UDAHNITE DUBLJE

 

Link - Take A Deeper Breath

Udahnite dublje

Ako nisam u stanju da ograničim svoj ego i pustim grupu u slobodan prostor koji time nastaje u mom srcu, tada grupa mora da mi dâ veštačko disanje. Kao da ležim i ne dišem, u nesvesti, a grupa mi pritiska grudi da bih mogao da izdahnem vazduh, i zatim počnem da dišem. To znači da mi grupa pomaže u tome da se skupim da bih ponovno počeo da se širim.

Širenje se događa prirodno, kao deo prirode, i ja moram svojim naporima da načinim kompresiju. Ali, ukoliko ne mogu to da uradim, tada grupa mora da mi pomogne i izvrši pritisak na mene da počnem da dišem u duhovnom životu, da udišem duhovni vazduh.

Grupa svakoga pritiska s ljubavlju, to je pritisak koji me prisiljava na to da izdahnem vazduh. Na isti takav način, oni koji daju veštačko disanje oživljavaju beživotnu osobu: može da izgleda da je neophodno to da je ispune vazduhom, ali ne – oni joj pritiskaju grudi da bi vazduh izašao iz nje.

Grupa na isti način na svakoga vrši pritisak s ljubavlju, tako da čovek oseća da oko njega postoje ljudi koji su povezani ljubavlju i jedinstvom, i koji ga pozivaju da i on radi isto. Ova ljubav njega obavezuje: on odustaje od toga da sam diše i dopušta prijateljima da uđu u njega i prošire ga silom. I, kada se proširi zahvaljujući njihovom radu, biće isto tako dužan da i on proširi svoju ljubav za njih, to jest da pokaže ljubav svima.

Postoje dve forme napredovanja ka cilju stvaranja, ka ispravci. Ukoliko se sami potrudimo da kroz grupu napredujemo uz uticaj okoline, kada oživljavamo jedni druge veštačkim disanjem, tada će ovo biti put Svetlosti (Ahišena). Ali, ukoliko to ne učinimo, globalni ventilator počeće da se nad nama okreće poput valjka evolucije, i da istiskuje sav vazduh iz nas, da bismo tako bili spremni za to da udahnemo duhovni vazduh.

Postoji jedna tačka (Malhut) koja pripada čoveku, a ostale, viših devet Sefirot, su osobine prijatelja ili grupe. Unutar ovih devet Sefirot moram da načinim ograničenje za sebe, tako da tu nemam nijednu svoju želju. Ukoliko hoću da dajem unutar ovih devet Sefirot, tada u njih „ubrizgam“ osobine svojih prijatelja, i one se za mene pretvore u kvalitete davanja. Tako, ja dajem svojim prijateljima i kroz njih nudim mesto da se Stvoritelj odene.

Ukoliko se obavežemo na to da utičemo na svakoga u grupi, da pokažemo svoju ljubav i jedinstvo da bismo probudili svakog prijatelja, to će njega gurnuti napred, jer će i on isto tako hteti da napreduje. Ovo je praktična kabala.

Udah i izdah treba stalno da se smenjuju. Naposletku, svaki put kada udahnemo duhovni vazduh razumemo to da se on pretvara u korporalni, zbog toga što mu se dodaje naša egoistična želja.

Otuda, moramo snažno da izdahnemo taj vazduh i udahnemo novi, duhovni vazduh, koji je zarad davanja, i to će biti korak ka sledećem duhovnom stepenu.

Tako se penjemo duhovnim lestvama: svaki put kada otkrijemo da je korak koji pravimo egoističan, izdahnemo ga da bismo umesto njega udahnuli svež duhovni vazduh, novu snagu davanja.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

ŠTA JE POTREBNO ZA TO DA SE POSTIGNE MIR SA IRANOM?

 

Link - “What It Takes To Make Peace With Iran” (Times Of Israel)

Šta je potrebno za to da se postigne mir sa Iranom?

U poplavi sporazuma o normalizaciji koje je Izrael postigao u poslednjih nekoliko meseci, pomislili biste da se približavamo kraju sukoba na Bliskom Istoku. Voleo bih da je to tako lako. Ovi sporazumi, koliko god da su veliki, uglavnom su poslovni aranžmani koji su unosni za obe strane. Sve dok donose dobit, „mir” će opstati. Ali, ukoliko prestanu da donose dobit, odnosi će ponovo zahladneti. U svakom slučaju, nedavni sporazumi nisu ostvarili nikakav stvaran dobitak (osim ekonomskog), te ukoliko oni nestanu, ni do kakvog stvarnog gubitka neće ni doći. Ono što se zaista računa jesu naši odnosi sa onima koji su nam objavili rat. Međutim, to što se računaju nije zbog onoga što mir sa onima koji su nam objavili rat znači za region, već zbog toga šta to znači za nas, Izraelce koji žive u Izraelu.

Jasno je to da su sporazumi o normalizaciji odnosa sa onim arapskim zemljama koje nemaju aktivan sukob sa Izraelom fokusirani na ekonomsku korist koju obe strane imaju od njih. U tom smislu, mislim da je poslovanje koje premijer Netanjahu ima sa ovim zemljama – sjajno. Međutim, stvari se komplikuju kada je reč o miru sa zemljama kao što je Iran, gde je motivacija verska.

Prvo, Iranci su vrlo pametni ljudi. Prema našem gledištu, mi nismo u sukobu sa Iranom više nego sa bilo kojom drugom državom. Razumem da im je potrebno to da pokažu svoju moć i da hoće da se pozicioniraju na čelo otpora postojanju države Izrael, ali na kraju, njima ova borba samo crpi snagu i ne pomaže im.

Međutim, mada mi Irance ne razmatramo za neprijatelje, mir s njima zavisi od nas, a ne od njih. Gde god postoji sukob, sa Izraelom ili bez Izraela, njegovo rešavanje zavisi od Izraela i to iz jednog jedinog razloga: narodi se bore protiv nas, i jedni protiv drugih, zbog toga što se mi borimo između sebe. Izrael je barometar sveta. Kada se mi međusobno borimo, to podstiče i intenzivira ratove po čitavom svetu, i narodi nas zbog toga mrze, čak i tada kada izgleda da ti ratovi s nama nemaju veze.

Mi možda ne vidimo tu vezu i čitava ideja nam možda izgleda čudno, ali ako pogledate istoriju sveta, primetićete da su Izrael i Jevreji uvek krivi za ratove. Mnogi istoričari su to već primetili i osuđuju nemilosrdnu tendenciju naroda da Izrael bude večiti žrtveni jarac. Međutim, ne možete da odbacite argument žrtvenog jarca kad je bes ljudi prema Izraelu iskren i dolazi iz njihovog unutrašnjeg osećaja. Mnogi ljudi koji mrze Izrael nikada nisu bili u Izraelu, ne znaju gde je, nikada nisu razgovarali s nekim Izraelcem, nikada nisu upoznali nekog Jevrejina, i ne mogu ni da objasne zašto misle da je za njihove nevolje kriv Izrael. Ali, šta možete da učinite ukoliko se tako osećaju? Ne možete da rasuđujete kroz mržnju; razum i osećanja deluju na dve paralelne ravni, i osećanja uvek nadvladaju.

Kada se ljudi u Izraelu budu ujedinili između sebe, to će projektovati mir u čitavom svetu i sukobi u svetu će se smiriti. U Knjizi Zohar (Toldot, 171) o tome piše: „Kada dobra inklinacija [milost ljudi] nadvlada, neprijatelji čoveka, isto tako, sklapaju mir s njim”. U Zoharu, porciji Aharei Mot, još eksplicitnije piše: „’Kako je dobro i kako je prijatno braći da sede zajedno’. Oni su prijatelji jer sede zajedno i nisu odvojeni jedan od drugog. U početku izgleda kao da ratuju, da žele da ubiju jedan drugog... a potom se vraćaju bratskoj ljubavi.... A vi, prijatelji koji ste ovde, budući da ste i ranije bili u naklonosti i ljubavi, od sada se isto tako nećete razdvajati jedan od drugog... i vašom zaslugom,  u svetu će biti mir”.

Drugim rečima, ne možemo da se žalimo na to da nas Iran mrzi. Sve što treba da radimo jeste da gledamo vesti i priznamo to da nas Iranci ne mrze toliko koliko mi mrzimo jedni druge. Svi gledaju u nas, a mi projektujemo intenzivnu unutrašnju mržnju. Ukoliko bismo projektovali jedinstvo i solidarnost, to bi se odmah odrazilo na svet. Još jednom, trebalo bi da usadimo u svoje srce da nas Iran, i bilo koji drugi neprijatelj po tom pitanju, ne mrzi ni iz kojeg drugog razloga osim iz razloga što mi mrzimo jedni druge.

