SREĆA KAO NEIZBEŽNOST POSTOJANJA

 
 Sreća kao neizbežnost postojanja 

„Šta god radili čoveku, on tvrdoglavo puzi ka groblju”, rekao je poznati satiričar Mihail Žvanecki. Ja bih to rekao drugačije: „Šta god čovek radio, on će neizbežno postati srećan, čak i ukoliko i sam to ne želi”.

Garancija sreće

Naučnici su već otkrili da društvene veze imaju ogroman uticaj na sreću. Ukoliko sam okružen optimističnim, radosnim ljudima, nehotice se zarazim njihovim raspoloženjem i osećam se srećno. I što više prijatelja imam, to se bolje osećam. 

Ovo takođe blagotvorno utiče i na fizičko zdravlje. I ne samo ovo, već i to što sa širokom mrežom kontakata čovek uvek može da računa na podršku i pomoć. Takav je zakon prirode. Svi njeni elementi – od najmanjih elementarnih čestica u atomu do gigantskih zvezdanih sistema, čitav integrisani ekološki sistem, čitava simbioza nepokretne, vegetativne i životinjske prirode – žive i razvijaju se u istom smeru: ka sve složenijem i harmoničnijem ujedinjenju. 

Dubina međusobne povezanosti svih elemenata prirode određuje kvalitet našeg života, intenzitet naših čula, našu sposobnost opstanka i sposobnost da se zaštitimo. Što su veze u društvu razvijenije, to je veća naša sposobnost da nadomestimo i ispravimo poremećaje u nekim sistemima uz pomoć resursa drugih. 

KOJA JE PRVA ZAPOVEST I ŠTA ONA ZNAČI PREMA BIBLIJI

 
Koja je prva zapovest i šta ona znači prema Bibliji

Prva zapovest glasi: „Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji te izveo iz zemlje Egipat, iz kuće ropstva”.* 

* Izlazak 20:2 Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga.  

Deset zapovesti, što predstavlja zakone koji upravljaju sistemom povezanosti, počinju prvim principom koji omogućava ispravnu percepciju stvarnosti: otkrivanjem jedne sile koja obitava u svemu. Ova sila otelotvoruje jedinstvo čitavog postojanja, i njen kvalitet je čista ljubav i davanje. 

Prirodno je da u početku mi ne osećamo ovu jedinstvenu silu koja deluje kroz stvarnost jer nam nedostaje odgovarajuće čulo. Drugim rečima, nemamo kvalitet koji je potreban da je percipiramo. Neophodan kvalitet je kvalitet davanja i ljubavi, dok su ljudska bića prirodno stvorena sa suprotnim kvalitetom koji se naziva „ego” ili „samoljublje”.

Otuda, prva zapovest nas usmerava da naučimo kako da prepoznamo u kojoj meri nas ego porobljava, kako mi njemu služimo i koliko nas nemilosrdno eksploatiše. Ta svest nam omogućava da razlikujemo život u ropstvu ega, koji se u Bibliji naziva „izgon u Egipat”, od života izvan njega. 

Jezikom Biblije, mi se nazivamo „robovi” kada pokušavamo da eksploatišemo druge. To je zbog toga što sve radimo u službi naše egoistične želje i težeći da je zadovoljimo mi svu svoju energiju i misli posvećujemo njenom ispunjenju. Tada imamo priliku da se uzdignemo do kvaliteta davanja i ljubavi, da postignemo celinu i uspostavimo kontakt sa večnošću, ali mi to gubimo jer ostajemo ograničeni u uskoj egoističnoj percepciji, vezani samoljubljem. 

ZAJEDNO U IZGRADNJI OSEĆAJA NACIONALNOG JEDINSTVA

 

Kako pojedinci koji imaju snažna lična uverenja u duboko podeljenom društvu, ipak mogu da doprinesu izgradnji osećaja nacionalnog jedinstva? 

