среда, 5. јануар 2022.

ŽELJA ČOVJEČANSTVU ZA NOVU GODINU


Želja čovječanstvu za Novu godinu

27.12.2021, kabalista dr Mihail Lajtman 

Svijet se razvija kroz patnju, primajući sve više udaraca. A da biste izašli iz tog zapetljanog kruga, morate razumijeti od čega zavise ovi udarci i kako da se organizuje sopstveni život, na nov način, da bi nam ti udarci koristili tako da nas približe jedne drugima i zajedničkoj prirodi, to jeste Višoj sili.

I, tada ćemo osjetiti da živimo u prekrasnom svijetu! U našem svijetu ne nedostaje ništa osim ljubazne, uravnotežene veze između svih sila prirode. Kada bismo jedne sa drugima mogli da povežemo pomoću dobrih sila, umjesto sila suprotstavljanja, mi bismo osjećali da smo, umjesto u ovom svijetu, u Višem svijetu, u Rajskom vrtu.

Jedino je potrebno to da se svi složimo oko toga da želimo da probudimo dobre sile skrivene u nama da bismo tako izgradili dobre odnose. U svakom od nas ima malo takvih sila, ali ukoliko svi zajedno želimo da se probudimo prema dobru, tada je to moguće. 

Upravo to treba da učinimo uoči nadolazeće 2022. godine. Već smo isprobali sva sredstva i uvjerili se da ništa ne funkcioniše, osim jednog: da pokušamo da održimo dobru povezanost između nas. Pomozimo jedni drugima svojim mislima o tome da svako uspije da dođe do takvih međusobnih odnosa, podrške, jedinstva, ljubavi.

Nemojmo nikome dopuštati da eksplodira, viče, izbacuje svoje zlo na druge. Tada zaista mi možemo da uspijemo, i 2022. može da bude prekretnica u našim odnosima u porodici, među državama, među svim ljudima. I vidjećemo kako to uravnotežuje čitavu prirodu. Sve sile prirode, koje su naizgled u međusobnom sukobu, odjednom će se smiriti i čitava priroda će doći u ravnotežu.

Želim svojim studentima širom svijeta da u nastupajućoj godini upiju još više mudrosti kabale i okupe oko sebe još šire krugove podrške da bismo zajedno promijenili svijet na bolje.

Moja želja čitavom čovječanstvu za ovu nastupajuću godinu: 

-       Dođimo do ljubavi, jedinstva, zagrljaja između svih ljudi bez ikakvih razlika širom svijeta. I, time ćemo riješiti sve probleme. Sretna Nova godina!

Link - Пожелание человечеству на новый год

Autor:
  Dr Mihail Lajtman

уторак, 4. јануар 2022.

SVIJET U 2022. GODINI


Svijet u 2022. godini

26.12.2021, kabalista dr Mihail Lajtman

Prognoza za sljedeću 2022. u potpunosti ovisi o tome kakvi će biti naši međusobni odnosi. Uostalom, čovjek je na samom vrhu ljestvice među svim dijelovima stvarnosti: neživom materijom, biljkama, životinjama i ljudima. Otuda, naše međusobno ponašanje i ponašanje u odnosu na prirodu određuje sve ostale niže nivoe.

I premda nam se čini da naše misli, želje, odnosi, ne utiču na nivoe prirode ispod nas: neživu, floru i faunu, ali zapravo, naši egoistični međusobni odnosi određuju i naš odnos prema svemu ostalom. I, mi nanoseći štetu prirodi, vidimo odgovarajuće posljedice u samoj prirodi. 

Ne postoji štetniji element na svijetu koji šteti cijeloj prirodi od čovjeka. I zato moramo razmišljati o tome kako da promijenimo svoj odnos prema okolini, prema korištenju prirodnih resursa i klimatskim promjenama. Ipak, sve to može da se uravnoteži tako što se uravnoteži odnos među ljudima. 