Otuda, unutrašnji mir jeste jedini mir koji moramo da sklopimo. Ukoliko ovo postignemo, svi ostali sporazumi doći će prirodno i bez napora. Ukoliko zračimo unutrašnjim jedinstvom, ujedinićemo svet.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

KADA SE BORITE PROTIV SIMPTOMA, UZROK NASTAVLJA DA UDARA

 

Link - “When You Fight The Symptom, The Cause Keeps Hitting” (Linkedin)

„Kada se borite protiv simptoma, uzrok nastavlja da udara“ 

Priroda ima sjajan smisao za humor: samo što je čovječanstvo počelo da proizvodi vakcine protiv virusa korona, priroda je proizvela dva nova soja ovog virusa: jedan vjerovatno u Velikoj Britaniji i jedan u Južnoj Africi. Oba soja se brzo šire, a da li su vakcine efikasne i protiv njih – ljekari u to još nijesu sigurni. Ali, šta mi očekujemo? Od samog početka ove pandemije upozoravao sam da KOVID 19 nije problem; to je simptom mnogo dubljeg problema koji proističe iz loših međuljudskih odnosa. Kada se borite protiv simptoma bolesti, ne iznenađuje to da ono što izaziva bolest nastavlja neprestano da vas udara. Trenutna strategija za takvu borbu pametna je otprilike onoliko koliko i pokušaj da zaustavite vodu na cijevi koja je pukla, umjesto da zavrnete slavinu.  

S vremena na vrijeme priroda će nas udarati, sve dok ne uvidimo to da virusi, vulkanske erupcije, ratovi, krvoproliće ili šumski požari nijesu pravi problem, već da smo mi, čovječanstvo, jedini svjetski problem. Kada budemo pitali to kako da ispravimo sebe, a ne sve ono što je izvan nas, počećemo da uviđamo neke pozitivne rezultate u našim naporima.

Osnovni uzrok koji stoji iza svih naših katastrofa, trauma i bilo koje druge nevolje je naš egoizam. To je ono što uništava svijet u kojem živimo, uključujući i nas same. Kad god nam se kaže to da problem jeste naš ego, mi to bijesno negiramo, ali time ne uzrokujemo da ono što nam je rečeno bude manje tačno. Mi to negiramo jer naš ego neće da se suoči sa istinom – da je problem u njemu. I, sve dok to radimo, nevolje će se samo uvećavati.

I, ovdje dolazimo do još jednog problema: svijet neće znati kako da se uzdigne iznad egoizma dok mu narod Izrael ne pokaže put.

Mi, narod Izrael, sada pokazujemo upravo suprotno; svađamo se među sobom i ne pokazujemo ništa osim podjela. Kada antisemiti okrivljuju nas za izazivanje svih problema, ja ne mogu da se ne složim sa njima. Mi koji smo postali nacija onda kada smo pristali da se ujedinimo „kao jedan čovjek u jednom srcu”, i kojima je odmah nakon toga dodjeljeno to da budu „Svjetlost nacijama”, mi ne isijavamo ništa osim tame podela i razdvajanja, umjesto da isijavamo ono što je suprotno tome, onako kako i treba da radimo.

Možda antisemiti to ne razumeju, ali oni nas ne mrze zbog načina na koji se ophodimo prema njima; mrze nas zbog toga kako se ophodimo jedni prema drugima. Kada projektujemo mržnju koju osjećamo jedni za druge, ta mržnja se širi svijetom i uzrokuje to da se ljudi međusobno mrze i da jedni druge hvataju za gušu. Kada se oni koji su međusobno rivali konačno budu okrenuli protiv naroda Izrael, to neće biti zato što traže žrtveno jagnje, mada žrtveno jagnje možda i ima neke veze s tim; to je će biti uglavnom zato što zaista osjećaju da smo mi uzrokovali to da ratuju, mada neće znati da kažu na koji način smo to podstakli. Ipak, njihova intuicija je tačna: da smo ujedinjeni umjesto podijeljeni, projektovali bismo jedinstvo umjesto podjele, a i ostatak svijeta bi bio u miru.

Kada čovječanstvo nije u miru, tada se nacije bore za svoju superiornost i koriste sva raspoloživa sredstva da to i postignu. U tom procesu oni iskorišćavaju ljude, prirodne resurse, zagađuju Zemlju i iscrpljuju je kao da sjutra ne postoji. Na kraju, oni uništavaju našu budućnost. Sada smo dosegli budućnost; došli smo u vrijeme kada je eksploatacija čovječanstva postala toliko opterećujuća da priroda to više ne može da podnese. Sada nam ona uzvraća i neće se zaustaviti dok se ne promijenimo. Što više budemo pritiskali prirodu, to će ona jače uzvraćati i obični ljudi će snositi posljedice.

Međutim, ukoliko narod Izrael bude razumeo svoju ulogu i promijenio kurs od podrugivanja ka jedinstvu, čitav svijet će promijeniti svoj kurs zajedno sa Izraelom. Kada se to dogodi, neće nam biti potrebne vakcine; naša povezanost će nas zaštititi od zla, i to ne samo od virusa, već i od svih ostalih nedaća koje uzrokuje naše nejedinstvo. Došli smo do tačke u kojoj jasno možemo da vidimo to da nivo nejedinstva u Izraelu, a posljedično i u čovječanstvu, utiče na intenzitet i učestalost katastrofa širom svijeta. Sve što sada preostaje jeste da neprestano ukazujemo na to dok se svijet ne bude uvjerio u to i dok ne budemo bili spremni da se borimo protiv svog ega, koji nas razdvaja i time nas ubija.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

HANUKA JE PROSLAVLJANJE POBEDE SVETLOSTI NAD TAMOM

 

Link - Hanukkah Is A Celebration Of The Victory Of Light Over Darkness

Hanuka je proslavljanje pobjede Svjetlosti nad tamom

Komentar: Praznik Hanuka naziva se proslavljanje pobjede Svjetlosti nad tamom, čistoće nad konformizmom, duhovnog nad korporalnim. I, mislim da je jasno da ovo nije samo jevrejski praznik. Čitav svijet je sada ili na pragu pobjede ili na pragu poraza Svjetlosti nad tamom.

Moj odgovor: Jevrejski praznici zapravo ne postoje. To je interakcija između kvaliteta davanja, ljubavi i kvaliteta primanja, mržnje, koji se uvek bore jedan s drugim.

Pitanje: Da li je bilo takvog dana u istoriji kada su sile Svjetlosti pobedile tamu?

Odgovor: Da. Sile povezanosti.

Pitanje: Sile povezanosti, ljubavi, iznenada su pobijedile tamu u ovom našem egoističnom, mračnom svijetu. Da li je u istoriji postojao takav fragment?

Možete li to da otkrijete? Kako sada možemo da proširimo taj fragment i da ga dovedemo u  sadašnjost? Svi su zainteresovani za sadašnjost, a malo ljudi je zainteresovano za ono što je istorija. Kako mi možemo da privučemo  Svjetlost, praznik Hanuka, u ovu melanholiju, u ovu malodušnost u kojoj se nalazi čovječanstvo?

Odgovor: Generalno, ovo je stalna, ekumenska suprotnost između Rima i Jerusalima. Rim je moć, to je snaga, pobeda nad Evropom, pobeda nad svim divljačkim plemenima koja su tada živela u Evropi. Nije tajna da su  tamošnji ljudi skoro do X vijeka živjeli na drveću, ispod zemlje, itd. U Evropi je postojalo varvarstvo, a ljudi su i jeli jedni druge.

A Jerusalim je hteo da svijetu donese sasvim drugačiji zakon: ne zakon moći, ne nadmoć vlasti, već nadmoć duha. Ovo je bio moto, cilj Jerusalima. Ljudi, naravno, nisu bili spremni za to.

Pitanje: Da li je to vrijeme kada je Hram izgrađen na vrhuncu ljubavi prema bližnjem?

Odgovor: Da, tokom hiljadu godina – od X vijeka prije naše ere do nulte godine naše ere, vodila se borba za to šta će nadvladati. Na kraju je Judeja pala. I, na kraju, kada je već bila skršena, tokom njenog pada, došlo je do velike pobune. Vodili su je Makavejci*. Oni su bili ti koji su nosili ovu Svjetlost. Poslednji napor u borbi za ideale obilježio je Hanuka.

*Sveti mučenici Makavejci su starozavetni jevrejski svetitelji i mučenici iz II v. p.n.e, koji su odbili da se poklone paganskom božanstvu.

Pitanje: Ovo je bio fragment istorije. Kako to možemo da prenesemo u naše vrijeme? Šta Hanuka znači svetu danas?

Odgovor: Hanuka je oslikavanje Svjetlosti, davanja, ljubavi, povezanosti svih i svega, bez obzira na kojem je to nivou. Ono što je glavno jeste dobar odnos svih prema svima, iznad svih predrasuda, religije, filozofije, iznad svega.

U ovom mračnom vremenu postoji mogućnost da svijetu kažemo kakav on treba da bude. To je zbog toga što prednost Svjetlosti jeste precizno nad tamom. I, isto tako zbog toga što je današnji svijet već potpuno prožet ideologijom Rimljana i Grka, a prožimanje se događalo tokom ovih 2.000 godina.