Kako možete da osetite da ste jedna nacija sa nekim ko misli potpuno suprotno od vas, čije vas ponašanje dovodi do besa i zbog čega imate osećaj da on vodi vašu zemlju ka kolapsu? 

Zastanimo na trenutak. 

Zamislite da smo muž i žena. Delimo dom, krevet, kuhinju, imamo decu, porodicu. Odjednom, mi se ne slažemo oko političkog pitanja. 

I, šta onda? Da li to znači da sledećeg dana, kada se probudimo, mi ćemo pomisliti da ne možemo da živimo sa nekim ko je takav? 

Pluralizam je koristan za društvo, i raznovrsnost mišljenja vodi ka razvoju. Niko ne treba da potiskuje drugog. Ipak, iznad svega, mora da postoji dogovor da smo jedna porodica. Štaviše, mir u porodici nam je važniji od bilo kog pojedinačnog mišljenja. 

Sutra bismo mogli da imamo različita mišljenja, i to je takođe blagoslov. Ali najviša i stalna vrednost je to što smo mi porodica. 

Ukoliko neko počne da svoje mišljenje razmatra važnijim od samog odnosa sa svojim supružnikom ili svojom decom, onda se porodica raspada. 

ZBOG ČEGA JE SVET TAKO DEPRESIVAN IAKO JE ŽIVOTNI STANDARD DRASTIČNO PORASTAO

 
Zbog čega je svet tako depresivan iako je životni standard drastično porastao 

Depresija, zavisnosti i razvodi proizilaze iz nedostatka sreće. Naše bake i deke su živeli u težim uslovima, a ipak izgleda da su se osećali bolje. Šta se dogodilo sa nama u doba izobilja? Šta sivilu života može da doda boju?  

Do pre nekoliko decenija vrata se nisu zaključavala. Ljudi su slobodno navraćali kod svojih komšija. Vikendom su postavljali zajednički sto i svako je donosio hranu. Sredstva za život su bila ograničena, a ipak je atmosfera bila porodična. 

Zatim se ego razvio, kako po kvantitetu tako i po kvalitetu. U skladu sa tim, promenio se i naš odnos prema svemu. Veći ego na sve gleda drugačije, i odjednom, više nam se ne sedi sa drugima na kafi. Osećamo se udobnije u svom ćošku, ispred plazma ekrana koji prekriva pola zida.  

Iako nemamo kontrolni mehanizam koji pokazuje koliko je naš ego porastao od juče do danas, upravo je to unutrašnji faktor koji uzrokuje sve vrste promena u nama. Kako ego raste, naša perspektiva se menja, a sa njom se menjaju i naše vrednosti. 

Odavde dolazi potreba da se poredimo sa drugima. Koliko mi imamo? Koliko oni imaju? Kako da osiguramo da nemamo manje, jer ako imamo manje, onda patimo? Zbog toga radimo više i ulažemo velike napore da uvećamo svoj profit. Dokazujemo svima svoju vrednost. Ovo je doba konkurencije u kome svi pokušavaju da nadmaše jedni druge, na ovaj ili onaj način.

KAKO MOŽEMO DA POSTIGNEMO VIŠI SVET

Kako možemo da postignemo Viši svet 

Prvo, šta je Viši svet? Viši svet nije neko udaljeno mesto negde iznad zvezda. To je stanje percepcije, stanje ispravnog preispitivanja samog sebe. Njega postižemo temeljnim unutrašnjim preispitivanjem u kojem svoja osećanja, misli, namere i postupke procenjujemo iz perspektive istine, umesto iz iskrivljenosti ličnog egoizma, to jeste želje da uživamo zarad sopstvene koristi na račun drugih. 

Kada ljudi razmišljaju o duhovnom, često se pitaju da li se život nastavlja posle smrti. Ipak, osnovno pitanje nije da li telo umire ili opstaje, već da li možemo da se rastanemo od svog egoizma. 