Mi to možemo, sve je u našim rukama. Ovo je vrlo mobilan alat, jer za to ne moramo zaustavljati fabrike i pogone. Učinimo da naš odnos prema drugima bude ljubazniji i posvetimo se tome svi, jer svi razumiju da naš svijet zahtijeva hitnu promjenu, ozdravljenje. 

I, ukoliko mi to ne uradimo, svijet će nestajati iz godine u godinu. Mi iscrpljujemo prirodne resurse zemaljske kugle, oduzimamo posljednju naftu, plin, ugalj, zagađujemo okeane i izvore slatke vode, trujemo vazduh. Ovako se ne smije nastaviti. Ja ne pripadam društvu za zaštitu životne sredine, samo kažem da životna sredina i svi drugi problemi na zemlji zavise od odnosa među ljudima. Promijenimo ovaj odnos, i to će promijeniti sve.

Već smo usred ekonomske krize. No, tome se mogu dodati i druge krize: finansijska, industrijska, kriza porodice, međunarodna diplomatska kriza. U svijetu postoje mnoge konfliktne tačke iz kojih može buknuti svjetski rat. Ali odnosi među ljudima uključuju u sebi odnos prema svemu drugome. Moramo popraviti čovjeka! I nadam se da ćemo u sljedećoj 2022. godini početi to da razumijevamo.

Kada bi čovječanstvo moglo da se pogleda u ogledalo i kada bi moglo da vidi svoje unutrašnje odnose, jednostavno, svi bismo se stresli od užasa. Svako bi bio viđen kao zli vuk ili krokodil, baš kao u horor filmu.

Ljudi ne vjeruju da se naš odnos može poboljšati, uopšte ne vjeruju da je moguće popraviti čovjeka. Ali postoji metoda kabale. Ako doista osjetimo koliko zavisimo jedni od drugih, u kakvom smo ropstvu zbog sopstvenog egoizma, koji nas sve vrijeme kontroliše, na našu štetu, i počnemo da razmišljamo kako da pobjegnemo iz tog ropstva, tada ćemo moći malo da se uzdignemo iznad samih sebe. I tada će se naš život potpuno promijeniti.

Problem je što ljudi ne misle da je ova korekcija moguća, jer ne proizlazi iz prirode. Samo se nekolicini ljudi otkriva to da je moguće uzdići se iznad egoizma.

Osim toga, ova metoda je posebna po tome što se ne može implementirati u jednoj osobi, već zahtijeva podršku mnogih ljudi. Jedino ukoliko se ljudi međusobno podržavaju i pomažu, oni mogu da se uzdignu iznad svog egoizma sa kojim su rođeni i odgajani. Time, oni mogu da prevladaju svoj egoizam i tada će vidjeti kako se svijet mijenja, i to ukoliko oni na to gledaju iz svojstva davanja, umjesto iz svojstva primanja.

Iz programa "Mir", 21.12.2021


Link - Каким будет мир в 2022 году?

Autor:
  Dr Mihail Lajtman

понедељак, 5. април 2021.

KAKO DA NAUČITE DA BUDETE POTREBNI

 

Link - How Do You Learn To Be Needed?

Kako da naučite to da budete potrebni?

Pitanje: Neko Vam je pisao: „Otkako mi je muž umro, osećam se beskorisno. Deci nisam potrebna, ćerka mi je nedavno rekla: ’Samo se mešaš’. Mislila sam da ću biti potrebna svojim unucima, ali oni su zauzeti svojim računarima i telefonima i ja ih samo nerviram. Naučila sam da pletem i mislila sam da ću plesti za njih, ali oni sve kupuju onlajn. Pokušavala sam nešto da osmislim za sebe, poput igranja karata, rešavanja ukrštenih reči, ali nisam zainteresovana za to. Izgleda da nikome nisam potrebna”.  

Šta ova žena treba da radi? Kako čovek može da nauči da bude potreban?

Odgovor: Mislim da ovde ne treba tražiti nekoga kome biste bili potrebni u nekom ličnom smislu, već šta je to što ja mogu da uradim a da to bude korisno i dobro velikom broju ljudi, čitavom čovečanstvu. Danas se sve radi zarad toga da se osigura to da smo što nezavisniji jedni od drugih. A, kada neko hoće da nam ponudi svoju pomoć, nas to ometa, mi to ne želimo.