Pitanje: To jeste, prožet potpunim materijalizmom?

Odgovor: Da. Budući da je svijet razumio kuda ide, gdje je, a takođe i svoj kraj, danas je već moguće reći svetu da gleda na drugačiji način, drugim očima, moguće je objasniti mu to i pokušati podstaći ga na to. Nećemo osvojiti svijet; mi samo želimo da mu objasnimo da se on urušava i da je ovo velika prijetnja.

Pitanje: A da li je ovaj praznik veoma značajan i neophodan?

Odgovor: Naravno.

Pitanje: Kako čovjek sada može da uapali tu malu vatru u sebi?

Odgovor: Vrlo je jednostavno. Ne preostaje nam ništa drugo nego da sebe preokrenemo iznutra, da počnemo da pregovaramo usred sve ove naše mržnje, nedaća, želja da jedni druge uništimo, ponižavamo i potčinjavamo, itd. Treba da prestanemo da igramo ove igre.

Danas možemo da kažemo: „Hajde da se sjetimo, da vidimo o čemu su govorili ispravni drevni Makavejci, Jevreji”. Govorili su samo o obnavljanju kraljevstva razumijevanja, međusobne pomoći i ljubavi između svih ljudi na svijetu. Ne na egoističnoj osnovi, jer to nije moguće – gradili bismo nešto što bi opet bilo neuspješno – već na osnovi na kojoj se mudrost kabala temelji.

U prirodi postoji sila koja može da se otkrije i potčini naš egoizam. To će se dogoditi. Ne samo da verujem, vidim da se to svakog dana sve više približava.

Na ruševinama starog svijeta, čiji se poslednji bastion izgrađen na kapitalu ruši, i ruši, i ruši – vidimo to – biće izgrađen drugačiji svijet: svijet uzajamnog poštovanja, ljubavi, potpuno suprotan onom prethodnom.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

ŠTA NAS ČEKA U 2021. GODINI?

 

Bliži se kraj ove 2020-te godine, koja je u svakom pogledu bila godine neobično velike neizvesnosti, tenzija i kompletnih društvenih, socijalnih i psiholoških previranja. Mnogi kažu da je ova godina prekretnica u daljem razvoju čovečanstva, i simbolično označava početak novog doba. Dr Mihael Laitman govori da će sledeća godina biti prva godina otrežnjenja od raznih maglovitosti u kojima smo se izgubili i da ćemo početi da razumemo pojave koje nam se direktno prikazuju. To će biti mali iskorak ka ispravnom približavanju jednih ka drugima, što će uticati da se podignemo na sledeći nivo odnosa prema prirodi. Ako mi postignemo takva stanja, u kojima se ljudi jedan prema drugom odnose kroz pozitivne osećaje, oni će naći odakle da ih uzmu i kako da ih pravilno koriste. I, to će biti naša najveća pobeda nad ovom zlom egoističnom prirodom koja čuči u nama.

U DANIMA POSLE KOVID-a

 

Link - “In The Days Of Post-Covid” (Linkedin)

U danima posle KOVID-a

Sada, kada je masovna vakcinacija na pomolu, izgleda kao da će se svi vratiti načinu života iz 2019. godine, onakvom kakav je bio pre nego što je virus korona zavladao ljudskom civilizacijom. Ali, mislim da nas očekuje iznenađenje. Onda kada svako bude zdrav, i kada svi budemo mogli da putujemo i da radimo ono na šta smo navikli, mislim da ćemo tada otkriti da smo se pomerili napred u načinu na koji smo vodili naš prethodan život. Započeli smo novu fazu u našem razvoju. Ne mislim da će se ljudi vratiti radu u kancelarijama, mada će neki to i uraditi. Ne mislim da će ljudi ponovo upasti u „putnu groznicu”, koja je poput pandemije zahvatila svet pre KOVID-a 19, i ne mislim da ćemo izlaziti isto onoliko koliko i pre, mada će to biti bezbedno.

Mislim da smo malo odrasli, postali smireniji. Kaže se da su ljudi društvena bića i da im je potrebno da ljudi budu oko njih, ali da li smo zaista takvi? Posao nam je potreban jer nam je potreban prihod, i zato se družimo s kolegama, ali da li smo društvena bića?  Isto tako, nama je potrebna potvrda naše vrednosti, koju možemo da dobijemo jedino od drugih ljudi, te moramo da komuniciramo s drugima, pokušavajući da dominiramo nad njima, da nas oni priznaju, ili da načinimo tako da oni budu podređeni nama. Ali, to nisu društvene potrebe; to su sebične potrebe koje zahtevaju zadovoljenje.

Meni izgleda kao da nam je virus korona pružio novu radost u tome da budemo sami sa sobom ili sa porodicom, i da u tome uživamo više nego da se takmičimo sa svetom za moć i prestiž, na način na koji smo to ranije radili, često zbog nedostatka izbora. Jasno je da se nisu svi promenili na ovaj način, ali siguran sam da se dovoljno ljudi promenilo da bi se ta promena osetila, trajala i rasla. 

Dok smo mladi, mi gledamo druge i imitiramo ono što oni rade. Kako odrastamo, razvijamo individualnost i smanjuje se naša instinktivna tendencija da sledimo stado. Mislim da čovečanstvo prolazi kroz sličnu fazu. Počećemo sve češće da se pitamo: „Zašto? Da li vredi? Da li ću imati stvarne koristi od toga da radim ono što svi rade?”.

Još uvek ne znam šta će zameniti naša stara zadovoljstva, šta će doći umesto putovanja, na primer. To u velikoj meri zavisi od mišljenja lidera i ljudi na vrhu, koji hoće da nas namame na to da trošimo novac na stvari koje nam ne pružaju trajno zadovoljstvo, jer je za njih to unosno. Ali, u svakom slučaju, čini mi se da smo izašli iz našeg pre-kovidskog ludila i da ćemo sada biti sređeniji, mirniji ili, drugim rečima, zreliji.

 

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

LEGALNE DROGE - POGODAN NAČIN ZA UKLANJANJE LJUDI

Link - Legal Drugs — The Convenient Way to Cull People

Legalne droge – pogodan način za uklanjanje ljudi 

Stanovnici države Oregon odlučili 3. novembra o nečem višem od onoga što je izbor za predsednika Sjedinjenih Država; odlučili su da legalizuju ličnu upotrebu heroina, metamfetamina, LSD-a, oksikodona i drugih teških droga. „Današnja pobeda je prekretnica, došlo je vreme da prestanemo da ljude proglašavamo za kriminalce zbog upotrebe droga”, rekla je Kasandra Frederik, izvršna direktorka Saveza za politiku droga, koja je i vodila inicijativu. Prema Asošiejted Pres Njuz-u, „Oregonska akademija porodičnih lekara”, koja podržava ovu meru, rekla je da je „Jedan od 11 stanovnika Oregona zavisan od droge”. Ne govorimo o povremenoj upotrebi marihuane iz zabave; govorimo o zavisnosti od teških droga, i to onih vrsta koje uzrokuju to da se krivična dela počine samo da bi se uzela još jedna doza, i to svakodnevno. Jedna od 11 osoba u Oregonu je u tom stanju.

Koliko vidim, vlasti ne žele da se ti ljudi očiste od droge; vlasti hoće da oni umru. A, dok ne umru, vlasti hoće da ih spreče u tome da oni naštete drugim ljudima, te bi im zato omogućili da uzimaju dnevnu dozu sve dok se ne otruju. Uskoro će se država dosetiti toga da je najbolje da se otvore distributivni centri, koji su baš poput današnjih narodnih kuhinja, da se svakom izdaje dnevna doza, i da se oni tako usreće i sklone sa ulica, dalje od (sve malobrojnijeg) ostalog stanovništva.

Odluka koja je doneta u Oregonu takođe navodi: „Umesto da ide na suđenje i suoči se sa mogućim zatvorskom kaznom, osoba bi imala mogućnost da plati novčanu kaznu od 100 dolara ili da pohađa neki od novih ‘centara za oporavak od zavisnosti’ koji se finansiraju milionima dolara poreskog prihoda od oregonske legalizovane i zakonski regulisane industrije koja se bavi proizvodnjom marihuane”. Međutim, mislim da ovaj deo odluke niko ne uzima za ozbiljno, iz dva razloga: 1. Da zavisnici od droge imaju 100 dolara, kupovali bi drogu kod njih, ne bi plaćali kazne. 2.  Niko se zaista ne oporavlja od zavisnosti od droge. I, zbog toga, vlasti pokušavaju da ih ućutkaju dok ne uvenu.

Mogu da razumem to zbog čega bi država htela da eliminiše zavisnike od droge. Iz perspektive vlasti, svet je već uveliko prenaseljen, tako da prećutno uklanjanje jeste rešenje koje je najopravdanije. Ukoliko ne vidimo razlog iz kojeg na svetu postoji toliki broj ljudi, onda bi trebalo da pronađemo (po mogućnosti) human način da se stanovništvo smanji.

