DO KOJE MERE MOŽEMO DA PROMENIMO LJUDSKU PRIRODU?

 

Do koje mere možemo da promenimo ljudsku prirodu? 

U kom pravcu se razvija celokupna priroda? Da li postoji veza između prirodnih zakona i ljudskih odnosa? Koji je razvojni potencijal u onome što je rečeno „Navika postaje druga priroda” i kako je to povezano sa današnjom globalnom krizom? 

Tekuća naučna istraživanja pokazuju da od trenutka kada je univerzum stvoren Velikim praskom i sve do danas, on je u kontinuiranom procesu razvoja i transformacije, a predviđanja ukazuju da će se to nastaviti i u budućnosti. Naučnici tvrde da se univerzum širi, galaksije se udaljavaju ili sudaraju, planete se formiraju i nestaju. Takođe, svedoci smo promena na Zemlji kao što su vulkanske erupcije, zemljotresi, trendovi zagrevanja i hlađenja, pomeranja magnetnih polova i još mnogo toga. 

Posmatrajući formiranje materije, vidimo da su se prosti atomi poput vodonika i helijuma kombinovali i formirali složenije atome, koji su se zatim kombinovali u molekule. Ovi molekuli su se spajali i formirali još složenije molekule sa sve sofisticiranijim svojstvima i funkcijama. 

Život na Zemlji sledio je sličan put. Prva živa ćelija evoluirala je u složeniju, što je dovelo do višećelijskih organizama. Odatle su evoluirali napredniji, efikasniji i složeniji oblici života, kako biljni tako i životinjski svet kakav danas poznajemo.

Uticaj promena na Zemlji na nas

Efekti transformacija Zemlje na nas su očigledni. Ljudi, biljke i životinje su pogođeni geološkim i ekološkim promenama. Naša zavisnost od flore i faune je jasna, ali poslednjih godina otkrili smo da i čovečanstvo utiče na promene u našem svetu. 

Naš uticaj na životnu sredinu, kao što su ozonski omotač ili globalno zagrevanje, ostaje faktor za brigu mnogim naučnicima. Urbanizacija, industrijalizacija i krčenje šuma promenili su nivo kiseonika u atmosferi i dramatično izmenili ekosisteme širom sveta. Više nego ikad, mi vidimo duboku međusobnu povezanost i međuzavisnost svih aspekata prirode. 

Dublje posmatranje otkriva jedno pravilo koje deluje u evoluciji prirode: njeni delovi su usmereni ka formiranju sistema gde je sve međusobno povezano, međusobno uticajno i zavisno. Uprkos mnogim prirodnim zakonima koji upravljaju sistemom, izgleda da svi oni služe jednom sveobuhvatnom zakonu, koji možemo da nazovemo „zakon razvoja prirode”. 

Zašto je važno da razumemo zakon razvoja prirode 

Iskustvo pokazuje da nam poznavanje prirodnih zakona pomaže da izbegnemo greške i postignemo uspeh. Ovo znanje nam omogućava da se klonimo opasnosti i pristupimo onome što nam koristi. Naučni napredak je načinio naše živote udobnijim: jedan farmer sada može da prehrani hiljade ljudi, a sličan napredak postoji u građevinarstvu, odevanju i drugim oblastima. 

Slično tome, duboko razumevanje zakona razvoja prirode može da nam pomogne da se bolje snalazimo u našem svetu koji se razvija i da predvidimo društvene trendove.

Dok se neživi, biljni i životinjski oblici instinktivno razvijaju sa svojom okolinom, ljudi imaju jedinstvenu sposobnost da se svesno razvijaju. Problem je u tome što mi nismo svesni koliko smo povezani ili međusobno zavisni od ostatka prirode. 

Ipak, mi smo vođeni, voljno ili nevoljno, ka bližoj međusobnoj povezanosti. Zakon razvoja prirode gura sve ljude, nacije i kulture da postanu međusobno povezaniji i više zavisni jedni od drugih. 

Da li će nas ovaj razvoj dovesti do toga da, naposletku, osećamo da svaka osoba zavisi od svih ostalih? Da li ćemo postati poput zupčanika u jednoj mašini? Iako ova slika deluje gotovo nemoguće, to je upravo pravac koji evolucija prirode danas otkriva.