Pitanje: Znači, obična baka može sebe da otkrije svetu? Može li ona odjednom da bude korisna svetu, korisna ljudima?

Odgovor: Nesumnjivo! Samo ukoliko razume šta je to što je od koristi za svet, za ljude, ona može sebe da pronađe u tome.

Pitanje: U čemu ona može da bude korisna svetu?

Odgovor: U tome što će da uči sebe i druge ljude da budu međusobno pravilno povezani. Ovo će svetu doneti ogromnu pozitivnu snagu, koja će svet načiniti boljim mestom.

Pitanje: Da li je svrha života u tome da osoba hoće da bude potrebna? Da li je to svrha mog života?

Odgovor: To nema smisla. To je samo lek. Svrha života bi već trebalo da bude iznad toga.

Pitanje: Da li je svrha života ono što ste rekli – uspostavljanje povezanosti sa drugima, uzrokujući time da oni budu ljubazni? Da li će ova svrha ispuniti čoveka?

Odgovor: Svakako će ga ispuniti. Čovek će početi da oseća da ima tu svrhu. Unutar ovog punjenja, ove povezanosti između nas, idemo na sledeći nivo, možemo da se ispunimo za još 100 narednih godina.

Ulazimo u sistem u kojem smo svi povezani. Ovo je potpuno nova svrha života. Živimo kao da smo u zajedničkom telu.

Pitanje: Da li je moguće da živimo i drugu mladost nakon 70-te i 80-te godine života?

Odgovor: Nesumnjivo!  unutar ovog novog društva u kojem je, koje i on gradi, čovek se odvaja od sebe. Mi ovo moramo da radimo.


Autor:
  Dr Mihail Lajtman


петак, 2. април 2021.

KADA SE INKLUZIJA OKREĆE PROTIV SEBE

 

Link - When Inclusion Turns against Itself

Zabrana dečjih knjiga i filmova je preteće upozorenje – društvo se urušava

Tokom proteklih nekoliko meseci bombardovani smo vestima o „ispravkama” koje se događaju u raznim svetskim kompanijama, korporacijama, ali one najznačajnije su u obrazovnom sistemu.

Ove mere, koje se navodno preduzimaju da bi se društvo načinilo takvim da usebe više uključuje, zapravo zabranjuju, ograničavaju i osuđuju mnoge najosnovnije slobode ljudi u jednoj demokratskoj zemlji, poput slobode izražavanja, a čak i slobode mišljenja. Previše je primera koje treba pomenuti, ali evo nekoliko tipičnih: Amazon je uklonio kultne knjige za decu doktora Susa, a Dizni+ je sa dečjih profila skinuo tako omiljene filmove kao što su Dambo, Petar Pan i Švajcarska porodica Robinson, i dodao je, u profilima za odrasle, upozorenje pored naslova da filmovi sadrže kulturološki neprikladan sadržaj.

„Zaista, mnogo vekova unazad, sve do danas, mi smo se udaljavalji sve više i više. Do sada smo se toliko otuđili da ne možemo da podnesemo nikoga ko nije isti kao što smo i mi. Kao rezultat toga, mi uvodimo „pravednost”, koja pokušava da forsira pravičnost i nametne nepristrasnost i jednakost, a zapravo govori da ukoliko ne mislite kao što donosilac odluke misli da „treba” da bude, vi bivate prognani, izloženi raznim socijalnim kaznama kao što su zabrana udruživanja, gubitak posla, sramoćenje na društvenim mrežama i druge društvene kazne koje su često štetnije od zatvora, i ponekad uzrokuju to da ljudi sebi oduzmu život.”

Ima još: Koka-kola je ozbiljno tražila od svojih radnika da budu „manje beli” u borbi protiv rasizma. Megin Keli je u intervjuu za Bila Mara rekla da je povukla svoju decu iz privatne škole jer je, između ostalih probuđenih neobičnosti, sproveden program „tronedeljnog eksperimentalnog transobrazovanja“ u odeljenju njenog sina u trećem razredu.

