i mir. 

Istina je najizvesniji princip, ali problem je u tome što mi ne znamo istinu. Istina je Ime Stvoritelja (Emet): slova „Alef-Mem-Tav“ (א-מ-ת). „Alef“ (א) je prvo slovo alfabeta, „Mem“ (מ) u sredini je kvalitet Bina, a završetak „Tav“ (ת) je poslednje slovo alfabeta. Na ovaj način mi primamo kvalitet istina, Ime Stvoritelja. Kroz ovu reč, kroz ova slova, Viša Sila je stvorila čitavu kreaciju. Ali, mi ne možemo da upravljamo ljudskim društvom pomoću kvaliteta - istina. Tako, umesto kvaliteta istina koristimo kvalitete: milost, pravda i mir da bismo se nekako približili kvalitetu istina. 

Istina je potpuno davanje, priroda Stvoritelja. Ipak, budući da nismo u stanju da delujemo u skladu sa kvalitetom davanja, što se naziva istina, pokušavamo da mu se, na neki način, približimo da ne bismo pojeli jedni druge. Principi koji nam u tome pomažu nazivaju se milost, pravda i mir. 

I, kao što je prethodno rečeno, ako osoba hoće dobar život, tada to nije moguće bez ispravno organizovanog društva. Tako, moramo da primenimo ova četiri principa, što su: milost, pravda, istina i mir. Iako je, u pomenutu svrhu, istina najizvesniji princip, usled toga što ne znamo istinu, tada, u ovu svrhu moramo da koristimo druga tri principa jer nemamo drugi izbor, i moramo da ih sledimo da bismo održali koliko-toliko normalan odnos između nas.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

DA LI ĆE ČOVEČANSTVO IKADA BITI UJEDINJENO

 

Link - “Will Humanity Ever Be United?” (Quora)

“Da li će čovečanstvo ikada biti ujedinjeno?” 

Čovečanstvo će se ujediniti u dalekoj budućnosti, ali u ovom momentu postizanje jedinstva uopšte nije prioritet. Drugim rečima, zajednička želja da jedinstvo čovečanstva ispliva na površinu globalne javnosti još nije zrela, iako se razvijamo u tom smeru. 

Da bismo se ujedinili, potrebno je to da hoćemo da se ujedinimo iznad i izvan mnogih egoističnih, razdvajajućih i materijalnih formi, koje želimo u skladu sa našom prirodom, ali takvo htenje i dalje nam nedostaje. Ponekad možemo da dobijemo nagoveštaje o tome i možemo da se uključimo u sisteme obrazovanja i podrške da bismo optimalno razvili želju za ujedinjenjem, ali bez obzira na sve to, ipak moramo da prođemo kroz različite faze rasta sve dok naša želja ne sazri do toga da hoćemo jedinstvo iznad svega drugog. 

Konačno stanje čovečanstva i jeste to da je čovečanstvo ujedinjen organizam. U tom konačnom stanju, čovečanstvo se sastoji od različitih ljudi, grupa i interesa, jer svaki ima svoj sopstveni jedinstveni koren, kao i razvoj iz tog korena. Međutim, svi delimo zajedničko razumevanje zajedničkog cilja ujedinjenja i izgrađujemo sebe tako da postignemo i duhovnu i korporalnu ravnotežu.

Drugim rečima, mi ćemo postići stanje u kojem svi mi – čitavo čovečanstvo – svesno delimo isti cilj i stvaramo snažnu atmosferu podrške i ohrabrenja za postizanje tog cilja. Uzajamna podrška je od najveće važnosti u novom ujedinjenom čovečanstvu, koje treba da nastane nakon ovih teških vremena, kroz koja trenutno prolazimo. 

Otuda, mi smo krenuli ka stvaranju jedinstvenog sistema čovečanstva u kojem će ljudi podržavati ideju da je ujedinjenje važnije od toga da se prepuste gledištima i akcijama koji su protivni prorodi, i mi ćemo težiti ka tome da međusobno podržavamo jedni druge da bismo gradili ovo jedinstvo. Kada se ljudi suprotnih gledišta povežu da bi postigli zajednički cilj koji je izvan njih samih, oni će tada postojati u potpunom skladu i ravnoteži

Ipak, još nismo zreli za jedinstvo čovečanstva. Potreban nam je dalji razvoj dok ne razvijemo iskrenu želju za jedinstvom čovečanstva, kao i to da uvidimo da sami ne možemo da postignemo taj cilj. Međutim, kad dođemo do te faze, postaćemo svedoci ogromnih pozitivnih promena u našem životu: steći ćemo podršku pozitivne tendencije ka ujedinjenju, koja se nalazi u prirodi, a iskustvo nove međusobne ravnoteže između nas samih i između nas i prirode počeće da dobija krila.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

VEZA IZMEĐU RADA I PLATE SE RASPADA

 

Link - “The Tie Between Work And Pay Is Crumbling” (Medium)

„Veza između rada i plate se raspada“ 

Među mnogim ekonomistima raste uverenje da se približavamo kraju kapitalizma. Ja mislim da je prerano da se proglasi kraj kapitalizma, jer ono što vidimo jeste sve veća nepovezanost između rada i plate. To donosi važna pitanja na koja ćemo morati da odgovorimo u bliskoj budućnosti.

Mi više nećemo moći da smisao naših života pronalazimo u radu, već u povezanosti sa drugima koja je smislena i obogaćuje. Tek kada rastemo kroz interakciju s drugima, i kada pomažemo drugima da rastu kroz interakciju s nama, mi osećamo zadovoljstvo što smo doprineli nečemu značajnom i trajnom.