Sve dok stvarnost percipiramo kroz egoistične želje, vidimo samo ograničenu sliku postojanja. Sve se meri prema ličnoj koristi, gubitku, zadovoljstvu ili patnji. Ova uska perspektiva definiše ono što u kabali nazivamo „ovaj svet“. 

Ipak, kada se uzdignemo iznad egoizma, otkriva se potpuno nova percepcija. Više ne percipiramo stvarnost kroz filter lične koristi. Umesto toga, počinjemo da vidimo postojanje onakvim kakvo zaista jeste. Ova percepcija se naziva „Viši svet“ ili „sledeći svet“. 

Važno je napomenuti da ovaj Viši svet nema nikakve veze sa mestom na koje odlazimo nakon smrti fizičkog tela. Viši svet možemo da postignemo dok još živimo u ovom svetu i boravimo u istom fizičkom telu. Ne postoji prepreka koja sprečava takvo postizanje.

Izazov nije u postizanju Višeg sveta, već u pripremi za njega. 

DA LI TREBA DA SE NADMEĆEMO ILI DA SARAĐUJEMO

 
Da li treba da se nadmećemo ili da sarađujemo sa drugima da bismo živeli najlepši mogući život 

Moderno društvo je izgrađeno na egoizmu, to jeste na želji za uživanjem zarad sopstvene koristi a na račun drugih. Ljudi se od detinjstva uče da uspeh znači biti ispred drugih, uzdići se iznad drugih, zarađivati više, postizati više i obezbediti bolji položaj od svih ostalih. Što je veći egoizam osobe, to ona misli da su njene šanse za uspeh veće. 

Ipak, ovaj egoistični sistem dostiže svoje granice. 

Čovečanstvo je došlo do stanja iscrpljenosti. Nakon vekova težnje ka ličnoj koristi, moći, bogatstvu, statusu i dostignućima, jasno je da su takva ispunjenja prolazna i da nas istinski ne ispunjavaju. Zbog toga, svet je pregoreo od egoizma. Više ne može da nastavi da napreduje istim egoističnim modelima uspeha. Snovi, koji su nekada motivisali čovečanstvo, postepeno blede i mnogi više ne veruju da će više uspeha, bogatstva ili moći rešiti njihove probleme. 

U takvom stanju, sve više ljudi se suočava sa osnovnim pitanjem o našim životima: kako možemo da nastavimo da postojimo?

Odgovor je u potpuno novom razvojnom pravcu. Umesto što cenimo nadmetanje i razdvojenost, mi moramo da naučimo da cenimo povezanost. Budućnost čovečanstva ne zavisi od toga koliko se uspešno takmičimo jedni sa drugima, već od toga koliko se uspešno povezujemo jedni sa drugima.

U takvoj povezanosti, otkrićemo nove ciljeve, nove mogućnosti, pa čak i novu percepciju stvarnosti. Ono što danas izgleda kao iscrpljen i rasparčan svet, otkriće se kao živi, međusobno povezan i zavisan sistem kroz koji možemo da otkrijemo smisao i svrhu života. 

ZAŠTO DOLAZI DO PREKIDA U KOMUNIKACIJI IZMEĐU LJUDI

 
Zašto dolazi do prekida u komunikaciji između ljudi, i kako može da se spreči ili da se popravi kada se to dogodi? 

Uopšteno govoreći, komunikacija je suština života. Svet je nastao sa određenom česticom energije koja je stvorila dve suprotstavljene čestice, i od tada se celokupna evolucija odvija kroz povezivanje – različite oblike povezanosti i stepene suprotstavljanja i udaljenosti između povezanih elemenata. Ipak, sve je to komunikacija. 

Na nepokretnom, vegetativnom, životinjskom i ljudskom nivou, kako se intenzitet suprotnosti povećava, tako se povećava i snaga povezanosti koja je potrebna za razvoj života, i novi način povezivanja dovodi do sledećeg oblika života. 