Ali, postoji razlog zašto smo ovde. Čovečanstvo se sve više gomila upravo zato što nam je suđeno da se povežemo, a ne da ostanemo odvojeni dok smo u svojim uskim pukotinama. To što nemamo želju da se povežemo je razlog zašto patimo, jer nas stvarnost primorava na to da budemo u stalnom kontaktu sa ljudima, dok naš antagonizam prema ljudima neumoljivo raste. Kada jaz između našeg rastućeg narcizma i obaveze da se povezujemo s ljudima postane nepodnošljiv, tada tražimo utočište. Neki ga pronalaze u nasilju, drugi u raznim oblicima bežanja, uključujući zloupotrebu supstanci, a većina ga nalazi u depresiji.

Za ovu zbrku postoji samo jedno rešenje: obrazovanje ka povezanosti. Postoji razlog zašto toliko ljudi, sa tako različitim pogledima i stavovima prema životu, postoji u svetu. Ukoliko svet posmatramo iz ptičje perspektive, otkrićemo da ono što doživljavamo kao nesklad jeste zapravo raznovrsnost. Gledano iz više perspektive, protivrečnosti na terenu stvaraju lep, bogat vez od boja i tokova koji se prepliću da bi postali materijal od kojeg je satkan život. Zamislite okeane bez kopna, planine bez dolina, šume bez pustinja, muškarce bez žena, život bez smrti, leto bez zime ili jesen bez proleća. Sve što znamo o životu dolazi iz toga što možemo nešto da razlikujemo od njegove suprotnosti. Život nije jedno stanje; to je protok između stanja, iz jedne krajnosti u drugu.

Kada bismo bili toga svesni i kada bismo znali da ta raznovrsnost ovde postoji da bismo u njoj mogli da uživamo, bili bismo zahvalni na onome što nas nervira jer je različito od nas. U stvari, ne bismo to osećali kao iritaciju već kao životni puls koji nam govori o tome kada je vreme za protok ka sledećoj fazi. Naša borba sa životom bi se završila i ne bi bilo potrebe da bežimo iz nje. Razumeli bismo šta je svrha toga zbog čega smo ovde – razumeti život u svoj njegovoj dubini i bogatstvu – i ne bismo nikada hteli da pobegnemo.

Za zloupotrebu supstanci nema rešenja, osim da nam se pokaže to da ovde postojimo da bismo se povezali u zahvalnosti, i to posebno u zahvalnosti prema onima koji se razlikuju od nas, budući da mi i oni zajedno stvaramo tok života. Svako od nas sam ne predstavlja ništa. Zajedno, mi smo život.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

UVREDA

Jedna od osnovnih lekcija kroz koju svi u toku života moramo da prođemo i da radimo na tome jeste naš osećaj uvređenosti, posebno kada osećamo da nam je nepravedno nanesena uvreda ili bilo kakav postupak od strane druge osobe koji tako lično doživljavamo. Tako, u takvim situacijama mi osećamo da smo poraženi, povređeni, poniženi… Zapravo, naš ego to doživljava na taj način, jer naš ego je želja da osećamo sebe višim, snažnijim, superiornijim od drugih ljudi. Otuda, mi ne čujemo, ne vidimo i ne razumemo jedni druge. Kako da uspostavimo ispravnu komunikaciju i prihvatimo drugog čoveka onakav kakav jeste, a ne da dozvolimo da nas iskrivljena slika ega vodi kroz život? To kako prihvatiti drugog čoveka i primiti ga unutar sebe, tome nas uči kabala, koju nazivamo - nauka o primanju.  

ŽIVOT NAKON PANDEMIJE

 

Link - “Life After The Pandemic” (Linkedin)

Život nakon pandemije

Otkako je počeo talas vakcinacije u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i mnogim drugim zemljama, ljudi su, kako pokazuju nedavne ankete javnih zdravstvenih ustanova, tu vijest primili sa osjećajem olakšanja, ali i uz zabrinutost za to koliko su vakcine bezbijedne, kao i uz mnoga pitanja. Čovječanstvo može da bude sigurno u jedno: svijet se neće vratiti na pređašnji put, onakav kakav je bio prije virusa. Iako je još prerano za to da se odredi priroda i konfiguracija svijeta nakon pandemije – koji sistemi će se obnoviti i kako će to uticati na naš život – nema sumnje da će od sada dominirati nova linija razmišljanja i ponašanja.

Prošla je godina dana otkako se na sceni pojavio virus korona. Poput tinejdžera koji iznenada sazrijevaju i sa prezirom gledaju svoje djetinjaste igračke, ili poput mladih koji žele da se stabilizuju i priberu nakon buđenja uz mamurluk zbog duge noći i prekomjernog uživanja, tako je i čovječanstvu predodređeno to da prođe kroz sličan proces sazrijevanja i otriježnjenja.

Stvarnost se promijenila, a ljudi su pretrpjeli psihološku promjenu. Ono što je bilo, više neće biti. Ono što se dogodilo toliko je veće od nas, da je tu činjenicu teško svariti. Ali, kada stanovništvo ponovo bude zdravo i kada osjeti to da je sve spremno da se ponovo otvori, da ljudi putuju iz jednog mjesta u drugo, da se zagrle i da se približe bez maski i distance koja nas razdvaja, predviđam da ćemo tada otkriti da smo odrasli.

Prešli smo u novu fazu našeg ljudskog razvoja. Zbog toga, naš unutrašnji svijet više neće biti onakav kakav je bio juče. Razumjećemo da više nismo ono što smo bili prije izbijanja virusa korona, da smo izgubili ukus za ono što je besmisleno, kao i za to da nešto stičemo samo da bismo to imali, za robovski rad, i prinudu da više zarađujemo i više trošimo. Osjetićemo to da nas više ne privlače iste razonode i one će izgledati neozbiljno i neostvarivo.

Naš bezumni konzumerizam je jedno od područja u kojima smo se najviše promijenili. Razumjeli smo to da nam nisu potrebni bezbrojni tržni centri, restorani ili stadioni puni igrača i navijača. Naše želje su se drastično promijenile. Postoje oni koji će se vratiti prethodnoj rutini i tada otkriti da im to više ne odgovara, a ima i onih koji uopšte neće željeti da napuste kuću i koji će osjećati da im je bolje da rade od kuće – ne samo žene, za koje je to obično ugodan životni ambijent, već i muškarci.

Zbog čega je to tako? To je zbog toga što život u kući, u zagrljaju porodice, predstavlja udoban i dobar život, efikasan i miran, bez saobraćajnih gužvi, čekanja u redovima i nepotrebnih pritisaka. Zašto da se oblačimo, provodimo sate u kolima i pola dana u izvještačenom držanju tijela? Bolje je i jeftinije da sjedimo u pidžami kod kuće i telefoniramo iz bašte, ili mirno radimo na laptopu dok sjedimo na balkonu. Rad od kuće se isplati na mnogo neočekivanih načina.

To je obostrano korisna situacija i za zaposlene i za njihove poslodavce. Posao može vrlo efikasno da se vodi na daljinu, uz ostvarivanje ogromnih ušteda na troškovima koje stvara rad u kancelariji. Ljudi takođe postaju efikasniji kada rade od kuće, jer im je, uz manje ometanja nego na tradicionalnim radnim mjestima, lakše  da se usredsrede na završavanje svojih zadataka, umjesto da gube vrijeme.

Kada ova korist bude prožela sve slojeve društva, tada će odnos koji je pandemija uspostavila između nas, ta ista socijalna distanca koja nas je spriječavala u tome da se ne zarazimo, na kraju biti dobra za nas. Navika da se udaljavamo jedni od drugih postaće naša druga priroda, a takođe će predstavljati osnovu za nove buduće odnose koje tek treba da uspostavimo između nas.

Trenutno je prerano govoriti o naprednim fazama društvenih odnosa između nas. Usporavanje i hlađenje koji dolaze iz prirode i dalje rastu i postaju nam ugodni. Oni diktiraju duh novog perioda. Ukoliko zavirimo dalje, vidjećemo da nas ova situacija neće zadovoljiti dugoročno. Mora da postoji neka vrsta letargije i nemoći, tama prije svjetlosti, da bi se otvorio novi prostor za otkrivanje duhovne povezanosti sa drugima, podsticaj za novu vrstu odnosa između ljudi. Tek tada ćemo moći da se izliječimo od pandemije podijeljenosti i da postignemo  ispunjen život i zdravo društvo.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

GDE SE POJAVLJUJU DUHOVNI OSEĆAJI?

 

Link - Where Do Spiritual Feelings Appear?

Gde se pojavljuju duhovni osećaji?

Pitanje: U kakvoj su vezi spoljašnja komunikacija i pokušaji povezivanja između nas sa potencijalnim razvojem mojih unutrašnjih duhovnih osećaja?

Odgovor: Vaši duhovni osećaji otkriće se isključivo i jedino u vašoj povezanosti sa drugima, a ne unutar vas.