Kao prvo, ljudi moraju da jedu bez obzira na to da li rade. I, svi moraju negde da žive, da kupuju odeću, a u modernoj zemlji mora da postoji medicinsko osiguranje i obrazovanje. Iako je istina da, čak ni danas, ne mogu svi da zadovolje ove osnovne potrebe, isto tako je istina i to da ovakvo stanje ne odražava zdravo društvo, i, otuda se pojavljuje sve veća rasprostranjenost depresije i sve veći broj prevremeno umrlih usled zloupotrebe nekih supstanci, zatim zbog ubistava i samoubistava. Tako, prvo pitanje je kako da osiguramo to da svi dobiju ono što svakom čoveku treba.

Drugo, ukoliko ljudi nema posao, šta će oni raditi čitav dan? Ako nas je kovid 19 ičemu naučio, onda je to da besposleno sedenje kod kuće jeste loša ideja. To ljude vremenom čini uznemirenim, agresivnim, depresivnim (ako već nisu) i, što je najgore, beznadežnim, jer ne vidi kraj tome. Drugim rečima, ljudima je potreban osećaj svrhe, razlog da ustanu iz kreveta. Ako to nije posao i potreba za zarađivanjem za život, šta to može da bude?

Pre svega, ljudi moraju da budu informisani. Moraju da znaju da iako imaju novac u banci, ako ga uopšte imaju, to ne znači da su nezavisni od drugih. Lanci proizvođača i snabdevača koji nas opskrbljuju proizvodima koje mi kupujemo u supermarketima i prodavnicama tehničke opreme podrazumevaju milione ljudi. Ako se prekine samo jedna karika, čitav lanac može da prestane da radi. Ovaj lanac utiče ne samo na ono što možemo da kupimo, već i na naša radna mesta, na našu mogućnost da obezbedimo sebe i svoje porodice, na nacionalnu i međunarodnu politiku, i naposletku, to mnogima može da odredi život ili smrt. Ovo je istinito značenje globalizacije: postali smo zavisni jedni od drugih čak i u našim svakodnevnim životima.

Onda kada ljudi budu razumeli našu međusobnu zavisnost, u tom slučaju će biti lakše da se objasni da bolja povezanost omogućava i bolji život. Isto tako, jasno je i to da je sadašnji sistem, koji podržava individualizam i sebičnost, suprotan onome što nam je danas potrebno, i da je zapravo glavni razlog iz kojeg naše društvo i jeste u tako žalosnom stanju.

Mi smo sada naučeni da sebe vrednujemo kroz ono čime se bavimo (posao, zvanje na poslu itd.), i kroz to koliko zarađujemo. U nedostatku povezanosti između rada i prihoda, ova merila samo-vrednovanja postaće irelevantna i moraćemo da pronađemo nove načine da cenimo sebe, ili ćemo se svi osećati bezvrednima. U stvari, ovo se već događa milionima ljudi koji nisu u mogućnosti da pronađu smislena angažovanja.

Novi kriterijumi koji će odrediti naše vrednovanje sebe biće društveni kriterijumi, jer, kao što smo upravo rekli, kvalitet povezanosti između nas određuje kvalitet našeg života. Tako, postepeno ćemo uvažavati vrednosti kao što su solidarnost, uzajamna odgovornost i doprinos zajednici.

Dok budemo rasli unutar novog modela, otkrićemo da čovek, suprotno onome čemu smo naučeni, nije stvoren za to da se svakog dana mnogo sati muči, i to sve dotle da hoće da pobegne od života, mada to ne može. Ne, mi smo stvoreni da uživamo jedni u drugima, da se družimo, da budemo izazov jedni drugima i da podržavamo jedni druge. Stvoreni smo da pomažemo jedni drugima u tome da budemo najbolji pojedinci kakvi možemo da budemo i ostvarimo svoj puni lični potencijal, a ne da budemo individualisti, izolovani i sumnjičavi jedni prema drugima.

Fizički deo našeg života je ovde samo da bi podržao duhovni deo našeg postojanja. Duhovni deo je taj koji nas čini ljudima, ali toliko smo iscrpljeni težeći ka materijalnom da u nama nema više energije da negujemo svoje duhovno biće. Da li je uopšte ikakvo čudo to što se osećamo frustrirano?

Naš smisao života nećemo pronalaziti u radu, već u smislenim i obogaćujućim vezama sa drugima. Tek kada rastemo kroz interakciju s drugima i kada pomažemo drugima da rastu kroz interakciju s nama, osećamo se zadovoljno jer smo doprineli nečemu značajnom i trajnom.

Kako se veza između posla i plate sve više raspada, tako mi moramo da požurimo i uvedemo ove nove vrednosti. To će nas poštedeti nepotrebne agonije i brzo i lako će nas odvesti u novu eru, gde su zadovoljstva duhovna i trajna, a ne materijalna i prolazna.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

PORODIČNA BRIGA ZA STAROG RODITELJA

Link - New Life 1286 – Family Care For An Elderly Parent

Porodična briga za starog roditelja

Odrasla deca starih roditelja moraju da se povežu oko toga da brigu za roditelje međusobno dele ulažući vreme, energiju i novac. Nije moguće odrediti kako na jednak način da se podeli briga o starim roditeljima, jer ne postoji način da se izmere različiti doprinosi. Svako odraslo dete ima svoju jedinstvenu situaciju koja ne može sasvim precizno da se uporedi sa okolnostima u kojima su njegova braća i sestre. 

U skladu sa mudrošću kabala i integralnim gledištem, deca moraju da ostave po strani svoje različitosti i da se sastaju jednom mesečno ili dva puta godišnje da bi svrsishodno, poslovno i bez emocija podelila dužnosti u vezi sa brigom o svojim ostarelim roditeljima. U fokusu treba da bude dobrobit roditelja. Svako dete daje ono što može, bilo da je to vreme da roditelje odvedu na lekarske preglede, novac za plaćanje usluga u kući ili emocionalnu toplinu i brigu. Svako vraća roditeljima kao da vraća Stvoritelju, jer Stvoritelj uređuje naše roditelje za nas.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

ZAŠTO NAM JE POTREBNA METODA POVEZIVANJA?