Iz godine u godinu, otkrivamo koliko su svi delovi prirode međusobno povezani, koliko je visok nivo integracije među svim njenim elementima. Na Zemlji, na primer, okeani, atmosfera, toplotna energija, vulkanske erupcije, uragani i vetrovi čine jedinstveni ekološki sistem koji teži ravnoteži između suprotnosti. Ravnoteža zahteva suprotstavljene sile, ali one koje su povezane. Ova ravnoteža se izražava u stvaranju sve više oblika povezivanja, unutar sve složenijih sistema.

Temelj svake komunikacije je da određeni element oseća potrebu da se ispuni i da izlazi izvan sopstvenih granica da bi pronašao ispunjenje. Svaka veza koja se formira zasniva se na kalkulaciji: „Šta ovde ima za mene?” Ovo važi na nivou atoma i galaksija, kao i u ljudskim odnosima. Romantični odnosi, porodične veze i poslovne veze formiraju se prema istoj kalkulaciji: „Da li se to meni isplati?”

Ipak, danas se približavamo stanju u kojem ovaj program komunikacije više ne funkcioniše na nivou ljudske svesti i percepcije. 

KAKO ĆE U BUDUĆNOSTI RAD BITI PREOBLIKOVAN AUTOMATIZACIJOM I VEŠTAČKOM INTELIGENCIJOM

 
Kako će u budućnosti rad biti preoblikovan automatizacijom i veštačkom inteligencijom 

Nema sumnje da je tehnološki razvoj transformisao čovečanstvo. Doveo nas je bliže jedne drugima i načinio da budemo više međusobno slični i povezani. 

Postepeno se formirala globalna kultura koja je danas prihvaćena skoro svuda u svetu. U Americi, Evropi i Aziji vidimo iste turističke hotele, globalni lanci su se proširili po planeti, a na univerzitetima se uče slični predmeti. Vesti izveštavaju o istim međunarodnim događajima. Organizacije i kompanije su osnovale svoje ogranke na različitim kontinentima. 

Svet je postao „okrugao“, to jeste čovečanstvo je postalo jedno međusobno povezano i integralno društvo. U takvom društvu, ukoliko se dogodi promena u jednom delu sveta, čitav sistem je pogođen. Na primer, ukoliko velika međunarodna korporacija propadne, njeni ogranci u različitim zemljama se zatvaraju, pokreću se lančane reakcije i mnogi ljudi širom sveta trpe posledice. Na taj način otkrivamo da smo svi međusobno povezani i zavisni jedni od drugih. 

Stručnjaci predviđaju da će, kako se u budućunosti tehnologija bude dalje razvijala, sve više ljudi biti uklonjeno sa tržišta rada. Dodatno, ekološka kriza će nas primorati da smanjimo nepotrebnu industriju i potrošnju.

Takva realnost može da ostavi milijarde ljudi bez mogućnosti da zarađuju za život. Ovo će zahtevati od nas da promenimo društveno-ekonomski model i osiguramo da svakoj osobi i svakoj porodici na svetu budu zadovoljene osnovne potrebe: stanovanje, odeća, hrana, voda, struja, gas i sve drugo što je neophodno za normalan život. Glavno zanimanje 21. veka biće usmereno na izgradnju globalnih sistema i organizacija podesnih da obezbede ove potrebe. „Usluga”  će postati ključni koncept. 

PRELEPA DALJINO, NE BUDI SUROVA PREMA MENI

 
Prelepa daljino, ne budi surova prema meni  

Prošli smo dug put u svom razvoju, ali uprkos činjenici da je već jasno da smo zapali u ćorsokak, nama se i dalje čini da ovaj put negde vodi. I po inerciji nastavljamo da koristimo stare metode koje su nas u taj ćorsokak i dovele.