Gde je Stvoritelj? Gde je zajedničko duhovno polje? Ono je između nas, nije ni kod koga od nas! Ukoliko ovo dobro zapamtite, nećete praviti greške.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

MI GRADIMO VIŠI SVET

 

Link - We Build The Upper World

Mi gradimo Viši Svet

Mi ne ulazimo u Viši Svet, mi gradimo Viši Svet. Viši Svet ne postoji kao već spreman. Jedino što je za nas spremno jesu uslovi da gradimo Viši Svet. Duhovni svet gradimo iz svoje volje za primanjem, tako što pravimo ograničenje, što je zaslon, od kojeg se odbija Reflektujuća Svetlost. Ovom Reflektujućom Svetlošću gradimo Viši Svet.

Što se više naša Reflektujuća Svetlost uzdiže po stepenima, to ćemo moći bolje da oslikamo ono što Viši Svet jeste. Pre toga, Viši Svet ne postoji. Sve postoji jedino u našoj želji: bilo da je ona zarad primanja ili zarad davanja. Osim Višeg Sveta, postoji naš Viši Izvor o kojem ne možemo da kažemo nijednu reč, jer Viši Izvor ne postoji u našim željama i namerama.

Ono što se otkriva u našim željama i namerama naziva se Stvoritelj (Bo-Re) – dođi i vidi. Viši Svet gradimo na osnovu svojih želja koje teže tome da međusobno dajemo, jedni drugima. I, to se naziva „duša“.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

GRADEĆI MOSTOVE IZMEĐU NAS MI GRADIMO POVEZANOST IZMEĐU NAS

 

Link - Building Bridges In The Connection Between Us

Gradeći mostove između nas mi gradimo povezanost između nas

Glavno pitanje koje bi trebalo da nas muči jeste pitanje o tome kako da obnovimo i ponovo izgradimo generalnu posudu duše, a koja je razbijena egoizmom koji je u nju ušao. Baš kao što voda teče sa planina i ispunjava doline između planina, tako je i egoizam, koji se otkrivao, ispunjavao praznine u povezanosti između nas, i time počeo da nas razdvaja i udaljava jedne od drugih. Od tada postoji problem u vezi s tim kako da gradimo mostove nad našim egoizmom.

Egoizam neće nestati. Nije moguće boriti se protiv toga, a i nema potrebe za tim. To je sila koju je Stvoritelj stvorio, i ona upravlja nama. Nije moguće išta uraditi u vezi s njom, izbrisati je ili uništiti na bilo koji način. Jedino što možemo da uradimo jeste da je uravnotežimo.

Činjenica je da nas egoizam razdvaja, i zbog toga ćemo početi da se sve više uzdižemo iznad njega i gradimo velike mostove koji će nam omogućiti da povežemo „doline” koje nas razdvajaju, tako da će voda, more, okean ostati ispod, i moći ćemo da sagradimo drugi sprat.

Kada ove mostove gradimo iznad vode s ciljem da se međusobno povežemo, osetićemo potpuno novo integrisanje jednih u druge. Potrebno je da u obzir uzmemo naš egoizam, zbog toga što, s jedne strane, ove mostove nećemo moći da gradimo bez njega, a s druge strane, povezanost između nas moramo da podignemo na sledeći nivo.

To je vrlo zanimljiv nivo. Svi smo međusobno različiti i suprotni jedni drugima. Ne razumemo jedni druge i toliko ne možemo da se složimo niti udružimo jedni s drugima da se udaljavamo i sve više i više postajemo stranci.

Vidi se da danas mladi više ne mogu da se povežu s ciljem da se venčaju, zajedno odgajaju decu i održe dom. Ovo za posledicu ima to da temelji mnogih institucija u svetu bivaju uništeni: selo, tradicija, ili šta god da je to, zapravo se raspada i propada.

Egoizam kontinuirano raste, i prostore između nas ispunjava sa sve više i više vode, dovodeći nas u stanje u kojem više ne možemo da postojimo u ovom svetu, naročito danas.

Više ne postoji takav globalni integralni svet u kojem su svi donekle povezani jedni s drugima, barem egoističnim silama. Prethodno stoleće, 20. vek, bilo je tipično po ujedinjenosti ljudi da postignu zajedničke dobitke na području bankarstva, trgovine, politike i međunarodnih odnosa. Ali, to doba je prošlo i stanje otuđenosti ponovo je tu.

To je razlog iz kojeg moramo da naučimo to da ispravne mostove između nas gradimo nad prethodnim stanjem, nad razdvojenošću koju danas osećamo, kao što se kaže: „Ljubav će pokriti sve grehe”, gde su gresi namere protiv drugih, i otuda, treba da gradimo mostove ljubavi.

Moramo da razumemo na koji način to možemo i da uradimo. Kakva povezanost može da postoji između nas ako se svako drži svojih stavova? A ukoliko svako bude mogao da svoje gledište zameni gledištem drugog, šta će se tada dogoditi? Pojaviće se diktator i svi će početi da ga slušaju? Ni to, isto tako, ne može da se dogodi.

U celini, ispravka sveta se odnosi na to da se u obzir uzme sva razdvojenost između nas i sve osobine koje svako od nas ima da bismo mogli pravilno da se ujedinimo. Ali, kako je to moguće kad svako od nas ima drugačije gledište? Štaviše, što smo razvijeniji, to je veća polarizacija između različitih gledišta, želja, razumevanja i koncepata.

Mudrost kabale nas, s druge strane, poziva da se povežemo iznad naših osobina, našeg razumevanja i naših koncepata. Kako je moguće to da dve osobe ispune svoje potrebe, svoje ciljeve i rade u međusobnom razumevanju? To je problem.

Po ovom pitanju ne možemo ništa da učinimo. Ne možemo da razumemo svet koji je istovremeno u dvema potpuno suprotnim dimenzijama.

Na nižem nivou svako od nas je unutar sebe, i razumemo to da možemo da dođemo u kontakt jedni s drugima samo putem nečeg udaljenog i spoljašnjeg, poput različitih država koje održavaju samo odnos „ti si za mene, i ja sam za tebe“ i ništa više od toga. Ali, plan stvaranja gura nas napred prema apsolutnoj povezanosti.

Ovde smo u sve većem kontrastu od Stvoritelja, koji hoće da nas po svaku cenu poveže, i tako nas gura jedne ka drugima na egoističan način. Ali, što smo bliži jedni drugima, to se više osećamo kao zakleti neprijatelji, i da ne možemo da se približimo jedni drugima. To znači da Stvoritelj neprestano poziva na ratove, sukobe, konkurentnost, rivalstvo između nas, itd, i njih nam i nudi.

Mi ne možemo da se međusobno dogovorimo ni na jednom nivou, i vidimo da je to tako bilo čak i u detinjstvu ili mladosti, a isto je i sada kada smo odrasli ili smo došli u zrele godine. Egoizam raste i postajemo sve više suprotni jedni drugima. Čak i narodi sveta osećaju danas takvu otuđenost, i razilaze se u svim pravcima.

Osoba ne oseća to da mora da živi unutar svoje nacije, u svojoj državi, na svojoj zemlji, jer su nacija, država i zemlja niži nivoi u odnosu na njen ego. Tako, lični ego nadvladava.

Statistički gledano, danas je veliki broj onih koji su u potrazi za novim mestima za život, i oni se sele. Ne mare za to da li žive u svojoj domovini ili ne, sve dok jezička barijera nije prevelika, i zbog toga na svaki mogući način pokušavaju da promene mesto svog doma.

Međutim, mi smo pod uticajem Stvoritelja, opšte sile prirode, koja nas sve zajedno slama bez obzira na sve, i gura nas, pomoću polja sila, sve bliže i bliže jedne drugima. To je razlog iz kojeg se sve lošije osećamo i čak se plašimo toga da budemo zajedno.

Naravno, ne možemo da se povežemo na ovom nivou, jer će nas to dovesti do nove eksplozije. Šta možemo da uradimo? Prema mudrosti kabale, moramo da izgradimo još jedan nivo mostova između nas, ali moramo da znamo kako da ih gradimo.

Ovo je kvalitet Bina, koji ne postoji u našem svetu. Otuda, moramo da počnemo da se angažujemo u formiranju desetki da bismo unutar desetki izgradili povezanost između nas na drugom spratu, na drugom nivou.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

NAJVIŠA ISKRA LJUBAVI

 

Iznad našeg sveta postoji duhovna stvarnost koju mi ne osećamo i ne poznajemo, ali želimo da je dostignemo. Razlika je u tome što se u našem svetu sve događa između egoističnih želja, od kojih svaka vuče prema sebi. Ali u višem, duhovnom svetu, upravo je suprotno i svako pokušava da učini nešto u korist drugih. To je suprotna stvarnost koju gradimo iznad prirode našeg sveta, iznad egoizma

TAMA JE NAJDUBLJA PRE ZORE

 

Link - Darkness Is Deepest Before Dawn

Tama je najdublja pre zore

Objavljena vest (Žurnal, irska internet publikacija): „Ubica Džona Lenona [Mark Čepmen] izvinjava se  Joko Ono za svoj 'gnusni čin'...