Kriza kao buđenje 

Trenutno, ova vrsta povezanosti čini nam se neprirodnom i mi se opiremo takvom zakonu. Ali kada bismo mogli da osetimo da smo zaista povezani, briga za druge bi se prirodno pojavila. Želeli bismo da svi budu dobro, očekujući isto zauzvrat. Drugim rečima, još uvek nismo internalizovali koliko je sve na svetu međusobno povezano i pod međusobnim uticajem.

Kako možemo da postignemo ovakvo razumevanje? 

Uđite u trenutnu globalnu krizu. Njena svrha je da nas nasilno odvoji od načina života na koji smo se navikli poslednjih decenija: prekomernog rada, prekomerne zarade i trošenja, traženja finansijskih „jastuka za sigurnost” i tako dalje. 

Međutim, sada se ovaj pristup čini pogrešnim. Produbljivanje globalne krize preokreće sve naše planove. Čak ni bogati ne mogu da se osećaju zaista sigurno. 

Paradoksalno, zakon razvoja prirode ne vodi nas ka ličnom uspehu, već suprotno. Pokazuje nam da se istinska sigurnost, prosperitet i ispunjenje nalaze u međusobnoj povezanosti.

Ulazimo u novu fazu u kojoj jedan zakon utiče na sve nas, obuhvatajući nas sve pod jedan kišobran. Nikada ranije toliko različitih nacija nije se suočilo sa istim alarmantnim stanjem. Bez obzira na kulturu, religiju ili upravu, oblak se spustio na svet, obavijajući nas sve zajedničkom krizom. 

Poziv na unutrašnje promene 

Ova globalna kriza signalizira nesklad između ljudskog ponašanja i razvojne putanje prirode. Ljudi se ponašaju sebično, čak i na štetu drugih, dok priroda teži ka povezanom i kooperativnom sistemu. Naša neusklađenost uzrokuje sistemsku neravnotežu i, kao i svaki zatvoreni sistem, to dovodi do pritiska koji teži da obnovi ravnotežu. U našim životima, ovo se manifestuje kroz ratove, ekonomski kolaps, bolesti, pandemije i klimatske katastrofe, i mnoge druge nevolje. 

Da bismo živeli bolje živote, moramo da delujemo u skladu sa zakonom razvoja prirode. Kao i drugi nepromenljivi prirodni zakoni (fizika, hemija i biologija), ovaj zakon ne može da se promeni. Može samo da se razume i sledi. 

Tako, šta moramo da promenimo unutar sebe da bismo se uskladili sa prirodom? 

Nas pokreću želje da živimo, da se osećamo dobro i da uživamo. One mogu da se kategorišu kao osnovne želje (hrana, seks, porodica, krov nad glavom) i razvijenije (bogatstvo, poštovanje, moć, znanje).  U suštini, sve su to oblici želje da se primi zadovoljstvo.

Da bismo evoluirali, moramo da usavršimo način na koji koristimo ovu želju, usmeravajući je ne samo za ličnu korist već i za dobrobit drugih. Zašto? To je zato što, ako nas priroda gura ka povezanom sistemu međusobne zavisnosti, moramo da počnemo da posmatramo druge kao deo našeg zajedničkog „organizma”. 

Ali, kako to možemo da uradimo kada je naša priroda egocentrična? 

Uzmimo za primer ono što osećamo prema svojoj deci. U zdravoj porodici nema razdvajanja između „mene” i „njih”, već postoji jedino „mi”. Ovaj osećaj jedinstva moramo da proširimo na sve ljude. 

Uloga integralnog obrazovanja

Da bismo usvojili takav nepoznat način razmišljanja, potreban nam je integralni obrazovni sistem koji neguje društveno jedinstvo. Jedan od njegovih glavnih principa je: „Navika postaje druga priroda”.

Iz životnog iskustva vidimo moć navike. Radnje koje se ponavljaju u podržavajućem okruženju postaju druga priroda. Na osnovu ovog principa, mi moramo da gradimo obrazovno i društveno okruženje za sve ljude, negujući međusobnu brigu kroz medije, diskusiju, primere i, iako može zvučati iznenađujuće, kroz igranje uloga, takođe. 

Moramo da se ponašamo kao da već brinemo o drugima na način kao što brinemo o sebi. Koja je korist od toga? Novo pozitivno okruženje će se formirati kroz ovu svesnu igru, koja postepeno neguje novi način života.

Deca rastu kroz igru. Grade, ne uspevaju i ponovo grade. Slično tome, mi postajemo mudriji i jači kroz razna iskustva. Edukatori i psiholozi ulažu velika sredstva u igre prilagođene uzrastu, znajući da se ljudi tako zaista razvijaju.

Sport je takođe vrsta igre koja gradi naše fizičko zdravlje kroz ponavljanje i trening. Gotovo svaka oblast života oblikuje se kroz naviku. Čak i ljudi koji žive zajedno razviju međusobno razumevanje, bez reči. 

Izgradnja nove ljudske prirode 

Princip „Navika postaje druga priroda” omogućava nam da svesno razvijemo nova ponašanja koja su u suprotnosti sa našom urođenom prirodom. Tokom vremena, ta ponašanja mogu da  postanu prirodna. 

Mi vidimo našu izvornu prirodu na primeru dece. To je fokusiranje na sebe, zahtevanje ispunjenja od sveta. Ovaj nagon se nastavlja sve dok se ne pročisti. Koristeći naviku, mi možemo sebe da uvežbamo da postanemo veoma brižni prema drugima. 

Danas ljudi iskorištavaju jedni druge, što dovodi do sukoba. Ali iz ovog negativnog stanja postajemo svesni potrebe za promenom da stvorimo društvo pozitivnih veza. Sile da to uradimo su dostupne, ali mi moramo da naučimo kako da ih svesno koristimo. 

Vreme je da se pozabavimo kontradikcijom između ljudskog ponašanja i pravca prirode. Tokom čitavog života mi tražimo ravnotežu između toplog i hladnog, pritiska i vakuuma. Slično tome, popravljajući naše odnose, usklađujemo se sa zakonom razvoja prirode. Ovo donosi mir i napredak u svim oblastima života. 

Praktična primena 

Mi treba da razvijemo procese u kojima se svaka osoba oseća odgovornom za društveni mir i razume da njena sopstvena dobrobit zavisi od društva. Istovremeno, društvo mora da pruži žive primere ispravnih ljudskih odnosa. Društvene nauke pokazuju da međusobni uticaj može dramatično da unapredi ljudski razvoj. 

Ova promena mora da počne od medija, obrazovanja i kulture. Moramo da promovišemo diskusije o izgradnji novih odnosa na televiziji, radiju, internetu, u novinama, muzici, pozorištu, filmu, književnosti, umetnosti i još mnogo toga. 

Okruženi tako bogatim, pozitivnim uticajem i primerima iz stvarnog života, na svakoga od nas će to pozitivno uticati. Izazov je u tome što moramo da se kolektivno obrazujemo i svesno gradimo društvo kakvo želimo. 

Ovo ne može da bude manipulativni proces vođen političkim ili finansijskim interesima. To mora da bude transformacija zasnovana na zajedničkom razumevanju potrebe za kolektivnom promenom. 

Zajedno, mi moramo da stvorimo društveno-obrazovni sistem koji će nas uzdići. Kako budemo napredovali korak po korak, razvijaćemo prefinjenija okruženja koja će podržavati dublju međusobnu odgovornost i obzirnost. 

Kao i u svakoj igri, da bismo napredovali, postepeno će se povećavati težina. Međutim, ovo nije obična igra. To je „igra života”, kvantni skok u ljudskom razvoju. Svaka osoba postaje aktivan deo društva, stvarajući podržavajuće okruženje za potrebe drugih i lično se razvijajući u tom procesu. 

Na ovaj način, mi ćemo se uzdići iz globalne krize na novi nivo postojanja, gradeći svet dostojan ljudskih bića.

Link - 𝗧𝗼 𝗪𝗵𝗮𝘁 𝗘𝘅𝘁𝗲𝗻𝘁 𝗖𝗮𝗻 𝗪𝗲 𝗖𝗵𝗮𝗻𝗴𝗲 𝗛𝘂𝗺𝗮𝗻 𝗡𝗮𝘁𝘂𝗿𝗲?