Kapitalizam umire 

Zapadni svet je zasnovan na kapitalizmu, a u osnovi kapitalizma je konkurencija, što se na na engleskom kaže competition. Glagol compete (nadmetati se, takmičiti se, konkurisati) potiče od kasnolatinske reči competere, što znači zajedno tražiti. A ranije  je ova reč značila sastati se, složiti se, podudarati se. Ovo izgleda kao loša šala, ali je istina. Eto kako rastući egoizam vremenom iskrivljuje pojmove dajući im suprotna značenja. 

A mi smo na osnovu ovoga načinili beskonačno međusobno nadmetanje. Kao rezultat toga ogroman deo modernog poslovanja odvojio se od zdravog razuma. I mi pred tim zatvaramo oči.  

Izgrađeni su gigantski „lanci hrane” koji hrane milione ljudi i organizacija, koji apsolutno nikome nisu potrebni osim njima samima. Njihova snaga je u međusobnom podržavanju i u neznanju obmanutih masa. Ali u tome je i njihova slabost. 

Sa svakim novim globalnim udarom, suvišna preduzeća – velika i mala – počeće da nestaju. Otpašće kao nepotrebna. Nikakvi milioni ih neće spasiti; naprotiv, potonuće na dno poput mrtvog tereta. A ako nam ni ovo ne otvori oči, onda će se čitav kapitalizam srušiti na nas u opštem kolapsu sistema. Na kraju krajeva, on nije stvoren za krize; razmažen je, arogantan i star. Granice njegove izdržljivosti gotovo da su iscrpljene. 

KOJI JE NEOČEKIVAN NAČIN NA KOJI SE LJUDSKE ŽELJE ISPOLJAVAJU U POTROŠAČKOM PONAŠANJU, A KOJI VEĆINA LJUDI PREVIDI

 
Koji je neočekivani način na koji se ljudske želje ispoljavaju u potrošačkom ponašanju, a koji većina ljudi previdi  

Osnovna sila koja pokreće čitavu prirodu je želja za uživanjem. Ono što razlikuje nepokretan, vegetativan, životinjski i ljudski nivo je intezitet i vrsta želje za uživanjem i bivanjem u blagostanju. Ljudska želja za uživanjem stalno se razvija i budi nove potrebe. Danas smo na početku integralne ere, potpuno nove evolutivne faze, u kojoj se ljudska bića preobražavaju iz bića koja se bore jedna protiv drugih u jedinstveni integralni sistem u kojem su svi delovi povezani i međusobno se dopunjuju. Zbog toga je svet postao toliko međusobno povezan i zbog toga međusobna zavisnost raste. 

Organizacije koje uspevaju da prepoznaju ovaj pravac razvoja i da ulažu u učenje, praktikovanje i primenu integralnog pristupa među svojim zaposlenima, unapred će moći da se prilagode promenama koje će se događati u okruženju. Ovom širom perspektivom možemo da sagledamo tržišta, potrošače i novu atmosferu koja nastaje. 

Nekada smo jurili kroz deset prodavnica odeće i tražili nešto lepo, uživali u svakom trenutku, da bismo na kraju kupili lepu košulju. To je bilo pravo zadovoljstvo. Uživanje je dolazilo iz samog procesa kupovine, iz same nabavke, ali prvenstveno iz osećaja da šetamo lepim mestima sa novcem u džepu i da možemo da biramo šta god želimo. To je bio okus dobrog života. 

Danas mnogo manje sledimo stalno promenljive zahteve mode i nosimo ono što nam je udobno. Sam proces kupovine postaje manje uzbudljiv za ljude. Postao je praktičniji: treba mi nešto, kupim i to je to. Nema razloga da gubimo vreme lutajući po prodavnicama. Šta je ono zbog čega se osećamo dobro? Dolazak na mesta gde vlada atmosfera povezanosti između ljudi. Pozitivna atmosfera nas privlači i to je ono na šta rado trošimo novac. Odmori, slobodno vreme, putovanja i avanture zajedno sa drugim ljudima, a ne sami.