„Tokom saslušanja [za uslovni otpust] Čepmen je rekao da je Lenona (40) ubio zbog „slave“, i priznao da zaslužuje smrtnu kaznu.

„Samo želim da ponovim da mi je žao zbog zločina koji sam počinio“, rekao je. ‘Nemam opravdanje. Ovo je bilo za moju slavu’...

„Rekao je: ’Na njega sam izvršio atentat, da upotrebim vaš izraz, jer je bio veoma, veoma, veoma slavan i to je bio jedini razlog, a ja sam veoma, veoma, veoma, veoma mnogo tražio slavu, veoma sebično“.

Pitanje: Kako je moguće to da je njegova želja da bude, kako je rekao, „veoma-veoma- veoma-veoma” poznat bila iznad svega ostaloga, iznad života i smrti?

Odgovor: To je bio najlakši način da postane poznat. I, on je to postao tako što je primio tuđu nagradu. Lenon se uzdigao toliko da je postao poznat i svi su ga poštovali. A ovaj mladić je u jednom trenu pritisnuo obarač i ubio Lenona, i istog trenutka stekao je istu količinu slave.

Pitanje: A šta je sa njegovim životom? Nakon takvog čina više nema života. Suočio se s doživotnom kaznom.

Odgovor: Da je nastavio da bude ono što jeste, s njim se ništa ne bi dogodilo. Ali, sada je poznat svuda.

Komentar: Kakav ego postoji u nama! U njemu je večnost!

Moj odgovor: Svakako.

Pitanje: Tako, ego se sveo na slavu iznad svega drugog?

Odgovor: Mladić se popeo na Lenonov nivo.

Pitanje: Znači, da se bez ikakvog napora, talenta ili bilo čega drugog popeo na Lenonov nivo? Da li je to prirodna ljudska želja ili je to ipak posebna želja?

Odgovor: Ne. Ovo je specifična osoba koja jednostavno ne razume, ne može da nađe drugi način da učini nešto sa sobom, da se uzdigne iznad drugih, osim da to radi na tako poseban način.

Razumem ga. Šta drugo može da učini ako u njemu govori glas da jednostavno mora da bude barem toliko poznat koliko i Lenon.

Pitanje: Šta bi bilo ukoliko bi ta osoba imala trunku razmišljanja o smislu života, da li bi izvršila ovaj čin?

Odgovor: Naravno da ne bi. Zašto žrtvovati svoj život? Služiti kaznu 40 godina? Gde je smisao u tome?

Pitanje: Otuda, sve što čovečanstvu zapravo nedostaje jeste mali zrak Svetlosti u ovom mračnom kraljevstvu, da li je tako?

Odgovor: Da. Mislim da ćemo malo-pomalo nadvladati tu glupost.

Pitanje: Zašto Stvoritelj ne bi samo malo odškrinuo prolaz za ovu Svetlost?

Odgovor: To je zabranjeno. On to ne može da učini. Stvoritelj nema pravo na to! U suprotnom, prekršio bi ovaj temeljni zakon prirode da je egoizam sasvim suprotan Njemu!

Pitanje: Šta nam daje ovaj zakon?

Odgovor: To da čovek može da postane jednak Stvoritelju, na kraju svoje ispravke. Drugačije ne može.

Pitanje: Da li će ga Stvoritelj na taj način sprečiti? Ili će osoba tragati za ovim zrakom Svetlosti i stalno juriti za njim?

Odgovor: Da. Zapravo, možda bi bila u stanju da postigne nešto između. Ali, osoba mora da postane jednaka Stvoritelju, slobodna u svojim ispoljavanjima, i da kroz slobodan izbor izabere upravo sličnost Stvoritelju, i da sličnost sa Stvoriteljem postigne usprkos svim problemima, specifično uprkos svim problemima, kroz osamostaljivanje, to jest kroz formiranje druge slike Stvoritelja, i to iz svih zakona i kvaliteta svemira.

Ako bi Stvoritelj to činio – tada u tome ne bi bilo smisla! On nema pravo da se meša, niti da išta menja u tim uslovima.

Pitanje: Da li će nam uskoro doći potpuna tama?

Odgovor: Da, naravno! Najdublja tama će nastupiti pre konačne ispravke.

Pitanje: Pre uzdizanja?

Odgovor: Da. To još nismo videli.

Pitanje: Znači, ovo još nije konačno?

Odgovor: Ne. Biće opšteg besa. Kao što je napisano, svi narodi će se podići protiv Izraela, i tako dalje. Samo užasne stvari.

Komentar: Govorite „užasno“ i „bes“, a opet i dalje imate neku unutrašnju radost.

Moj odgovor: Osećam radost jer je ovo neophodna faza koju moramo da prođemo, a možemo prilično dobro da je prođemo tako što postavimo Svetlost nasuprot tami. A onda će to zaista biti sjajan podsticaj ka napred.

Pitanje: Šta će čovečanstvo morati da uradi ukoliko sada počne da oseća potpuni haos i tamu?

Odgovor: Prvo, moramo da se uzdignemo na taj nivo. Potpuni haos i tama neće se otkriti ukoliko budemo u stanju da podstaknemo Svetlost da neutrališe ovu tamu.

Pitanje: Znači, Stvoritelj šalje samo ono što možemo da nadiđemo? Hoćemo li biti u stanju da to nadiđemo  i ponovno stanemo na noge?

Odgovor: Naravno. Ali, u međuvremenu vidite da to nastavlja da vuče. Što više budemo govorili svetu o tome šta se događa i šta treba da radimo, to će se pojavljivati više problema ​​i brže ćemo ih rešavati.

Pitanje: Zašto onda neprestano govorite svetu da se opameti? Ne treba da dođe k sebi, neka se spusti u potpunu tamu.

Odgovor: Na ovaj način će biti spušten tamo. Što više znamo, to ćemo brže stići tamo. Ali, mi moramo  da prođemo kroz ovo.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

MOGLI BISMO DA POSTIGNEMO DIVAN ŽIVOT

 

Link - We Could Reach A Beautiful Life

Mogli bismo da postignemo divan život

Zahvaljujući onome što su kabalisti otkrivali hiljadama godina, nauka kabala nam objašnjava šta je svrha stvaranja, kuda nas evolucija vodi i u skladu s kojim zakonima.

Stvoritelj nas je stvorio kao jednu dušu, a zatim je tu dušu razbio, što je za rezultat imalo mnogo različitih želja, gde svaka želja oseća sve druge želje kao strance. Zbog ove razdvojenosti, svako oseća da je nezavisan, odvojen, drugačiji od drugih, i instinktivno ih odbija, a i oni njega.

Na ovaj način, svet se sve više i više razvijao: nepokretna priroda, biljke, životinje i ljudi. Čovečanstvo se razvijalo zahvaljujući tome što su te želje  sve vreme rasle, pokazujući sve više i više da postoje nezavisnost, nejedinstvo i sukobljeni interesi. Na svakom nivou prirode postoje sila privlačenja i sila odbijanja.

U nepokretnom, vegetativnom i životinjskom svetu sila privlačenja deluje na instinktivan način, da pomogne svima da postoje onako kako to priroda nalaže, a ne kroz slobodu izbora. I među ljudima, takođe, sila privlačenja deluje kao prirodna privlačnost za seks i formiranje porodice. Na taj način čovečanstvo postoji generacijama.

U stvari, između ljudi ne postoji takvo privlačenje. Stvoritelj – generalna sila koja je opštu želju razbila na mnogo delova – hoće to da ljudi odrastu i otkriju koliko su udaljeni i suprotni. I, u isto vreme, otkrivamo našu povezanost, međusobnu zavisnost i dobrobit od našeg jedinstva.

No, premda bismo mogli da, kroz povezivanje i saradnju ljudi, država i nacija, postignemo divan život, mi trošimo ogromne količine energije, novca i resursa na rat, nastojeći da uništimo i zatremo jedni druge. Bolno je gledati čovečanstvo koje se očajnički bori za svoje razdvajanje, umesto da ljudi uživaju u koristi od svog povezivanja.

Šteta je što ljudi ne razumeju to da je sve ovo igra koju Stvoritelj igra sa nama. Potrebno je da se snaga zla sačuva, ali da zlo ne bude uništeno, nad tim minusom da izgradimo plus, da ljubavlju pokrijemo sve grehe. I, tada ćemo postojati u sistemu koji sadrži svu silu zla i svu silu dobra. Dobra sila će pokriti sve zlo i nadvladati ga, i to je forma u kojoj možemo da primimo sve dobro iz ovog sistema.

To je bila svrha razbijanja: da se skrivene, unutrašnje, dobre snage u nama otkriju kao prednost Svetlosti nad tamom. Ako ne otkrijemo tamu, nećemo otkriti ni Svetlost ni sve njene osobine. Zato  moramo da prođemo kroz sva loša stanja, kao u „I, bi veče, i bi jutro, dan prvi“. Noć i dan se uvek smenjuju, tako da svaki greh biva pokriven ljubavlju. Zato se uvek prvo otkriva greh, a tek onda jedinstvo, što je ljubav.