Postoji još mnogo toga: Velika crkvena škola na Menhetnu nudi vodič na 12 stranica o „inkluzivnom jeziku”. Vodič destimuliše decu da koriste reči „roditelji”, „mama” i „tata” i sugeriše im da umesto njih koriste reči „ljudi” ili „odrasli”. U Njujorku, Ministarstvo obrazovanja ukloniće sva „rešeta” za selekciju za upis u srednje škole za školsku 2021–2022. godinu, i za sve srednje škole eliminisaće prioritet upisa prema okrugu. Da bi se povećala raznolikost, lutrija će zameniti testove za odabir. I, na kraju, Bari Vajs piše o svojoj prijateljici, majci četvorogodišnje devojčice sa Menhetna, koja je gledala kako njena ćerka crta, kada je devojčica ležerno rekla: „Moram da crtam u svojoj boji kože”. Boja kože, rekla je svojoj majci, „zaista je važna”. To je naučila u školi.

Ironija u vezi sa ovim primerima i sa bezbroj drugih jeste u tome da su svi oni posledice kampanje za povećanje inkluzije i različitosti. Jasno je da pregovarači ne razumeju to da kada sprečavate slobodu misli i slobodu izražavanja, ukidate inkluziju, uklanjate različitost i cepate društvo na komade. Ne mislim da će ova ideologija prevladati, ali ukoliko bude prevladala, Amerika će, na ovaj način, dokrajčiti sebe.

Ova kampanja ide ka jasnom ishodu, koji ja  nazivam „prepoznavanje zla”. Drugim rečima, pokazaće nam da je naša priroda, ljudska priroda, trula i zla do srži. U tom procesu će nam takođe pokazati da mi nemamo pojma o ispravnom načinu obrazovanja dece ili odraslih.

Uspešno obrazovanje zahteva da znate krajnji ishod pre nego što ga uopšte i započnete. A što se tiče kampanje za inkluziju, priroda ljude nije stvorila kao iste; stvorila ih je različite! Nije ih stvorila ni kao bolje ni gore, već drugačije! Mi, ljudi, pripisujemo vrednost jednoj rase nad drugom, jednoj kulturi nad drugom kulturom, jednoj veri nad drugom i jednom gledištu na svet nad drugim gledištima. Zato smo mi, ljudi, ti koji su problem, a ne rasa, pol, vera ili kultura u kojoj smo rođeni. Mi uzrokujemo to da ljudi nisu jednaki, jer tako razmišljamo o njima. Raznolikost je blagoslov; to ljude čini jedinstvenima, a samim tim i izuzetno vrednima! Pokušaj da eliminišemo razlike između nas načiniće razdvojenost, otuđenje i mržnju, a neće stvoriti inkluziju ili jednakost.

Zaista, mnogo vekova unazad, sve do danas, mi smo se udaljavalji sve više i više. Do sada smo se toliko otuđili da ne možemo da podnesemo nikoga ko nije isti kao što smo i mi. Kao rezultat toga, mi uvodimo „pravednost”, koja pokušava da forsira pravičnost i nametne nepristrasnost i jednakost, a zapravo govori da ukoliko ne mislite kao što donosilac odluke misli da „treba” da bude, vi bivate prognani, izloženi raznim socijalnim kaznama kao što su zabrana udruživanja, gubitak posla, sramoćenje na društvenim mrežama i druge društvene kazne koje su često štetnije od zatvora, i ponekad uzrokuju to da ljudi sebi oduzmu život.

Pokušaji da se promeni ljudska priroda mudri su isto koliko i borba Don Kihota sa vetrenjačama, čak su i mnogo štetniji. To povređuje duše ljudi, posebno dece, i narušava njihovu psihu. Ne možete da vežete ljude za Prokrustovu postelju i očekujete da će sa nje ustati neoštećeni. Oni više nikada neće biti isti, niti će biti zdravi pojedinci.

