ZAŠTO, U NAŠE VREME, LJUDI PADAJU U DEPRESIJU?

  

Zašto, u naše vreme, ljudi padaju u depresiju? 

Depresija je poput virusa koji nas iznenada obuzme, smrzne, parališe i obori. Oduzima nam radost života, snagu da se krećemo, funkcionišemo, slušamo i otvorimo oči.

Ako smo depresivni, želimo da se isključimo i gubimo interesovanje da čujemo ili upijamo bilo šta. Sve postaje iritantno, pa čak gubimo i energiju da reagujemo na ometanja u našoj okolini. 

Većina depresivnih ljudi ne može da objasni zašto su takvi. Oni samo osećaju da je sve besmisleno. Izgleda im kao da oni ne pripadaju ovoj trci pacova, da je to besmisleno, i najbolja opcija je da jednostavno uzmu pilulu i spavaju. 

U prošlosti, depresija je bila emocionalni fenomen češće prisutan kod plemića i aristokrata. Danas je, međutim, to svako nasledio. Koren depresije je zasićenje egoistične želje koja pokreće ljudski razvoj. Nakon eona osećaja da postoji neko drugo mesto gde možemo da napredujemo, danas se akumulira osećaj da više nemamo kuda da idemo, da nema velikih ciljeva na horizontu, da ništa ne svetli ispred nas. 

Današnja epidemija depresije ide ruku pod ruku sa buđenjem najosnovnijih životnih egzistencijalnih pitanja, kao što su: Šta je smisao života? Zašto smo ovde? Odakle smo? Gde smo mi sada, zaista? Kuda idemo? Šta je stvarnost? I zašto ima toliko patnje u svetu? 

Osnova praznine, frustracije i depresije u našim životima nastaje kada naše sve veće egzistencijalno preispitivanje ne nailazi na suštinske odgovore. 

KAKO DA SE ZAŠTITIM OD ZLOG OKA?

 Kako da se zaštitim od zlog oka? 

Šta je tačno zlo oko? Kako možemo sebi da obezbedimo „dobro oko“? Koja je uobičajena greška u vezi sa pozitivnim razmišljanjem i šta je njegovo tačno značenje? 

Sviđalo se to nama ili ne, mi živimo u jednom sistemu. Po prirodi, čovečanstvo je zatvoren, integralan i međusobno povezan sistem. Bezbroj niti povezanosti povezuju sve, što stvara apsolutnu međuzavisnost. Ove veze ne mogu da se razvežu, prekinu ili isključe. Današnji svet nam sve više pokazuje ovaj stepen povezanosti. Jedan pokret koji jedna osoba napravi u jednom delu sveta utiče na sve, želeli mi to ili ne. Povezani smo jedni sa drugima u društvu, ekonomiji, trgovini, kulturi, obrazovanju, ekologiji, zdravstvu – na svaki mogući način. 

Neki ljudi ulažu mnogo energije tražeći „ko je bacio zlo oko“ na njih, tražeći nekoga ko je odgovoran za njihove nesreće. Oni pokušavaju na sve moguće načine da izbegnu štetu, ali samo stanje „zlo oko“ je trajno stanje za sve nas. Sve dok drugima ne želimo dobro, to se razmatra da bacamo zlo oko na njih, a samim tim i na sebe. Zašto? To je zbog toga što se ono što zračimo ka spolja nama vraća kao bumerang. 

Uobičajeno je misliti da ovaj princip deluje isključivo na spoljašnje ponašanje, da ukoliko se osmehnemo ili viknemo, onda će nam se i drugi osmehnuti ili viknuti. Ali u stvari, život je mnogo složeniji, izgrađen na mnogo dubljim i značajnijim slojevima. Naše misli, želje, nade i težnje projektuju se iz nas ka spolja u čitav sistem, utičući na njega i vraćajući se nama. Svaki negativan stav usmeren od jedne osobe prema drugoj, bilo svestan ili podsvestan, odmah proizvodi zlo oko. To je štetan uticaj koji teče kroz povezani sistem. 

HAJDE DA RAZGOVARAMO O DRUGAČIJOJ BUDUĆNOSTI

Hajde da razgovaramo o drugačijoj budućnosti 

Komentar: Profesorka Tatjana Černigovskaja, psiholingvista i neurobiolog sa Univerziteta u Sankt Peterburgu, kaže: „Budućnost je već ovde. To je drugačiji svet – ne onaj u kojem smo živeli pre samo pet godina. Današnju decu treba da učimo kako da treniraju pamćenje, održavaju pažnju, klasifikuju informacije i da znaju gde da pronađu pouzdane izvore, kao i kako da se ponašaju u stanju stalnog stresa i vremenskog pritiska“.

Odgovor: Čini se da je ona u pravu. Ali evo u čemu je problem. Takav svet nije potreban ni nama ni našoj deci. Zašto bi trebalo da žive u stalnoj napetosti i nepoverenju prema svim informacijama? Zašto da ih pripremamo za negativnost i privučemo je pre vremena? 

Ne! Ja želim da pripremim decu za svetlu budućnost. Želim da im objasnim kako da naprave budućnost svetlom umesto da se pokore „sudbini novog doba“. Budućnost treba da bude takva da bude dobra za sve nas. 

To je moguće, i Kabala pokazuje kako se to postiže kroz ispravnu vezu između ljudi uprkos egoizmu. Tako bih ja danas učio decu. 

Povezanost rađa pozitivne sile prirode, čak i one kojih nismo svesni. To će da vodi čovečanstvo ka sreći. 

RAVNOTEŽA U PRIRODI ZAVISI JEDINO OD NAS

Ravnoteža u prirodi zavisi jedino od nas 

Svi delovi prirode, osim čoveka, u stanju su da između sebe uspostave specifičnu vezu, i kroz jedinstvenu silu koja nastaje njihovim spajanjem u jedno telo, jednu želju, oni izuzetnom snagom mogu da utiču na prirodu. Taj uticaj je neuporedivo jači od uragana, tornada, nuklearne eksplozije, vulkanske erupcije ili cunamija. 

Pozitivna snaga jedinstva koju možemo da proizvedemo između nas, i kojom možemo da utičemo na prirodu, u stanju je da umiri sve prirodne katastrofe koje u poslednje vreme tako često nastaju i razaraju same temelje našeg života. 

Sve zavisi od toga da li ćemo konačno razumeti da smo i mi samo jedna od vrsta u prirodi, jedan od njenih nivoa: nepokretan, vegetativan, životinjski i nivo čoveka. Mi pripadamo prirodi i uključeni smo u njen mehanizam umesto da stojimo iznad nje. Precizno mi smo oni koji, kroz svoje nepravilno učešće u prirodi, uzrokujemo sva razaranja u prirodi, kroz svoj pogrešan odnos prema drugima i kroz to što  nemamo želju da se povežemo. 

Ukoliko počnemo da se ujedinjujemo i da uvažavamo jedni druge, moći ćemo da stvorimo pozitivnu, dobronamernu silu između nas koja može da zaustavi sve udarce prirode koji nam se već približavaju. Tako ćemo uvesti red u svet, jer sve zavisi od najvišeg nivoa koji čovečanstvo može da postigne, to jeste od nivoa misli, svesti i želje. 

Zbog toga toplo preporučujem: ujedinimo se, sednimo zajedno, razgovarajmo i razmišljajmo o tome kako kroz našu međusobnu povezanost možemo da utičemo na čitavu stvarnost. To je unutar naše snage — zato hajde da sprovedemo takav eksperiment i da ga posmatramo kao u laboratoriji. Verujem da iz toga možemo da naučimo mnogo o tome kako da utičemo na prirodu i vidimo njen odgovor. 

ZAŠTO TOLIKO MNOGO LJUDI NEMA MOTIV DA RADI NA TOME DA IM BUDE BOLJE

  

Zašto toliko mnogo ljudi nema motiv da radi na tome da im bude bolje 

Zašto je danas, u našem svetu, postalo uobičajeno da tako mnogo ljudi nema snage da ustane ujutru, nema motivacije da teži ka ciljevima, nema radost života i nema optimizma za bolju budućnost? Kada je tako težak teret pao na svet? Možemo li pronaći način da povratimo osećaj preživljavanja? Integralni pristup obrazovanju nudi dubinsku analizu i usmerava ka rešenju. 

Početkom prošlog veka, novi svet tehnologije, biznisa i konkurencije otvorio se čovečanstvu. Znali smo da možemo mnogo da profitiramo ukoliko uložimo sebe u nešto. Postojala je želja za uspehom, rastom i postizanjem statusa i časti. Američki san je postao zaraza koja se proširila svetom. Danas su sve mogućnosti otvorene, ali želja unutar nas je nestala. Sve više i više ljudi oseća prazninu materijalnog uspeha, to da će nakon svih svojih napora naići na istu prazninu. Pa zašto da pokušavamo? Ljudi iz nužnosti odlaze na posao, ali unutrašnja iscrpljenost umanjuje osećaj života. I u skladu sa tim, sve više ljudi živi na tabletama, drogama i alkoholu, pokušavajući da unesu malo boje u sivilo života. 

Štaviše, poslednjih decenija svet postaje sve više međusobno povezan, ali istovremeno svako se povukao u svoje čaure. Izgradili smo veštački svet u kojem živimo iza ekrana i podižemo glavu samo kada smo primorani. Skoro da više i ne razgovaramo licem u lice. Živimo u sebi, sa zamišljenim osećajem da smo nezavisni, dok stalno upijamo negativne uticaje drugih od kojih smo naizgled „nezavisni”. 

Kroz ovo raste jaz između integralnog pravca evolucije sveta, koji zahteva uzajamnu, komplementarnu i pozitivnu povezanost između svih, i egocentričnog pravca ljudskog razvoja. Ovaj jaz je koren svakog zamora i bolesti. Mi ne uspevamo da se uskladimo sa međusobno povezanim i međusobno zavisnim svetom koji nas okružuje. 

PRIRODA NAS NEĆE OSTAVITI NA MIRU

Priroda nas neće ostaviti na miru 

Pitanje: Rekli ste da je Priroda, sa velikim „P”, ekvivalentna konceptu Stvoritelja. Gematrija (numerička vrednost) ove dve hebrejske reči je ista. Otuda, govorimo o Stvoritelju, zar ne? 

Odgovor: Da. 

Komentar:  I kažete, ako smo dobri prema Stvoritelju, onda će i On biti dobar prema nama. 

Moj odgovor: Naravno. Ispunite Njegove zapovesti i videćete kako se On odnosi prema vama na potpuno isti način! Zapovesti su zakoni Prirode. 

Zakoni Prirode nisu fizika, matematika i tako dalje, ono što znamo iz nauke. Zakoni Prirode se odnose na nivo odnosa osobe prema svetu: kako se ljudi odnose jedni prema drugima, kako se osoba odnosi prema nepokretnoj, biljnoj i životinjskoj prirodi, kako se neko odnosi prema univerzumu, prema svemu. To je ono što se podrazumeva pod odnosom osobe prema Stvoritelju. 

Generalno, ovo jednostavno treba da bude ljubav, ispravan i iskren stav prema svemu što je izvan vas. 

Komentar:  Ali, ja već imam ljubav prema sebi, od toga se ne može pobeći. 

Moj odgovor: To je tvoj egoizam. 

KOLIKO SE ŽIVOTOM POJEDINCA UPRAVLJA KROZ SLUČAJNOST

Koliko se životom pojedinca upravlja kroz slučajnost?

U životu, ništa se ne dešava slučajno. 

Svi smo povezani nevidljivim nitima naših duhovnih korena.

Svaka interakcija i svako razdvajanje je predodređeno unutar sistema zajedničke duše. Kada vaša duša mora da se sretne sa drugom, zarad svoje ispravke, ta veza će neizbežno da se razvije.

Zbog toga, budite ljubazni i gostoljubivi prema svima koje sretnete. Svaka osoba je deo puta vaše duše, a svaki susret je korak ka njenom savršenstvu.

Link -  𝗛𝗼𝘄 𝗠𝘂𝗰 𝗼𝗳 𝗮 𝗣𝗲𝗿𝘀𝗼𝗻'𝘀 𝗟𝗶𝗳𝗲 𝗜𝘀 𝗚𝗼𝘃𝗲𝗿𝗻𝗲𝗱 𝗕𝘆 𝗖𝗵𝗮𝗻𝗰𝗲?

DUG ĆE MORATI DA BUDE OTPLAĆEN

Dug će morati da bude otplaćen

Osoba mora da razume da svi žive u svetu u kome nemaju pravo ni na šta. A ukoliko nešto uzmu, potroše za sebe, za svoju korist, onda moraju da plate za to, da vrate, da otplate i tako dalje. 

Pitanje: A činjenica da sve razbijamo, ubijamo, da li se sve to osobi vraća kao bumerang? Šta mislite?

Odgovor: Za sve to moraćemo da platimo na globalnom nivou. 

Komentar: Sećate se, rabi Akiva je rekao da je „knjiga otvorena, i ruka piše“, da se, takoreći, sve pozajmljuje, a kasnije sve to mora da se vrati. 

Moj odgovor: Moraćete. 

Pitanje: Da li je to ono o čemu se ovde radi? 

Odgovor: Da. 

Pitanje: A da li je u redu da se uzme samo ono što je neophodno za preživljavanje? 

Odgovor: Samo zarad preživljavanja, i ukoliko uzimate samo zarad preživljavanja, onda ćete to moći da vratite. 

DA LI NOVAC MOŽE DA NAM KUPI SREĆU I SIGURNOST?

Da li novac može da nam kupi sreću i sigurnost? 

Postojala su vremena u kojima bi osoba koja je gladna i bez hleba mogla da umre na ulici, i neko ko bi se razboleo i nije imao novca da plati lekare bio je u opasnosti da umre. A u današnje vreme imamo nacionalno osiguranje, zdravstvene fondove i druge državne socijalne sisteme. Oni su, naravno, daleko od savršenih, ali ipak prešli smo veliki deo puta. 

Po definiciji, novac je sredstvo kojim čovek pokriva svoje potrebe i želje. Sa napretkom društva uveli smo sisteme koji se brinu o osnovnim životnim potrebama ljudi. Društveni novac se akumulira iz naših poreza, ali budući da je fond opšti, svi imaju koristi. Uostalom, nije svima potrebna hospitalizacija svaki dan.

Postoje zemlje sa odličnim socijalnim uslovima, poput besplatnog obrazovanja od vrtića do univerziteta i dugog porodiljskog odsustva. I postoje zemlje koje svakom čoveku čine život težim. Svakako, u vreme teške ekonomske situacije, mi moramo da pronađemo kreativna rešenja. 

Uopšteno govoreći, što država više preuzima na sebe da osigura osnovne egzistencijalne potrebe, poput hrane i smeštaja, to ćemo biti spremniji za budućnost. Stručnjaci predviđaju da će u roku od nekoliko godina većina stanovništva ostati bez posla, računari i roboti će zauzeti radna mesta. Ukoliko se ne pripremimo za takav scenario, stvarnost će nas velikom silom ošamariti. 

Pored priprema na nivou države, mnogo toga već može da se učini odmah, od dole, u privatnim organizacijama, stambenim zgradama, komšiluku i u zajednici. Slede neke ideje koje ilustruju potencijal povezanosti u međusobnom dopunjavanju.

IMA LI ISTINE NA ZEMLJI

 

Ima li istine na zemlji 

„Svi kažu: nema istine na zemlji. Ali nema istine ni Gore“, kaže Puškinov Salijeri. Mnogi ljudi osećaju gorčinu sadržanu u ovoj rečenici. 

Zašto upravljanje od Gore nije pravedno? Zašto neki dobijaju sve, a drugi ništa? 

Ali problem nije u pravdi ili nepravdi, već u našoj nesposobnosti da vidimo pravu sliku univerzuma. 

Naš svet i Viši svet 

Kabalisti kažu da ne postoje odvojeni koncepti „naš svet“ i „Viši svet“. Ovi termini su uvedeni samo zarad praktičnosti. Čovek koji uđe u osećaj Višeg sveta i počne da razume sebe kroz duhovne sile, vidi oba sveta kao jedinstvenu celinu. 

Iza svakog predmeta ili fenomena našeg sveta, on vidi silu koja obezbeđuje postojanje ovog predmeta ili fenomena, pokreće ih i kontroliše. A onda čovek počinje da se odnosi ne prema predmetu, već prema sili koja deluje na njega. 

U našem svetu, običan čovek vidi samo događaje. Ali član vlade, na primer, razume šta ih je izazvalo i sa kojom svrhom. Kada obični ljudi čitaju u novinama o neuspehu vladine politike ili drugim događajima, on ne misle da je te članke neko naručio, platio i da su se pojavili u novinama sa određenom svrhom. 

Takvi ljudi veruju da je ono što je napisano u štampi istina. Za njih se to zaista događa. Ali postoje ljudi koji pišu te članke i znaju da tako treba da pišu. I postoje ljudi koji su iznad njih i naručuju te članke.