Naš rad se satoji u tome da se uspostavi sistem koji uključuje dve suprotstavljene sile. I, ne treba da se spojimo kao da smo u nekom kratkom spoju, poput kratkog spoja između dva pola u električnom kolu. Potrebno je da se stavi opterećenje između tih polova, neki otpornik, otpor. Tada se polovi neće međusobno poništiti, već će biti povezani, i daće pozitivan rezultat na otporu, to jest koristan rad.

Naš je zadatak da stanemo između ta dva pola, između egoistične prirode, što je zla inklinacija, koju je stvorio Stvoritelj, i Više Svetlosti, koju privlačimo svojim naporima, što je dobra inklinacija. Dok radimo naš rad, mi postojimo između dobra i zla.

I, tada će sistem Adam HaRišon, kojeg je Stvoritelj stvorio u formi malog modela koji postoji jedino zahvaljujući svojoj snazi, biti ispunjen našom snagom, našim postignućem. Dva pola, plus i minus, snaga zla i snaga dobra, mogu da deluju u ovom sistemu kao dva pola koja se međusobno ne poništavaju, ali stvaraju potencijalnu razliku koja nam omogućava da otkrijemo naš rad u sistemu zajedničke duše Adam.

Tama će sijati kao Svetlost: ove dve sile će moći da upale svu Svetlost Beskonačnosti unutar ovog sistema koji je prethodno bio razbijen. Ukoliko u njega uložimo punu meru svoje snage da bismo ponovno povezali svoje želje, dobićemo jednu zajedničku želju u kojoj se otkriva čitava Svetlost.

Ovaj sistem moramo da posmatramo kao mehaničku mrežu koja ne zavisi od naših osećaja. Drugim rečima, možemo da pređemo iz apsolutnog minusa u apsolutni plus, iz odbijanja u povezanost, iz mržnje u ljubav. I, dobro je što nam se stalno događaju promene, iz jedne krajnosti u drugu. Glavno je to da se stalno sećamo toga da mi postojimo u sistemu jedinstvene duše Adam, i sve je to priroda, koju moramo da dovedemo u ispravnu povezanost.

I, tada nećemo puno zavisiti od svojih osećaja, već ćemo slediti razum, odnosno uključićemo se u mudrost kabala, mudrost povezivanja. I, tada se različiti  osećaji mogu pojavljivati u nama od plusa do minusa, a glavno je da imamo cilj da idemo napred, iznad svih tih iskustava do potpunog jedinstva, što se naziva ljubav.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

STVARANJE KOSMOSA

 

Skoro svaki čovek je u toku svog života bar pomislio ili postavio sebi pitanje kako je nastao ovaj svet, kosmos, iz čega je sve nastalo, kada, na koji način, zašto?… Neke ljude ova pitanja više zanimaju ili čak muče, zato što se u njihovom životu dogodilo nešto zbog čega su ozbiljno počeli da razmišljaju o životu, o smislu i svrsi postojanja. Tada se, da bi odgonetnuli tajne koje život nosi sa sobom, događa unutrašnje buđenje i nastaje želja za učenjem duhovnog, što nas čini spremne da krenemo na put koji vodi ka istini. Kabala je duhovna nauka koja nam daje odgovore na ova pitanja.

NAUČIMO DA ŽIVIMO SAMO U MISLIMA

 

Link - Learn To Live Only In Thoughts

Naučimo da živimo samo u mislima

Pitanje: Da li je virtuelna povezanost dovoljna da se individua razvije u osobu?

Odgovor: U budućnosti će virtuelna komunikacija biti drugačijeg kvaliteta. To će biti samo osnova za razvoj senzorne, unutrašnje povezanosti koja ne može da se prenese ni verbalnom ni fizičkom komunikacijom.

Nama se samo čini da imamo nekakav kontakt jedni s drugima. Moramo da uspostavimo kontakt između naših srca i misli, a ne fizički kontakt, što je kada smo jedni naspram drugih, i tako percipiramo jedni druge, i impresioniramo jedni druge.

Pitanje: Koje biste nove senzorne organe preporučili da razvijamo za bolju komunikaciju putem virtuelne povezanosti?

Odgovor: Savetovao bih ljudima to da nauče da žive samo u mislima, tako da svi pokušamo da budemo povezani u jednu misao, koja se naziva „Misao stvaranja“. U ovoj misli bismo razumeli jedni druge, stopili bismo se jedni s drugima i uspostavili vezu sa onim što je Misao koja upravlja čitavim svemirom, čitavim stvaranjem, i u koju svi moramo da budemo uključeni.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

ŠTA JE ZLO?

 

Link - “What Is Evil?” (Quora)

Šta je zlo?

Zlo je misao koja je u potpunosti usmerena ka tome da sve bude usmereno jedino ka sopstvenoj koristi.

Takva misao deluje tako da šteti drugima. To je zato što mi mislimo jedino o sopstvenoj koristi, a mi živimo u međuzavisnom društvu u kojem smo međusobno povezani. I tako, ukoliko težimo jedino prema sopstvenoj koristi, to šteti drugima.

Iz te misli - da imamo korist samo za sebe, na kraju može da nam se dogodi to da dođemo do toga  da unizimo druge i uzrokujemo da pate, jer dok živimo u svojoj korporalnoj egoističnoj prirodi, osećamo instinktivni nagon da budemo bolji od drugih. Tako, mi osećamo da imamo korist iz toga što nanosimo štetu drugima, jer nam to daje osećaj da smo bolji, veći, jači i uspešniji od njih.

Dok živimo i dišemo u skladu sa svojom egoističnom željom - da uživamo na račun drugih, uzdizanje iznad drugih daje nam osećaj života, a osećaj da smo manji od drugih daje nam osećaj smrti. Takođe, što više evoluiramo, ovo ego-zlo postaje veće, a samim tim i količina negativnih pojava i patnji u našem svetu se povećava iz dana u dan. Patnja je neophodan deo ovog procesa, jer nas gura ka tome da razumemo da ukoliko živimo jedino u skladu sa egoističnim željama, ne možemo da postignemo istinsku sreću, mir, ljubav i sklad, i da na kraju, mi treba da se uzdignemo iznad ove zle prirode i da život doživljavamo pozitivno.

U našoj evoluciji približavamo se fazi koja se naziva „prepoznavanje zla“. To je faza u kojoj postajemo svesni pravog uzroka zla u našem životu - naše egoistične ljudske prirode, koja hoće da se okoristi na štetu drugih - i toga da naše želje da imamo koristi jedino za sebe nikoga od nas neće dovesti na dobro mesto. Zajedno sa ovim otkrićem, javiće se iskrena želja da svoj život poboljšamo tako što dajemo prednost drugima umesto da jedino mislimo o sopstvenoj koristi - da se na pozitivan način povežemo jedni s drugima iznad naših egoističkih impulsa - i tada ćemo svojom  voljom preurediti naš svet u skladu sa novim ciljem.

Pitanje je da li se mi nesvesno prepuštamo svojim egoističnim impulsima što je ka sve većoj i većoj patnji tako da se na kraju osećamo bespomoćno i da je sve to zbog toga da bismo poželeli da dođe do pozitivne transformacije - kao forme evolucije koja se naziva „pokretačka mašina razvoja“ - čime ćemo ići napred pod uticajem te mašine i uključiti se u obrazovanje koje obogaćuje povezanost, čime ćemo učiti o našoj istinskoj prirodi i o tome kako da se uzdignemo iznad nje bez potrebe da to bude kroz patnju?

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

KADA ĆE SE ODRŽATI OLIMPIJSKE IGRE?

 

Link - When Will The Olympic Games Take Place?

Kada će se održati Olimpijske igre?

U vestima (BBC Njuz):

„Olimpijske igre u Tokiju, koje su odložene,  održaće se sledeće godine “s KOVID-om ili bez njega”, kaže potpredsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta”.

„Džon Kouts* je potvrdio... da će Olimpijske igre započeti 23. jula sledeće godine, i nazvao ih je ’Igre koje su pobedile KOVID'“.

*potpresednik MOK-a i predsednik Australijskog olimpijskog komiteta

„Prvobitno je trebalo da započnu u julu 2020. godine, ali su odložene zbog straha od KOVID-a 19”. 

„'Ove Igre će i te kako biti one koje su pobedile KOVID, svetlost na kraju tunela’“.

Pitanje: Šta mislite o Koutsovim tvrdnjama?

Odgovor: Šta bi trebalo da kažem? On mora da pokaže svima da Igre inspirišu i pokreću prema takvom cilju kakav je izgradnja, itd. Napred!

Pitanje: Znači li to da oni ne osećaju razlog zašto  je virus došao?

Odgovor: Oni ne osećaju čak ni to koliko su slabi.

Komentar: Osećaju da su jaki.

Moj odgovor: A stajaće i plakaće poput male dece koja traže mamu.

Pitanje: Da li je to mesto ka kojem nas KOVID 19 vodi?

Odgovor: Da, i mnogo više od toga.

Pitanje: I, svi ćemo se osećati tako kao da smo krpe?

Odgovor: Da, kako drugačije? Tek tada ćemo početi da slušamo.

Komentar: Ali, ono što svuda vidimo je suprotna reakcija: pobedićemo virus; naći ćemo vakcinu...

Moj odgovor: Pogledajte način na koji odgajate decu. Dovedete ih u takvo stanje u kojem razumeju da ste im potrebni! Tada im kažete šta treba da rade, i budući da nemaju izbora, oni vas slušaju. Dete plače, ali i dalje radi ono što treba, jer razume da nema drugog izbora. Na tome se gradi generacija sebičnih.

Pitanje: Da li to znači da stalno živimo u stanju u kojem je Stvoritelj iznad nas i mi smo unutar Njega, i On nas vodi s jednog mesta na drugo?

Odgovor: Da.

Pitanje: Tako živimo kroz istoriju i tako nastavljamo da živmo i sada. Da li će se Olimpijske igre održati ili ne, šta mislite?

Odgovor: Ako se budemo ispravno ponašali, one će se održati, a ako se budemo loše ponašali, neće.

Pitanje: Koju biste molbu uputili Višoj sili u ime Međunarodnog olimpijskog komiteta? Jako bismo voleli da se Igre održe, šta bi trebalo da napišemo?

Odgovor: Napisao bih: „Dotaknite navijače tako  da oni razumeju to da je potrebno da postanu mudriji da bi razumeli uslove pod kojima se igre mogu održati“.

Istinske Olimpijske igre su one Igre kada, barem dok one traju, mi prekidamo međusobnu mržnju i odbijanje koje osećamo jedni prema drugima.

Pitanje: A da li je potrebno to da tako osećamo i pre Igara da bi one mogle da počnu?

Odgovor: Da, hajde da se za to pripremimo tokom godine koja dolazi.

Pitanje: Da li će ovo biti priprema za Olimpijske igre?

Odgovor: Da.

Pitanje: Da li možete da zamislite to da bi Međunarodni olimpijski komitet napisao takvu molbu Stvoritelju?

Odgovor: Trebalo bi da započnu time što bi zaustavili sve vojne operacije širom sveta tokom ovog perioda.

Komentar: Ovo bi mogao da bude dobar poziv čovečanstvu.

Moj odgovor: Znamo da će se istinske Olimpijske igre dogoditi tek onda kada čovečanstvo bude htelo da barem na neko vreme okonča sve ratove, sukobe i borbe, i kada bude htelo da učestvuje u ispravnoj borbi, i to ne tako što će koristiti razne vrste virusa i zabranjenih stimulusa, već da svoju brigu izražava direktno, otvoreno, racionalno i iskreno.

To bi bilo divno! Međutim, da bismo to uradili moramo potpuno da promenimo svoj pristup Igrama, svetu, ratu, svemu.

Kakve bi to Igre danas mogle da budu bez raznih stimulusa? Ko bi se danas takmičio bez takvog dopinga? Danas čitav niz laboratorija i ustanova radi za to da sportisti obezbedi tabletu kojoj, s jedne strane, neće biti moguće ući u trag, a koja će mu, s druge strane, pomoći u tome da ima bolji rezultat, čak i ako od toga kasnije može i da umre. Da li su to igre? To je odvratno.

Pitanje: I, da li je to razlog što nam se ne dozvoljava ni da se primaknemo igrama, jer to više nisu igre, i više nisu Olimpijske igre?

Odgovor: Da, pa čak i izjava Džona Koutsa da će se „nastaviti iduće godine ’s KOVID-om ili bez njega ’... ovo će biti Igre koje su pobedile KOVID!“ Kako je to moguće? S čim ovde imate posla!? Niste čak svesni veličine samih Igara, ni Igara kakve bi one trebalo da budu, ni činjenice da su one zapravo iznad ljudske prirode.

Olimpijske igre su nam date da bismo čoveka podigli iznad njegove sklonosti da se takmiči, tako da zapravo pobede prijateljstvo i ispravan odnos jednih prema drugima. Međutim, ovde je sve izgrađeno na suprotnoj ideji. Pogledajte mržnju koju prizivaju sve nacije pre Igara. Dobro je što se ove Igre ne održavaju.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

U SKLADU SA IZVORNOM ŽELJOM

 

Link - According To The Original Desire

U skladu sa izvornom željom

Mudrost kabala čovečanstvu se otkriva postepeno. Prvi kabalista koji je nju postigao bio je Adam, kabalista koji je živeo pre 5579 godina. Ali, ona je eksplicitnije otkrivena preko Avraama, pre oko 3600 godina.

Danas mudrost kabala prolazi kroz veoma zanimljivu fazu u kojoj je čovečanstvo upoznaje.

U prošlosti je bila znana samo nekolicini kabalista, koji su se osamili i odvojili od ostatka društva, ali danas, ona počinje da se postepeno širi po čitavom svetu. To je razlog iz kojeg i mi učestvujemo u tome i svedoci smo jedinstvenog fenomena u kojem se čovečanstvu postepeno otkriva suština sveta u kojem živimo, uzrok i posledice našeg postojanja i plan ljudske evolucije.

Ljudi se, u skladu sa stepenom svog razvoja i nivoom na kojem učestvuju u životu, dele na pet nivoa (upravo onako kako je podeljena i opšta želja za primanjem).

Tako, postoje ljudi koje ne zanima ništa drugo osim njih samih. Postoje oni kojima je stalo do porodice, društva u kojem žive, itd. Oni koji su na sledećem nivou interesuju se za Zemlju, planete i svemir. Ali, u isto vreme, njih ne zanima to da probiju okvire ovog sveta. Postoje oni koji hoće da otkriju šta se dogodilo u prošlosti i šta će se dogoditi u budućnosti, i da znaju o tome.

Međutim, postoje ljudi koje zanima opšti sistem stvaranja, mera u kojoj mi  učestvujemo u njemu i mera u kojoj sama kreacija postoji, odakle proističe, šta joj se događa i na koji način. Oni teže tome da razumeju opštu sliku međusobne saradnje između svih delova stvaranja.

Zapravo, njima je najzanimljiviji princip globalne, integralne povezanosti čitave prirode. Oni hoće da znaju kako je sve povezano, zašto, u koju svrhu i kako jedna komponenta reaguje i upravlja drugom, i kako utiče na sve ostale delove. Njihova želja je toliko velika da hoće da znaju opšti sistem i da ga postignu, opštu šemu, opštu strukturu svega što postoji, ne samo u našem svetu, već i šire od ovog sveta, i oni ne mogu da nađu mir u običnom životu.

Pokušavaju da se bave svim vrstama korporalnih problema na način da pokušavaju da liče na druge, ali to ne traje dugo. Jer, prvom prilikom kada na njihov put sudbina stavi neku mogućnost, oni odmah nekud odlete, što znači da ne mogu da se bave svakodnevnim problemima.

Oni se više interesuju za probleme koji čak nisu ni u razmerama kosmosa, već iznad toga (što znači za probleme koji uključuju reč „sve”). To nije svemir, nije naš svet, već nešto celovito. Takvi ljudi, kojima nije dovoljna samo generalna ideja o ovom pitanju – već ih ono muči i grize iznutra – dostižu mudrost kabala.

Ovo pitanje ne dostiže nužno svoj maksimalni nivo u svakom od njih, ali ono je i dalje barem malo uzvišenije u odnosu na naš svet. Postoje pitanja nižeg reda, kada su ljudi zainteresovani za to da znaju šta određuje, na primer, njihovo zdravlje i njihovu sudbinu. Oni vole mistiku ili počinju da se bave narodnim lekovima, itd.

Tako, počinjemo da se oko mudrosti kabala vrtimo od dole, od najnižeg životinjskog nivoa, sve do najvišeg nivoa, na kojem čovek oseća potrebu da oseti i postigne čitavu kreaciju, čitav Sistem i njegovu Upravu. 

Zbog toga što postoje razne nadogradnje želja, mnogi stignu do mudrosti kabala, ali kad čuju da je reč o najvišim nivoima, razumeju da to nije za njih, jer ih više zanima korporalna realizacija kako onoga što je u okvirima čovečanstva tako i mudrosti kabala. Oni akumuliraju neko znanje i prelaze na svoj nivo.  

Ovako zapravo mora da bude. To je razlog što nikoga ne primoravamo da ostane, ni one koji dolaze ni one koji odlaze, jer to je  njihova lična stvar. Svako treba da pronađe svoju ravnotežu u ovom sistemu, na svim nivoima postizanja stvaranja i u skladu sa zahtevom svoje duše, što znači u skladu sa unutrašnjom, izvornom, ličnom željom.

Na ovaj način mi postojimo.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman