Link - Link - The Big Tech Bans Is the Beginning of Their End
Zabrane koje velike tehnološke kompanije sprovode predstavljaju početak kraja tih kompanija
Zabrana koju velike informaciono-tehnološke kompanije stavljaju na naloge predsednika Donalda Trampa na društvenim mrežama i platformama konzervativaca loša je vest za sve. Čak je i nemačka kancelarka Angela Merkel, čija socijalistička gledišta nju često suprotstavljaju predsedniku Trampu, dala izjavu u kojoj se kaže: „Kancelarka razmatra za problematično to što su predsednikovi nalozi trajno suspendovani”. Njena zabrinutost nije zbog Trampa lično, već zato što je „pravo na slobodu mišljenja od suštinske važnosti”.
Slično Merkelovoj, i meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador oštro je kritikovao društvene medije, rekavši: „Ne volim da iko bude cenzurisan ili da mu se oduzme [sic] pravo da objavi poruku na Tviteru ili Fejsbuku. Ne slažem se s tim, ne prihvatam to”. Još aktivnija je Poljska – prema Ziro Hedžu: „Poljski ministar pravde Zbignjev Zjobro najavio je u četvrtak zakonsku inicijativu koja omogućava pojedincima da podnesu žalbe protiv kompanija društvenih medija koje uklanjaju ili cenzurišu njihove objave, ukoliko one nisu prekršile zakon Poljske”.
Tokom vremena, ovaj blog se proširio na nefinansijsku analizu, uključujući teorije zavere i retoriku koja je bila povezana s radikalnom desnicom. Komentari na Ziro Hedžu doveli su do brojnih zabrana veb stranica različitih globalnih platformi društvenih medija.
U potpunosti se slažem s kritikama koje su upućene kompanijama društvenih mreža. Niko im nije dao pravo da cenzurišu slobodu govora. Ovaj prerogativ daje se samo ljudima na političkom kormilu država, a ne malim grupama koje odluče da uzmu zakon u svoje ruke. Baš kao što ni električar ne može da isključi nečije napajanje strujom samo zato što mu se to sviđa, tako ni velike kompanije društvenih mreža ne mogu iz hira da zabrane nečije naloge. Još je i više ironično to što se one izjašnjavaju da to čine da bi zaštitile bezbednost ljudi. Jasno je da će to, ukoliko se nastavi, dovesti do vrlo loših rezultata.
Međutim, verujem da su ovime što su uradile zabile poslednji ekser u svoj kovčeg. Možda misle da vladaju svetom, ali one će nestati. Ljudi će, na ovaj ili onaj način, pre ili kasnije, razumeti da ne mogu da veruju onome što vide u medijima, a ukoliko ne budu imali poverenja, prestaće da dolaze na njihove mreže. Ukoliko sistem, na koji se oslanjamo zbog istinitih vesti, postane tako otvoreno pristrasan, niko neće verovati ni u jednu jedinu reč koja se u njemu izgovori, a to da se odlazi na njegove veb lokacije prestaće da ima smisla.
Ovaj obračun će konačno probuditi ljude da razumeju to da pravi krivac u krizi koja se odvija pred nama nije osoba ili grupa osoba, već osobina ukorenjena u čovekovoj prirodi: egoizam. Čist, nepatvoreni egocentrizam je srž svih naših problema, i on nas ubija i iznutra i spolja.
Kada ovo razumemo, razumećemo i to da čitavu stvarnost osim nas pokreće potpuno drugačije gorivo od našeg. Dok je naše gorivo ego, gorivo za sve ostalo u stvarnosti je ravnoteža i harmonija. Upravo kao što ni mi ne osećamo da smo toliko egoistični, jer je to naša priroda, tako ni ostali deo prirode ne oseća da je uravnotežen i skladan. Ali mi, koji to možemo da posmatramo spolja, budući da smo tome suprotni, možemo da otkrijemo ravnotežu i harmoniju koje vladaju čitavim postojanjem.
Kada to budemo razumeli, i mi ćemo hteti da postanemo uravnoteženi i skladni. A kada načinimo tako, zajedno ćemo početi da učimo kako da istinski gradimo uspešno ljudsko društvo, prosperitetnu privredu koja drugima ne uskraćuje ono što je njihovo. Naučićemo kako da osnažujemo jedni druge umesto da iskorišćavamo svoje sunarodnike i svoje sugrađane na jedinoj planeti koju imamo. Tada nam neće biti potrebne nemilosrdne društvene mreže da bi nas povezale, jer će nam povezanost biti u srcima.
Autor:
Dr Mihael Lajtman