 

Link - Why Do We Need The Method of Connection?

Zašto nam je potrebana metoda povezivanja?

Pitanje: U vreme rata uvek postoji saradnja jer postoji zajednički cilj da se preživi i da se rat okonča. Koji je zajednički cilj između svih delova društva u vreme mira?

Odgovor: Ne vidim veliku razliku između ratnog i mirnodopskog vremena, jer mi danas ratujemo jedni s drugima i s prirodom, što je gore od nuklearnog rata.

Mi ne vidimo kako da se oslobodimo  kontradiktornosti ili međusobne mržnje. Te kontradiktornosti su prisutne svuda, od najviših slojeva našeg društva, vlade, pa  sve do porodica i pojedinaca.

Naš egoizam dominira na svim nivoima i dostiže stanje u kojem mi uopšte nismo sposobni da slušamo jedni druge. Zato  nam je potrebno povezivanje.

Pitanje: Može li naš zajednički cilj da bude  pokoravanje prirode koja neprestano vrši pritisak na nas?

Odgovor: Može biti da će ovakav cilj ispravno da nas organizuje i da nas usmeri jedne prema drugima. Mi moramo da počnemo da preduzimamo ispravne korake za ujedinjenje da bismo izbegli stradanja u kataklizmama koje nam priroda priprema.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

TAKO DOLAZI NOVI DAN

 

Link - So A New Day Has Come

Tako dolazi novi dan

Blagoslov je probuditi se ujutro s osećajem potpune praznine. Naravno, Stvoritelj je taj koji mi šalje ovo stanje jer nema ništa osim Njega. On hoće da skrutinizujem i proverim ko sam, zbog čega živim, zašto vredi da se živi.

Osećaj praznine, nedostatak ispunjenosti – sve su to znaci početka novog stepena. Na prethodnom stepenu postojao je Zivug de Hakaa (uparivanje udaranjem) i ispunjenje, ali sada započinje obrnuti proces i želja se prazni. Okružujuća Svetlost deluje na želju spolja i istiskuje iz nje svu Unutrašnju Svetlost, ostavljajući želju praznom.

Danas nema Unutrašnje Svetlosti koja daje životnu snagu, a Okružujuća Svetlost takođe nestaje. Proizlazi da  Svetlosti nema ni u sadašnjosti ni u budućnosti. Ako na ovom svetu neka osoba dođe u takvu situaciju, spremna je da sebi oduzme život. Kabalista, naprotiv, mora da bude srećan!

Ako nema Svetlosti u sadašnjosti i nema Svetlosti u budućnosti, to je znak da prelazim na sledeći stepen i da se suočavam sa novim stanjem, koje uvek počinje od potpune nule. Zato, moramo da zatvorimo oči, više se integrišemo u grupu i razmišljamo samo o povezanosti i ni o čemu drugom.

I, kao rezultat povezanosti, od Gore će doći nova Svetlost koja će početi da me ispunjava. Tada ću osetiti da sam se zaista podigao u novo stanje, u novi stepen i krenuo napred.

Napisano je: “I bi veče, i bi jutro, dan prvi". Dan ne počinje zorom, već počinje tamom. Prvo će biti veče, a tek onda jutro, i to jedan dan. I tako, doći će drugi dan, zatim treći, brojanje novog stepena uvek započinje od noći.

Praznina je pomoć od Gore. Stvoritelj mi daje osećaj tame kao da kaže: "Došlo je veče, nakon njega biće jutro, ovo je već novi dan!"

Moramo da vežbamo sebe tako da ujutro ustanemo sa osećajem tame i da se postepeno budimo, ulažući velike napore, tražeći razumevanje da bismo na lekciju mogli da dođemo s novom snagom. Tada će to uistinu biti novi dan.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

JEVREJSKI PRAZNICI PREDSTAVLJAJU ZAKON

 

SVET POPLAVLJEN KOVID-OM 19

 

Link - World Flood: Covid-19

Svet poplavljen kovid-om 19

Čim nastane neki problem, bilo gde da se tada nalazimo, mi možemo da uđemo u arku, što je stepen Bina, i da se tamo sakrijemo. I, tada ne može ništa da nam  naštetii, jer stepen Bina je poput onoga kada je beba u materici majke, zaštićena sa svih strana. To je najsigurnije mesto.

Nakon što postignemo kvalitete Bina, možemo da dodamo našu želju zarad primanja i da tu počnemo da se razvijamo. Tada se arka postepeno pretvara u kuću u kojoj je i Svetlost Hohma, takođe.

Najsigurnije što možemo da uradimo u teškoj situaciji jeste da uđemo u arku. U bilo kojoj poplavi koja se dogodi u našem životu, velikoj ili maloj, moramo da se pridružimo takvoj grupi koja nam daje osećaj arke, što je Svetlost Hasadim, gde je sve zarad davanja. I, tada nije moguće da nam išta našteti, na bilo koji način. Možda poplava besni napolju, ali mi smo na sigurnom mestu, u materici majke, unutar arke, unutar Višeg.

Kad se sklonimo u vode Bina, Viši stepen nas štiti. Mi, poput embriona počinjemo da rastemo tamo, postajemo sve veći, a i arka raste zajedno sa embrionom. A onda je vreme da se rodimo, to jest da izađemo iz arke i nastavimo da rastemo izvan nje. O Noju je zapisano to da je uspeo, kada se vreme potopa završilo, da izađe iz arke i počne da gradi život iznova.

Ali, sve ovo će se dogoditi kasnije, jer su nas sada poplavile vode, i čitavo čovečanstvo mora da uđe u arku izgrađenu od ispravne povezanosti između nas i sila međusobnog davanja. Takva arka će nas zaštititi od svih nedaća.

