DA LI FETUS U MATERICI MAJKE OSEĆA LJUBAV

 
Da li fetus u materici majke oseća ljubav 

Šta fetus oseća u materici majke? Kroz šta prolazi? U kojoj meri na njega utiču odnosi između roditelja? 

Fetus je konstantno u nekoj vrsti borbe, jer treba da se prilagodi uslovima okruženja, što je materica. Kako fetus raste ovo okruženje se menja, tako da postoji intenzivan i neprekidan proces adaptacije i usklađivanja. U skladu sa tim, sile prirode deluju na njega iznutra i spolja, grade ga i oblikuju.  

Ukoliko fetus ne može da se prilagodi novim uslovima, tada dolazi do poremećaja u njegovom razvoju. Iz ovoga proizlazi velika briga za stanje trudnice. Za nju je potrebno obezbediti sve ono što je neophodno za pravilan razvoj fetusa u njenoj utrobi na svakom nivou – fizičkom, psihološkom i duhovnom.

Što se fetus više razvija, to on više oseća širu okolinu. Kao što smo nekada mislili da biljke ne osećaju naš odnos prema njima, a sada otkrivamo da osećaju – da percipiraju i reaguju na ono što se događa oko njih – tako je i sa fetusom.

Otuda je važno da fetus negujemo ljubavlju – toplim odnosom, pažnjom i brigom za njegovu dobrobit. Iako nismo navikli da se prema periodu trudnoće odnosimo kao prema nečemu što je deo našeg života, ona to svakako jeste i u velikoj meri utiče na naš razvoj. 

Kad bismo bili dovoljno osetljivi, sećali bismo se sebe čak i u majčinoj utrobi, kako se razvijamo kroz sve etape. Takvo sećanje ostaje u nama, u unutrašnjim sistemima kojima obično nemamo pristup.

Takođe je važno da znamo da sve što majka oseća i misli prenosi se na fetus. Nakon rođenja, beba nastavlja da prima svet kroz majku, miriše i „diše” kroz nju. Ona je posrednik između bebe i šireg sveta. Unutrašnja povezanost između njih postoji sve vreme, čak i ukoliko jedno od njih premine. 

Sada, pokušajte da zamislite šta fetus oseća kada otac, na primer, viče na majku ili se grubo ponaša prema njoj. Postoje filmovi koji dokumentuju „oluju” koja se dešava u mozgu i nervnom sistemu osobe u takvoj situaciji. Iste te tenzije i pritisci koji nastaju kod majke osećaju se i kod fetusa, jer njih dvoje čine jedan sistem. 

Ukoliko otac viče na svoju trudnu ženu, fetus oseća ovaj uticaj kao izvor neprijateljstva i pretnje. To je zbog toga što, kada vičemo, mi nanosimo štetu okruženju u kojem fetus živi, a to može da se odrazi jedino kao negativan faktor.

Iako fetus ne razume verbalni sadržaj vikanja, to nije važno. Ovo nije pitanje jezika, već je pitanje negativnog uticaja, od kojeg fetus mora da se brani. 

Fetus mora da se brani od svakog negativnog uticaja. Primoran je da neutrališe negativan stav koji do njega dopire, putem unutrašnjeg otpora prema spoljnim pretnjama. Otuda, kod njega počinje da se razvija negativan stav prema okolini, i kada se ovo dete rodi i odraste, nedostatak smirenosti koji je usvojilo već u materici izraziće se u nasilnom i grubom ponašanju. Neće tačno znati prema kome da usmeri sav svoj bes, otuda ponašaće se agresivno prema svima. Ako je pritisak okoline na majku bio veoma veliki, dete će razviti potpuni nedostatak samopouzdanja i tokom života će imati velikih poteškoća u tome da bude samostalno. 

Otuda, ne postoji drugi izbor već da naučimo kako da gradimo ispravne odnose. Budućnost naše dece zavisi od takvih odnosa. 

Takođe, ako kažemo suprotno, da otac pozitivno utiče na trudnu majku, a isto tako i na fetus, onda u takvom slučaju fetus dobija dodatnu snagu. Njegove posude percepcije se otvaraju i on će se uistinu bolje razvijati. Takav razvoj možemo da percipiramo prema pozitivnim i negativnim uticajima koje doživljavamo u bilo kom trenutku našeg života. Kada smo uplašeni, mi se skupimo i zatvorimo svoja čula u želji da se sakrijemo. Takođe, suprotno tome, kada se prema nama postupa pozitivno, sa ljubavlju i pažnjom, mi otvaramo sebe i proširujemo svoje biće. 

Imajući ovo u vidu, preporučujem sledeću misaonu vežbu koja će pomoći pozitivnom razvoju fetusa: razmišljajmo o sebi kao da živimo u okruglom i celovitom sistemu koji uključuje stvarnost na svim njenim nivoima. U njemu je sve  obuhvaćeno, sve zabeleženo, uključujući svaku misao, želju i način ophođenja. 

Da bi se naš fetus dobro razvijao, da bi bio zdrav i celovit, mi brinemo o tome da i celokupno njegovo okruženje bude u miru, da svet u kojem će se pojaviti bude ispravniji, sa pozitivnim odnosima, međusobnim uvažavanjem, komplementarnošću i harmoničnom povezanošću među svima. 

Štaviše, i mi sami počinjemo to sada da praktikujemo, trudeći se da usmerimo sebe tako da nas svaka naša akcija unapredi ka formi savršenog ljudskog bića – osobe koja ima ljubav za druge, za čitav svet. 

Link - 𝗜𝘀 𝗜𝘁 𝗣𝗼𝘀𝘀𝗶𝗯𝗹𝗲 𝗳𝗼𝗿 𝗮 𝗙𝗲𝘁𝘂𝘀 𝘁𝗼 𝗙𝗲𝗲𝗹 𝗟𝗼𝘃𝗲 𝗳𝗿𝗼𝗺 𝗜𝘁𝘀 𝗠𝗼𝘁𝗵𝗲𝗿’𝘀 𝗪𝗼𝗺𝗯?