Ono što treba da uradite je da iskoristite jedinstvenost svake osobe u korist društva. Treba da istaknete razlike i pokažete da doprinos svake osobe uzrokuje to da ona bude jedinstvena i nezamenljiva. Kada načinite tako da ljudi budu ponosni na ono što jesu, oni neće hteti da se promene; neće hteti da menjaju druge i osećaće samopouzdanje dok se povezuju i komuniciraju s drugima. Ovo je sva taktika potrebna da se izgradi uspešno društvo.

U društvu koje podržava jedinstvenost ljudi, oni neće oklevati da se okupljaju, druže u različitim grupama i upoznaju druge ljude i kulture. Među njima neće biti rasizma ili diskriminacije, neće biti presude i neće biti ksenofobije, jer će znati da od svake osobe koju sretnu imaju šta da dobiju. Takvi ljudi će formirati društva koja cvetaju, i koja će biti suštinski raznolika i prirodno inkluzivna. Biće živahni i gostoljubivi upravo zato što su sva gledišta dobrodošla, kao i rase, polovi, vere i kulture.

Nadam se da će 330 miliona ljudi koji žive u Americi razumeti ovo pre nego što pretrpe nezamislive patnje zbog pokušaja da promene sopstvenu prirodu.


Autor:
  Dr Mihail Lajtman

среда, 31. март 2021.

ŠTA JE TO ŠTO JE POTREBNO DA SE UČI U ŠKOLI, ALI SE JOŠ NE UČI?

 

Link - “What Is The One Thing That Should Be Taught In School That Isn’t Already?” (Quora)

Šta je to što je potrebno da se uči u školi, ali se još ne uči?

Potrebno je da prijateljstvo u školi bude više naglašeno, da bi se izgradila prijateljska povezanost između svih učenika.

Mi bismo morali da se fokusiramo najviše na to kako da pozitivno povežemo učenike da bismo izgradili društvo koje pruža podršku, u kojem su srećni i samopouzdani pojedinci. Naposletku, ljudi bi trebalo da školu završe sa osećajem da njihova sreća i uspeh u životu zavise od toga u kojoj se meri pozitivno povezuju jedni s drugima.

Cilj koji škola treba da ima spram učenika ne bi trebalo da bude profesionalna orijentacija, već to da od učenika izgradi srećne, samopouzdane i uspešne ljude.

Ukoliko učenici neprestano moraju da održavaju egoistične odnose, gde svako od njih nastoji da maksimalno uveća svoju ličnu korist na štetu drugih, oni nikada neće biti istinski srećni, samouvereni ili uspešni u životu.

Takođe, mi moramo da razumemo to da današnja generacija nije slična nijednoj drugoj generaciji do sada. To je zato što mi ulazimo u vreme koje je, više nego ikada ranije, vreme globalne međusobne povezanosti i međusobne zavisnosti, i mi treba da naučimo da  takvu međusobnu povezanost i međusobnu zavisnost u potpunosti realizujemo, čime ćemo svoju sreću, uspeh i samopouzdanje osigurati na način koji odgovara vremenu u kojem smo sada. Profesije, koje sada tretiramo kao primarne, ponovo treba da rangiramo i postavimo ih na mesto broj dva, a da mesto broj jedan damo pozitivnoj povezanosti između ljudi.

Kada učenici idu u školu, oni treba da se osećaju ugodno i da žele da se povezuju sa ostalim učenicima, a strah ili kritika ne treba da se širi među učenicima. Da bi uspostavili pozitivnu atmosferu, punu podrške, u kojoj bi učenici razvijali svoju povezanost, nastavnici, kao prvo i osnovno, treba da prođu kroz proces osnaživanja povezanosti. U tom procesu oni će učiti kako da se pozitivno odnose jedni prema drugima i prema učenicima, zarad toga da učenici osete srećan život, pun samopouzdanja, sigurnosti, ravnoteže i prosperiteta, kroz to što učestvuju u izgradnji društva koje je vođeno vrednostima jedinstva i uzajamne brige.


Autor:
  Dr Mihail Lajtman

субота, 20. март 2021.

KOVID - KATALIZATOR ZA PROMENE U DRUŠTVU

 

Link - “Covid – A Catalyst For Social Change” (Linkedin)

KOVID – katalizator za promene u društvu

Dok svi žure da se vakcinišu ili, nasuprot tome, izjavljuju da su vakcine vladin plan usmeren protiv ljudi, izgleda da ignorišemo nešto veoma važno: zašto se virus uopšte pojavio? Dok ne odgovorimo na ovo pitanje, nećemo ga se otarasiti, bez obzira na to što se objavljuje da vakcine mogu da budu efikasne.

Virus neće prestati dok ne obnovimo svu našu povezanost, na svim nivoima. Dok ne naučimo kako da se pažljivo i brižno odnosimo jedni prema drugima, kako da gradimo zajednice u kojima ljudi osećaju da su sigurni i dobrodošli, kako da gradimo društva koja ne eksploatišu slabe i ranjive, kako da prigrlimo različitost umesto da izbegavamo svakoga ko misli drugačije od javnog mnjenja, i dok sve to ne naučimo, KOVID nam neće dozvoliti da vodimo normalan život.

Iako virus korona izgleda poput običnog virusa, on je mnogo više od toga. Virus menja naše misli i želje, odnose među ljudima i zemljama i to radi u čitavom svetu. KOVID 19 je višeslojna bolest; ne treba samo da nas nauči da moramo da peremo ruke i da nosimo maske. Umesto toga, njegov glavni cilj je da nas nauči kako da se odnosimo prema svom životu.

Odnosno, trebalo bi da nas nauči ne samo kako treba da se odnosimo jedni prema drugima, već i kako da se odnosimo prema životu u celini, prema suštini života i njegovoj svrsi! Iz tog razloga, KOVID neće nestati tek tako. Mutiraće i modifikovaće se sve dok nas potpuno ne iscrpi, dok ne pristanemo na promenu svih naših društvenih sistema, sve dok ne vidimo nameru koja stoji iza onoga što se pojavljuje: da transformišemo ljudske odnose.

Zapravo, SARS-KoV-2, nazvan „virus korona“, iscrpljivaće nas dok ne potražimo jedini lek koji ga zaista može izlečiti. Ovaj lek nema nikakve veze sa biološkim inovacijama, a sve ono sa čime ima veze jeste emocionalna transformacija. Lek za SARS-KoV-2 je da naučimo da volimo jedni druge, ali zaista, iskreno. Ovaj lek, koliko god bizarno zvučalo, leči ne samo od KOVID-a 19, već i od svih naših bolesti, u koje je i KOVID uključen, i sve dok ne budemo iskorenili uzrok, nećemo ugasiti izdanak, odnosno virus.

Imajte na umu da nas je KOVID prvo razdvojio, zatvorio i primorao da eliminišemo naše otrovne odnose u školama, na radnim mestima, u takmičarskim sportskim igrama, u industriji i na svim mestima na kojima se takmičimo jedni protiv drugih, umesto da pomažemo jedni drugima. Kada smo pokušali da se tome suprotstavimo, da ponovo otvorimo ekonomiju i obnovimo naše društvene veze, KOVID se pogoršao i počeo da utiče na sve mlađe i mlađe ljude, uz pogoršanje posledica tako što prelazi iz pluća u krv, i iz krvi u mozak, i time postaje još zarazniji nego što je bio ranije. U isto vreme, KOVID je takođe razdvojio članove porodice, uzrokujući da patnja zbog razdvajanja bude još bolnija, a da bi nas primorao da preispitamo svoju povezanost sa ljudima na svim nivoima.

Virus neće prestati dok ne obnovimo svu našu povezanost, na svim nivoima. Dok ne naučimo kako da se pažljivo i brižno odnosimo jedni prema drugima, kako da gradimo zajednice u kojima ljudi osećaju da su sigurni i dobrodošli, kako da gradimo društva koja ne eksploatišu slabe i ranjive, kako da prigrlimo različitost umesto da izbegavamo svakoga ko misli drugačije od javnog mnjenja, i dok sve to ne naučimo, KOVID nam neće dozvoliti da vodimo normalan život.

To da mi znamo zbog čega je KOVID ovde i da poštujemo njegove zabrane jeste naš jedini izlaz iz pandemije. Sve dok neprestano idemo samo ka tome da pokušavamo da se iskrademo iz njegovog stiska, virus će nas još jače daviti. Čim se predamo i prihvatimo to da moramo da brinemo jedni o drugima, virus će odmah popustiti.


Autor:
  Dr Mihail Lajtman

среда, 17. март 2021.

DA LI SMO VEĆ VIDELI SVE KADA JE U PITANJU KOVID?

 

Link - “Have We Seen The Last Of Covid?” (Linkedin)

Da li smo već videli sve kada je u pitanju KOVID? 

Država Izrael se ubrzano približava tome da je pedeset posto stanovništva revakcinisano vakcinom protiv KOVID-a. Izrael opet otvara škole, teretane, bioskope, tržne centre i hotele. Da li smo već videli sve kada je u pitanju KOVID? Razumem da su ljudi bili na ivici i da im je ponestalo strpljenja, ali ukoliko pogledam šta stručnjaci kažu, ne vidim da su toliko oduševljeni onime što veoma liči na nepromišljeno ponašanje.

Ukoliko hoćemo da vidimo kraj KOVID-a, moramo da se fokusiramo na: 1) da zdravstveni radnici međusobno razmene rešenja, da se u to ne mešaju političari i druge zainteresovane organizacije, a zatim da se njihove smernice slede, 2) da mi, kao nacija, ujedinimo naše redove, ojačamo našu solidarnost .

Deca se, na primer, ne vakcinišu. Ukoliko ih budemo poslali nazad u školu, znamo šta će se dogoditi.  Virus danas nije onakav kakav je bio kada se prvi put pojavio. Utiče i na decu, čak i na embrione, i kako onda možemo da dopustimo deci da se okupljaju u skučenim učionicama gde će se sigurno međusobno zaraziti? A, ukoliko se razbole, kako će to uticati na njihove roditelje? Kako će to uticati na njihovu braću i sestre? Još jednom, odluke se donose u skladu s političkim interesima, a ne u skladu s medicinskim razmatranjima, ali svi plaćaju cenu. 

Razumem da ljudi žele da se zabave, ali od kada je to faktor za odluke koje donosi vlada? Ljudi vole da leti odlaze na plažu i da plivaju. Ali, ukoliko je voda zagađena, a kupanje u vodi ugrožava živote ljudi, da li bi ljudi i dalje odlazili na plivanje? Da li bi im vlasti dozvolile da rizikuju i uđu u vodu? U uređenoj zemlji vlasti imaju ovlašćenje da čine ono što je ispravno za javnost; zbog toga se i nazivaju „vlasti”.

Nažalost, činjenica da političari podržavaju politiku koja im donosi bodove javnog mnjenja na izborima koji se približavaju, bez obzira na bezbednost javnosti, samo dokazuje da njihov interes nije naše zdravlje, već promocija sopstvene političke karijere. Trebalo bi da budemo manje popustljivi u onome što tražimo od naših izabranih zvaničnika.

Ukoliko hoćemo da vidimo kraj KOVID-a, moramo da se fokusiramo na: 1) da zdravstveni radnici međusobno razmene rešenja, da se u to ne mešaju političari i druge zainteresovane organizacije, a zatim da se slede njihove smernice. 2) da mi, kao nacija, ujedinimo naše redove, ojačamo našu solidarnost. Ne možemo da izbrišemo naše brojne razlike, ali možemo i moramo da podignemo vrednost jedinstva iznad bilo kojeg ličnog mišljenja. Ovo su jedini alati koje mi imamo da bismo pobedili virus. U stvari, prethodno navedeni alat će rešiti ne samo krizu u kojoj smo usled KOVID-a, već i sve krize s kojima se suočavamo sada ili one sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti.


Autor:
  Dr Mihail Lajtman