Nažalost, čovečanstvo neće ući u arku niti će osetiti potrebu za tim ukoliko nema poplave, već jedino ukoliko ima udaraca, problema, straha od utapanja u vodama poplave. Poplava je Gevura koja se otkriva u Bina, ne ostavljajući nam drugog izbora nego da se sakrijemo od olujnih voda. A ovo je moguće jedino kroz povezivanje, jer to stvara pravi kvalitet Bina.

Poplava zapravo nije Bina, već Gevura koja se otkriva unutar Bina. I, mi pravimo obrnutu formu, to jest Bina izgrađenu na snazi jedinstva.

Tako, mi hoćemo da se sklonimo u desetku od besne poplave koja je oko nas. I, ukoliko desetku izgradimo na ispravan način, osetićemo to da nijedan neprijatelj neće biti u mogućnosti da nam se približi. A ako se u grupi dogodi neki neprijatan događaj, to znači da smo zanemarili izgradnju arke, koju smo morali stalno da jačamo, sve više i više. Naposletku, moraćemo da provedemo mnogo dana u vodama koje je donela poplava dok ne izađemo iz arke.

Mi možemo da se sakrijemo unutar arke zajedno sa svim svojim egoističnim željama: nepokretnim, vegetativnim, životinjskim i ljudskim, i da se zatvorimo unutar arke da bismo bili u zajedništvu. Iako bi svako hteo da proguta drugog, barka deluje na nas svojom snagom davanja.

Čitavo čovečanstvo sada mora da uđe u arku, što znači da mora da poništi svoj egoizam i da želi da se ujedini. Ovo je prva ispravka, što znači da gradimo arku u kojoj svi kvaliteti koji postoje u čovečanstvu mogu da postoje zajedno. A potop, olujne vode su otkrivanje snage zla u vodi. Od svih naših želja, kvaliteta i razmišljanja moramo da izgradimo stanje u kojem svi hoće da se približe jedni drugima, odnosno da se slože sa tim da žive na ovoj planeti bez ikakvog neprijateljstva.

Virus korona je poplava koja nas podstiče da gradimo arku na Zemlji, to jest odnos koji nas obavija i štiti. Svako se ljubazno odnosi prema drugima, i pri tom ne pokušava da ih pojede. Svi ulaze u istu arku i razumeju to da ne smeju da nanose štetu jedni drugima. I tako, svi bezbedno prolazimo ovu fazu koja se naziva „poplava“ ili virus korona.

Da smo unapred poslušali upozorenje Stvoritelja i počeli da gradimo dobre odnose, ne bismo morali da dostignemo takva kritična stanja kao što je pandemija virusa korona. I, udarci će biti sve jači i jači sve  dok ne počnemo da se ispravljamo.

Ako ne razumemo to da moramo da izgradimo prave odnose, tada će Viša Uprava i dalje uništavati sve veze između nas, sve naše poslove. Mnogi će morati da se utope u vodama poplave, a ostaće samo oni koji hoće da izgrade arku i sklone se u nju, to jest unutar grupe u kojoj bar ne nanose štetu jedni drugima.

Poplava odnosi sve što smo prethodno imali, ostavljajući nas u očaju i strahu od sila prirode. Ostavlja nam jedini izlaz: da gradimo arku i ništa drugo. Izvlači nam tlo pod nogama, čitav temelj, lišava nas mogućnosti da postojimo bez hrane, bilo materijalne bilo duhovne. Viša Sila, koja obično donosi ljubaznost i dobrotu, iznenada svaljuje poplavu na nas, zbog toga što smo suprotni njenoj dobroti. Tako, Viša Sila hoće da nas potopi.

Prema tome, svi ulazimo u arku i moramo tamo da ostanemo neko vreme, poput fetusa u vodi majke, dok tamo ne porastemo dovoljno da možemo da postojimo i izvan arke.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

SVE VIŠE I VIŠE

 

Link - Higher And Higher

Sve više i više 

Stvoritelj je pred sobom imao težak zadatak – da stvori čoveka koji bi bio sličan Njemu, ali da ostane osoba nezavisna od Stvoritelja. Tada, čovek ne bi bio unutar Stvoritelja, i ne bi bio kao fetus u materici majke,  za koji se razmatra da ne može da postoji samostalno, jer se sav njegov život odvija preko majke. 

Jednom sam napisao Zauvek zajedno: Priča o mađioničaru koji nije želeo da bude sam, koja govori upravo o ovome. Mađioničar je bio usamljen i odlučio je da sebi napravi prijatelja. Pokušao je da napravi prijatelja od kamena, od cveta, psa – od nečega što je na nepokretnom, vegetativnom ili životinjskom nivou, ali je razumeo da to nije moguće. Naposletku, ne postoji nezavisno biće koje bi stajalo naspram Stvoritelju. 

Zatim je Stvoritelj odlučio da stvori čoveka sa velikom željom za užitkom, koji će biti suprotan Njemu, koji se neće slagati s Njim, koji će se opirati Njemu, čak će se ljutiti na Njega i mrzeti Njega. 

Sav ovaj egoizam mora da postoji u našoj osnovi da bismo kroz to mogli da osetimo Stvoritelja, razumemo Njega i povežemo se sa Njim. Čovek nužno mora da kombinuje dve suprotnosti: tamu i svetlost, dobro i zlo. 

Ali, zlo mora da se otkrije pre nego što čovek poželi da se odvoji od toga, da se uzdigne iznad svoje prirode. Zbog toga je priprema za stvaranje ljudskog bića tako složen i dugotrajan proces. Bilo je potrebno stvoriti nešto suprotno Stvoritelju, želju za užitkom koja se postepeno razvija uz pomoć Svetlosti, povezujući se s njom i odvajajući se od nje, to jest nešto što deluje sa dve želje: primanje i davanje.

Stvoritelj kreaciju priprema na ovaj način: gradi je i razbija je, i ponovo je gradi, i ponovo razbija. I, pošto je izgradio i razbio sve stepene, sve svetove do sveta beskonačnosti, On je pripremio sva stanja da budu jedno nasuprot drugom, da bi čovek mogao da živi između njih i da se uzdigne i nad dobrim i nad zlim, kako je rečeno: „I, bićete poput anđela, znajući dobro i zlo”. I, ovo je tačka sa koje kreacija počinje – zajednički kvalitet ljubavi i ujedinjenosti. 

Možemo reći da se duga priprema stvorenja, to da ono počne da se ispravlja i otkrije svoje pravo stanje, završava u naše vreme, tokom naših života. Mi smo takva grupa koja pokušava da se održi na ispravnom putu ka cilju. Već su izvršene sve neophodne pripreme da se počne sa uzdizanjem na duhovni stepen, što se naziva vera iznad razuma. 

Mi hoćemo da se uzdignemo iznad sopstvenog razumevanja do razumevanja Stvoritelja, i to se naziva vera. Naše sopstveno mišljenje naziva se znanje, razum. Svaki korak započinje tamom, onim što moja priroda zahteva, ali ja težim ka razumevanju Stvoritelja, i zato moram svaki put da se uzdignem. Ja se ne ponašam niti razmišljam onako kako hoću da razmišljam ili da se ponašam, već radim ono što Stvoritelj hoće da ja radim. 

Stvoritelj je svojstvo ljubavi i davanja, i ukoliko ispunim Njegovu želju ja gradim duhovnu strukturu, Parcuf, sistem povezanosti između mene i Stvoritelja kroz grupu, desetku i čitavo čovečanstvo. 

Ne razmišljam o tome da tražim za sebe, već samo za druge, da oni ne bi zaboravili na cilj i udaljili se od cilja. Ulažem u njih svim svojim umom i srcem da bih njih približio Stvoritelju, i time postajem Njegov partner. Osećam brigu za čitavo čovečanstvo, i time čovečanstvo približavam Stvoritelju. 

Postepeno će svaka osoba na svetu otkriti to da mora da radi na ovaj način. Na kraju, ako  svako brine o drugima umesto o sebi, onda ćemo sa puta patnje preći na put Tore, put Svetlosti, i osloboditi se virusa korona i svih drugih problema. Ukoliko počnemo da razmišljamo o ujedinjenju, svet će sam od sebe postati bolji. Treba samo da korigujemo svoje misli i „sve će se rešiti u misli”. 

Ovo će dovesti u ravnotežu sve prirodne sile koje namerno prave pometnju u našim životima, kao da mešaju karte. Sve zavisi od naše želje na nivou čovek, najvišem nivou ovog sveta.

Osetićemo svoju istinsku ljudsku snagu kao i sve ono u univerzumu što je još uvek skriveno od nas: crne rupe, tamnu materiju i sve sile koje su bile aktivne pre stvaranja sveta i koje su ga dovele u postojanje. To jeste, mi ćemo tako početi da ulazimo u stvaranje i da osećamo gde smo. Ovo nije fantazija već prava nauka, nauka kabala. 

A sve počinje činjenicom da niko ne misli o sebi već o svojim prijateljima, o svima, i tako napreduje ka najvišem stepenu. Izlazak iz sebe je već ulazak u Stvoritelja, jer On je iznad naših egoističnih misli i želja. Vera iznad razuma je put da se postigne sledeći duhovni stepen, i tako se sve više i više napreduje. 

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

O LEPIM ŽENAMA I NOVEMBARSKOM PRAZNIKU ŠOPINGA

Link - “On Beautiful Women And The November Shopping Fest” (Linkedin)

„O lepim ženama i novembarskom prazniku šopinga“ 

Moj novi članak na Linkedin-u „O lepim ženama i novembarskom prazniku šopinga“ 

Novembar je postao mesec onlajn kupovine. Na primer, ove godine su u istom danu, 11. novembra, sledeći praznici - Dan samaca, Dan veterana (obeležavaju ga američki veterani) i Dan sećanja (obeležavaju ga Kanađani, Australijanci i Britanci). Tri dana kasnije, 14. novembra, je Divali - Festival svetlosti koji proslavljaju Hindusi, zatim Dan zahvalnosti, 26. novembra, Crni petak odmah nakon toga, iako rasprodaje na Crni petak sada počinju nekoliko dana pre Dana zahvalnosti, i Sajber ponedeljak, koji dolazi odmah posle Crnog petka, a ove godine je poslednjeg dana novembra.

Jedan od glavnih trendova, koji se razvijao od kada se kovid pojavio, bio je povećanje prodaje proizvoda za dekoraciju kuće i smanjenje prodaje kozmetike. I, to sve ima smisla. Na kraju, u čemu je smisao toga da se troši toliko novca i da se oduzima toliko vremena na to da učinim sebe lepšim, ako na kraju sve to pokrijem maskom? A pošto sam prisiljen da provodim toliko vremena kod kuće, možda bih mogao i bolje da se pobrinem za nju i svoj boravak u kući učinim ugodnijim. 

Naročito od pojave kovid-a 19, kupovina preko interneta je eksplodirala i za mnoge ljude je postala osnovni način kupovine. Isto tako, nakon napetih predsedničkih izbora verovatno će mnogi ljudi želeti da se počaste nečim lepim, bilo da bi se utešili ili da bi proslavili. 

Ali sada, ako žene ne mogu da izgledaju lepo, znači li to da ne mogu ni da budu lepe? Mislim da je suprotno: spoljnja ograničenja preusmeravaju fokus na unutrašnje kvalitete i tu se krije prava lepota. 

Lepa žena nije ona koja stavlja karmin i lice pokriva šminkom, i svakako ne treba da izlaže telo da bi izgledala lepo. To su samo kostimi. Prava lepota žene je nešto daleko dublje. Kada je žena lepa iznutra, njen muškarac će je pratiti kao što dete sledi majku. Ne radi se o izgledu, već o unutrašnjoj mudrosti i ispravnosti koje samo žene mogu da ponude. 

Žene mogu i treba da istu mudrost kojom odgajaju svoju decu koriste i da bi „odgajale“ svoje partnere. Napokon, čovek zaista nije mnogo više od odrasle bebe; dajte mu samopouzdanje i podršku, recite mu šta nije dobro i učinite to s ljubavlju, i on će zauvek biti vaš. 

Mislim da je unutrašnja lepota ono što je svim ljudima danas najpotrebnije. Možda to nije proizvod koji možete da prodajete s profitom, ali sigurno će biti sve traženiji što se naš svet bude više gubio na svom putu.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

PRENOS INFORMACIJA U KABALI

 

Link - Transfer Of Information In Kabbalah

Prenos informacija u kabali

Pitanje: Mnoge knjige koje sadrže duhovne informacije su napisali učenici koji su najpre slušali učitelja, a zatim zapisali ono što je on rekao.

Prema savremenim istraživanjima, ovaj način prenošenja informacija dovodi do njihovog izobličavanja, jer mi čujemo samo 25% onoga što druga osoba govori. Kako takav prenos može biti pouzdan?

Odgovor: U kabali, prenos informacija događa se na drugačiji način nego u materijalnom svetu, jer učenik ne samo da sluša učitelja, već ga donekle i postiže tako što se uzdiže iznad svog egoizma, a zatim zapisuje ono što je postigao. I, premda informacija i dalje prolazi kroz učenika, odvija se potpuno drugačiji prenos informacija, sasvim drugi kanal, koji potiče iz sličnosti kvaliteta učitelja i učenika.

Tako, učenik može da „čuje“ čak i ono što učitelj ne govori, ali dolazi sa istog stepena sa kojeg učitelj govori.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

KAKVO JE VAŠE MIŠLJENJE O IZBORIMA U SAD?

 

Link - “What Is Your Opinion About The 2020 USA Election?” (Quora)

“Kakvo je vaše mišljenje o izborima u SAD 2020?“ (Kuora)

Danas smo svedoci sve veće društvene podele i polarizacije širom sveta, u svim razvijenim nacijama takozvanog slobodnog sveta, i ta polarizacija je veća što je država razvijenija.

Zašto mi postajemo sve više polarizovani što se više razvijamo?

To je zbog toga što su u pozadini naše evolucije narastajuće ljudske želje. Ljudski razvoj započeo je zadovoljenjem naših osnovnih individualnih želja – za hranom, seksom, porodicom i skloništem, a vremenom su se u nama pojavile nove želje – socijalne želje za novcem, čašću, upravljanjem i znanjem – i mi živimo i radimo da bismo ih ispunili.

Naše savremeno doba karakteriše nastanak nove želje koju tek treba u potpunosti da razumemo, koja podstiče našu sve veću međuzavisnost i međusobnu povezanost, i koja od nas zahteva da harmonično realizujemo našu sve jaču povezanost. U ovom prelaznom procesu, mi osećamo sve veću povezanost, a neprestano povećavanje naših želja osećamo kao teret koji nas sve više postavlja tako da smo jedni protiv drugih.

Mi nikada nismo doživeli tako jako suprotstavljanje u mišljenjima i odnosima, gde jedno mišljenje predstavlja ubeđenje da stvari treba da idu u jednom smeru, a drugo mišljenje je ubeđenje da stvari treba da idu u drugom smeru.

Što više razvijamo svoj intelekt i stičemo iskustva tokom našeg postojanja na ovoj planeti, tim pre bi moglo da se pomisli da bi do sada već trebalo da znamo kako da premostimo naše razdore. Međutim, umesto toga, mi vidimo da što više postajemo sofisticirani, to više postajemo i odvojeni.

Kako će onda ikada biti moguće to da se mi složimo?

Današnje društvo, koje se intenzivno polarizuje, neće moći da bude povezano na istom onom nivou razumevanja i osećanja koja trenutno postoje u ljudima. I, upravo nasuprot, što se više budemo razvijali, to će uslediti sve veće podele, mržnje, odbijanja i nedostatak spremnosti da se postigne bilo kakva vrsta zajedničkog razumevanja.

Priroda budi razdvojenost među nama upravo zato da bismo došli u stanje bespomoćnosti, gde svi podižemo ruke sa iskrenom željom za pomoći, jer ćemo u suprotnom videti da smo svi osuđeni na propast.

Ali, priroda nema nameru da nas razdvoji. Umesto toga, podstiče nas da ostvarimo ravnotežu i savršenu povezanost između nas. Priroda takođe to čini na način da mi možemo da ostvarimo ovakvu povezanost sami, kao odrasli, a ne da se nesvesno i nehotično “namestimo“ u toj povezanosti, i da pri tome nemamo nikakvu svest.

Ono što se trenutno događa sa američkim izborima jasan je primer kako nas priroda ohrabruje da razumemo bespomoćnost u kojoj smo u trenutnoj situaciji, kao i potrebu za pomoći od Više sile – da se ona otkrije i organizuje naše veze pozitivno – u suprotnom ostajemo zaglavljeni.

U Americi vidimo primer da su ljudi podeljeni, i to na bezmalo jednak broj, između dve suprotne strane. Kako u takvoj situaciji može da se uspostavi uspešno vođstvo, kada je jedna polovina stanovništva za izabranog lidera, a druga protiv njega? Jednostavno rečeno, u takvoj situaciji ne može da postoji uspešno vođstvo i svi će sve više osećati da nisu zadovoljni vođom, bilo koji da se pojavi.

Ovakva razdvojenost nastaje zbog toga što je potrebno da se otkrije Viša Sila povezanosti u čitavom čovečanstvu. Ova sila – nazovite je priroda, zakoni prirode, Bog ili Stvoritelj – drži ključ za organizovanje naših harmoničnih veza, i svaki pozitivan napredak od ovog trenutka nadalje zahteva to da ta sila ispliva na površinu između nas. Pozitivan aspekt naše trenutne polarizacije je taj što postaje jasno da ne možemo sami da rešimo svoju razdvojenost, i da ćemo se, ako ne budemo razumeli da je potrebno da pozovemo Višu Silu da nas organizuje, na kraju beskompromisno boriti jedni protiv drugih, čime možemo da se nađemo u stanjima velikih sukoba i patnji, kojih smo već počeli da polako bivamo svedoci.

Na jučerašnjem sastanku sa grupom pisaca raspravljao sam o ovoj temi i na pitanja o njoj davao odgovore. Pogledajte video na linku: Q&A with Kabbalist Dr. Michael Laitman on the US Elections. [1:09:40]

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

UJEDINJENE NACIJE? NE, VEĆ UJEDINJENI LJUDI

Link - “United Nations? No, United Peoples” (Medium)

„Ujedinjene nacije? Ne, već ujedinjeni ljudi“ (Medijum)

Ovo je novi svijet. Globalna pandemija je istakla slabosti svih sistema koje je stvorilo čovječanstvo. Ogromni zdravstveni i ekonomski izazovi, duboki socijalni problemi i polarizovana društva, aktuelne su dnevne teme na međunarodnom planu. Da li je moguće da ostarjele Ujedinjene nacije imaju rešenja za sve ove boljke? Budući da ova organizacija slavi 75 godina postojanja, jasno je da ne može da naprasno ostvari ono što do sada nije uspjela. Čovječanstvo mora da razume da rješenja za trenutne krize neće doći ni iz kojeg geopolitičkog tijela, već samo iz individualne ispravke naših međuljudskih odnosa – od egoističnih do altruističnih.

Akcija Ujedinjenih nacija trebalo bi da bude usmjerena na povezivanje ljudi kroz sveobuhvatan obrazovni program za povezanost u društvu kao preduslov za razvoj društava u kojima su svi bliži jedni drugima. Na kraju, jedinstvo ljudi čini te nacije istinski ujedinjenim.

„U međusobno povezanom svijetu krajnje je vrijeme da prepoznamo jednostavnu istinu: solidarnost je lični interes. Ako ne uspijemo da razumemo tu činjenicu, svi gubimo“, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutjeres tokom Generalne skupštine, koja je praktično prvi put u istoriji proslavljena virtuelno, dok KOVID 19 pokazuje ko zaista vodi predstavu koja se odvija u svijetu i ko postavlja uslove.

I, ako uticaj najrasprostranjenije pandemije koju smo ikada doživjeli nije bio toliko uznemirujući za mnoge ljude, mi imamo i druge krize koje čekaju u okrilju međunarodnog scenarija koji nas preplavljuje – rastuće geopolitičke tenzije, rašireno siromaštvo, glad, siromašni i zastarjeli obrazovni sistemi, mržnja, zadrtost i antisemitizam.

U našem svakodnevnom životu se otkriva, bez presjedana, koliko smo globalno međuzavisni. Osnovno načelo međuzavisnosti je to da ukoliko bilo koji dio otkaže, cio mehanizam se zaustavlja ili se  jedva pokreće. Na taj način uviđamo to da je naša nesmetana povezanost neophodna da bi se pojedincima i nacijama omogućilo napredovanje. Nasuprot tome, ako ne uspijemo da postignemo dubok pomak ka pozitivnim odnosima između svih nas, onda možemo da očekujemo da ćemo u stalnom padu sve više doživljavati pritiske i krize,  kao što je to bio slučaj tokom ovih godina.

Nakon 75 godina postojanja UN, organizaciji se ne mogu pripisati mnoga dostignuća. Posmatrajući očima običnog građanina iz neke udaljene države, neko može da se zapita: „Šta je ova organizacija učinila za mene?“ Umjesto globalne saradnje u vremenu kada smo suočeni sa prijetećim izazovima, mi svjedočimo klubu predstavnika vlada koji se međusobno optužuju, emisarima velikih svetskih lidera koji pucaju po opoziciji, te raskošnim troškovima.

Ranije sam se sastao sa visokim predstavnicima UN-a i UNESCO-a, te razumem da oni djeluju u skladu sa unaprijed utvrđenom politikom. Zato dobro znam da se ne može očekivati to da se UN političari sledećeg jutra iznenada pnašaju drugačija. U našoj trenutnoj situaciji oni nemaju šanse za uspjeh. Od šefova svojih država dobijaju jasne ideološke pravce i ponašaju se prema scenariju, bez odstupanja udesno ili ulijevo. Jasno je da su oni samo političari i ništa više.

Ipak, poziv na ukidanje UN nije alternativa. I dalje je važan diplomatski prostor za susret i razgovor umjesto upuštanja u ratove i borbe. Međutim, da bi UN funkcionisale blagotvorno za čovječanstvo, bilo bi potrebno da se preokrenu od početka do kraja, da postave viši cilj, pojednostave organizaciju, poboljšaju je i nadograde. Lice UN je lice međunarodne zajednice. Ono prikazuje lice i stanje svake države i osobe na svijetu. A pošto je svaka osoba po prirodi sebična, njena tendencija je da brine samo o sebi. Drugim riječima, ne možemo ništa drugo da očekujemo ni od neke organizacije, jer i ona podsjeća na stanje u svetu i odražava ga.

Sljedeći korak koje čovječanstvo zahtijeva od globalne organizacije jeste djelovanje u formi arene i platforme za jedinstvo, umjesto podjela. Umjesto da lijepim, zvučnim riječima prikriva i zamagljuje krize sa kojima se suočava čovječanstvo, nadam se da će se UN udružiti sa drugim međunarodnim organizacijama da bi u centar pažnje stavili interese i dobrobit za  sve građane svijeta. Akcija Ujedinjenih nacija treba da bude usmjerena na povezivanje ljudi kroz sveobuhvatan obrazovni program za socijalnu povezanost, kao preduslov za razvoj društava u kojima bi svi bili bliži jedni sa drugima. Na kraju, jedinstvo ljudi je ono što te nacije čini istinski ujedinjenim.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

POSEBAN TREND U NAŠEM VREMENU

 

Link - A Special Trend Of Our Time

Poseban trend u našem vremenu 

Napredovali smo još u jednom danu, ali pitanje je da li smo stvarno napredovali? Svet napreduje prema programu stvaranja, ali u svetu se otkriva sve više kvarova.  

Šta mi u istoj meri radimo za ispravku? Koliko se pokrećemo napred i koliko hoćemo da povežemo svet ili bar pokušamo da objasnimo tendenciju njegovog razvoja, kuda ide i zbog čega? Da li se mi poklapamo sa ovakvim tempom razvoja? Ja ne vidim nijednu drugu grupu u svetu koja bi ovo mogla da uradi.  

Čovečanstvo mora da uči o programu stvaranja, o njegovoj svrsi, о Višoj sili koja upravlja nama i formi ka kojoj nas vodi. Ali, vidimo da je prošao još jedan dan, i da čovečanstvo pada sve niže i niže, i tako se to nastavlja. Mi još uvek ne osećamo da možemo da držimo korak sa ovom stvarnošću i da budemo Šofar (rog) koji obaveštava sve o tome šta se dešava.

U ovo naše vreme najvažnije je takvo objašnjenje koje bi omogućilo da svi znaju šta nam se dogodilo, ko to radi, u koju svrhu, u kom pravcu idemo i kako treba da postupamo. Viša sila radi nad nama, pomaže nam da se promenimo i da se krećemo sa njom i koristimo sve sile našeg razvoja. 

Nadam se da će se svako od nas osetiti odgovornim za svet. Zbog toga se Izrael naziva odabranim narodom, kako bi pružio primer i objasnio čitavom čovečanstvu šta treba da se radi. Svet je dostigao poslednji stepen ispravke, a to je otkrivanje zla, i mi mu moramo pomoći da što pre otkrije ovo zlo. Koliko brzo ćemo se pomeriti na sledeći stepen i početi da dolazimo do dobrog, zavisi od ovoga.

Otkrivanje zla se dešava u našem egoizmu, koji nas odvaja i čini da se iz dana u dan osećamo sve udaljeniji jedni od drugih. Svi patimo, a opet ne želimo nikakvo zbližavanje ni između država, ljudi, komšija, pa čak ni unutar porodice. Ne postoji osoba koja je povezana sa drugima i koja se oseća delom celog čovečanstva kao jedinstvenog sistema. 

Otkriće zla je prvo kroz šta moramo da prođemo da bismo razumeli suštinu svoje prirode. Bez ovoga ne možemo da se promenimo nabolje i povežemo tako da postanemo jedinstveni sistem, jedna osoba, Adam.

U zavisnosti od toga koliko brzo ovo budemo razumeli i osetili, i prenosemo taj osećaj i razumevanje čovečanstvu, epidemija virusa  korona će se pretvoriti u pozitivnu silu koja ujedinjuje ljude. Umesto ujedinjenja, virus nas razdvaja tako što svakoga od nas odvodi u drugi ćošak i zaključava. 

Ako se naše misli isprave, možemo da se približimo jedni drugima i virus neće moći da nas povredi. Sada, kada je egoizam otkriven u obliku virusa korona, on nam pomaže da se distanciramo jedni od drugih. 

Ali, ako se naoružamo ograničenjem, zaslonom i odbijenom Svetlošću, u cilju toga da ne mislimo o sebi već samo o povezanosti, ako ne brinemo o sopstvenom blagostanju već o povezanosti između svih nas, možemo da se uzdignemo iznad sila razdvajanja i počnemo pravilno da se povezujemo kao jedan čovek u jednom srcu. 

Sve ovo zavisi od toga koliko vidimo negativnu tendenciju i razumemo da je ona u našu korist, jer nam pomaže da se promenimo na dobar način. Zla inklinacija naziva se zlom zbog naše egoistične namere. Ali, ukoliko ovu nameru pretvorimo u davanje, tada će se sva sila zla pretvoriti u dobro. Sve zavisi od nas. 

Ovo moramo brzo da razumemo i sprovedemo među nama i time poslužimo kao primer čitavom svetu. Svi putevi su nam otvoreni. Svakim danom se otvara sve više i više mogućnosti, koje samo treba da sprovedemo među nama, a zatim i širom sveta. Naše lično napredovanje i ispravka zavise od toga. Svako može svoj lični cilj da postigne samo ako je ostvario zajednički cilj. Ovo je jedinstvenost poslednje generacije. 

Svet se menja velikom brzinom i počinje da razume to da je dostigao stanje očaja, što nije bio slučaj pre šest meseci. Da li osećamo da se dovoljno brzo krećemo i da više razumemo, da bismo otelotvorili pravi oblik čovečanstva između nas i pokazali ga svetu? Naša grupa je mini čovečanstvo.  

Veza između nas mora da postane toliko ispravna i jaka da se ne bojimo nijedne epidemije ni virusa. Ništa nam ne može nauditi, ni ljudi, ni virusi, ni prirodne katastrofe, ukoliko se ispravno povežemo sa ispravnom namerom i izgradimo dobre odnose. Primer takve povezanosti biće najbolja i najefikasnija diseminacija u odnosu na čitavo čovečanstvo.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman