понедељак, 05. април 2021.

KAKO DA NAUČITE DA BUDETE POTREBNI

 

Link - How Do You Learn To Be Needed?

Kako da naučite to da budete potrebni?

Pitanje: Neko Vam je pisao: „Otkako mi je muž umro, osećam se beskorisno. Deci nisam potrebna, ćerka mi je nedavno rekla: ’Samo se mešaš’. Mislila sam da ću biti potrebna svojim unucima, ali oni su zauzeti svojim računarima i telefonima i ja ih samo nerviram. Naučila sam da pletem i mislila sam da ću plesti za njih, ali oni sve kupuju onlajn. Pokušavala sam nešto da osmislim za sebe, poput igranja karata, rešavanja ukrštenih reči, ali nisam zainteresovana za to. Izgleda da nikome nisam potrebna”.  

Šta ova žena treba da radi? Kako čovek može da nauči da bude potreban?

Odgovor: Mislim da ovde ne treba tražiti nekoga kome biste bili potrebni u nekom ličnom smislu, već šta je to što ja mogu da uradim a da to bude korisno i dobro velikom broju ljudi, čitavom čovečanstvu. Danas se sve radi zarad toga da se osigura to da smo što nezavisniji jedni od drugih. A, kada neko hoće da nam ponudi svoju pomoć, nas to ometa, mi to ne želimo.

Pitanje: Znači, obična baka može sebe da otkrije svetu? Može li ona odjednom da bude korisna svetu, korisna ljudima?

Odgovor: Nesumnjivo! Samo ukoliko razume šta je to što je od koristi za svet, za ljude, ona može sebe da pronađe u tome.

Pitanje: U čemu ona može da bude korisna svetu?

Odgovor: U tome što će da uči sebe i druge ljude da budu međusobno pravilno povezani. Ovo će svetu doneti ogromnu pozitivnu snagu, koja će svet načiniti boljim mestom.

Pitanje: Da li je svrha života u tome da osoba hoće da bude potrebna? Da li je to svrha mog života?

Odgovor: To nema smisla. To je samo lek. Svrha života bi već trebalo da bude iznad toga.

Pitanje: Da li je svrha života ono što ste rekli – uspostavljanje povezanosti sa drugima, uzrokujući time da oni budu ljubazni? Da li će ova svrha ispuniti čoveka?

Odgovor: Svakako će ga ispuniti. Čovek će početi da oseća da ima tu svrhu. Unutar ovog punjenja, ove povezanosti između nas, idemo na sledeći nivo, možemo da se ispunimo za još 100 narednih godina.

Ulazimo u sistem u kojem smo svi povezani. Ovo je potpuno nova svrha života. Živimo kao da smo u zajedničkom telu.

Pitanje: Da li je moguće da živimo i drugu mladost nakon 70-te i 80-te godine života?

Odgovor: Nesumnjivo!  unutar ovog novog društva u kojem je, koje i on gradi, čovek se odvaja od sebe. Mi ovo moramo da radimo.


Autor:
  Dr Mihail Lajtman


петак, 02. април 2021.

KADA SE INKLUZIJA OKREĆE PROTIV SEBE

 

Link - When Inclusion Turns against Itself

Zabrana dečjih knjiga i filmova je preteće upozorenje – društvo se urušava

Tokom proteklih nekoliko meseci bombardovani smo vestima o „ispravkama” koje se događaju u raznim svetskim kompanijama, korporacijama, ali one najznačajnije su u obrazovnom sistemu.

Ove mere, koje se navodno preduzimaju da bi se društvo načinilo takvim da usebe više uključuje, zapravo zabranjuju, ograničavaju i osuđuju mnoge najosnovnije slobode ljudi u jednoj demokratskoj zemlji, poput slobode izražavanja, a čak i slobode mišljenja. Previše je primera koje treba pomenuti, ali evo nekoliko tipičnih: Amazon je uklonio kultne knjige za decu doktora Susa, a Dizni+ je sa dečjih profila skinuo tako omiljene filmove kao što su Dambo, Petar Pan i Švajcarska porodica Robinson, i dodao je, u profilima za odrasle, upozorenje pored naslova da filmovi sadrže kulturološki neprikladan sadržaj.

„Zaista, mnogo vekova unazad, sve do danas, mi smo se udaljavalji sve više i više. Do sada smo se toliko otuđili da ne možemo da podnesemo nikoga ko nije isti kao što smo i mi. Kao rezultat toga, mi uvodimo „pravednost”, koja pokušava da forsira pravičnost i nametne nepristrasnost i jednakost, a zapravo govori da ukoliko ne mislite kao što donosilac odluke misli da „treba” da bude, vi bivate prognani, izloženi raznim socijalnim kaznama kao što su zabrana udruživanja, gubitak posla, sramoćenje na društvenim mrežama i druge društvene kazne koje su često štetnije od zatvora, i ponekad uzrokuju to da ljudi sebi oduzmu život.”

Ima još: Koka-kola je ozbiljno tražila od svojih radnika da budu „manje beli” u borbi protiv rasizma. Megin Keli je u intervjuu za Bila Mara rekla da je povukla svoju decu iz privatne škole jer je, između ostalih probuđenih neobičnosti, sproveden program „tronedeljnog eksperimentalnog transobrazovanja“ u odeljenju njenog sina u trećem razredu.

Postoji još mnogo toga: Velika crkvena škola na Menhetnu nudi vodič na 12 stranica o „inkluzivnom jeziku”. Vodič destimuliše decu da koriste reči „roditelji”, „mama” i „tata” i sugeriše im da umesto njih koriste reči „ljudi” ili „odrasli”. U Njujorku, Ministarstvo obrazovanja ukloniće sva „rešeta” za selekciju za upis u srednje škole za školsku 2021–2022. godinu, i za sve srednje škole eliminisaće prioritet upisa prema okrugu. Da bi se povećala raznolikost, lutrija će zameniti testove za odabir. I, na kraju, Bari Vajs piše o svojoj prijateljici, majci četvorogodišnje devojčice sa Menhetna, koja je gledala kako njena ćerka crta, kada je devojčica ležerno rekla: „Moram da crtam u svojoj boji kože”. Boja kože, rekla je svojoj majci, „zaista je važna”. To je naučila u školi.

Ironija u vezi sa ovim primerima i sa bezbroj drugih jeste u tome da su svi oni posledice kampanje za povećanje inkluzije i različitosti. Jasno je da pregovarači ne razumeju to da kada sprečavate slobodu misli i slobodu izražavanja, ukidate inkluziju, uklanjate različitost i cepate društvo na komade. Ne mislim da će ova ideologija prevladati, ali ukoliko bude prevladala, Amerika će, na ovaj način, dokrajčiti sebe.

Ova kampanja ide ka jasnom ishodu, koji ja  nazivam „prepoznavanje zla”. Drugim rečima, pokazaće nam da je naša priroda, ljudska priroda, trula i zla do srži. U tom procesu će nam takođe pokazati da mi nemamo pojma o ispravnom načinu obrazovanja dece ili odraslih.

Uspešno obrazovanje zahteva da znate krajnji ishod pre nego što ga uopšte i započnete. A što se tiče kampanje za inkluziju, priroda ljude nije stvorila kao iste; stvorila ih je različite! Nije ih stvorila ni kao bolje ni gore, već drugačije! Mi, ljudi, pripisujemo vrednost jednoj rase nad drugom, jednoj kulturi nad drugom kulturom, jednoj veri nad drugom i jednom gledištu na svet nad drugim gledištima. Zato smo mi, ljudi, ti koji su problem, a ne rasa, pol, vera ili kultura u kojoj smo rođeni. Mi uzrokujemo to da ljudi nisu jednaki, jer tako razmišljamo o njima. Raznolikost je blagoslov; to ljude čini jedinstvenima, a samim tim i izuzetno vrednima! Pokušaj da eliminišemo razlike između nas načiniće razdvojenost, otuđenje i mržnju, a neće stvoriti inkluziju ili jednakost.

Zaista, mnogo vekova unazad, sve do danas, mi smo se udaljavalji sve više i više. Do sada smo se toliko otuđili da ne možemo da podnesemo nikoga ko nije isti kao što smo i mi. Kao rezultat toga, mi uvodimo „pravednost”, koja pokušava da forsira pravičnost i nametne nepristrasnost i jednakost, a zapravo govori da ukoliko ne mislite kao što donosilac odluke misli da „treba” da bude, vi bivate prognani, izloženi raznim socijalnim kaznama kao što su zabrana udruživanja, gubitak posla, sramoćenje na društvenim mrežama i druge društvene kazne koje su često štetnije od zatvora, i ponekad uzrokuju to da ljudi sebi oduzmu život.

Pokušaji da se promeni ljudska priroda mudri su isto koliko i borba Don Kihota sa vetrenjačama, čak su i mnogo štetniji. To povređuje duše ljudi, posebno dece, i narušava njihovu psihu. Ne možete da vežete ljude za Prokrustovu postelju i očekujete da će sa nje ustati neoštećeni. Oni više nikada neće biti isti, niti će biti zdravi pojedinci.

Ono što treba da uradite je da iskoristite jedinstvenost svake osobe u korist društva. Treba da istaknete razlike i pokažete da doprinos svake osobe uzrokuje to da ona bude jedinstvena i nezamenljiva. Kada načinite tako da ljudi budu ponosni na ono što jesu, oni neće hteti da se promene; neće hteti da menjaju druge i osećaće samopouzdanje dok se povezuju i komuniciraju s drugima. Ovo je sva taktika potrebna da se izgradi uspešno društvo.

U društvu koje podržava jedinstvenost ljudi, oni neće oklevati da se okupljaju, druže u različitim grupama i upoznaju druge ljude i kulture. Među njima neće biti rasizma ili diskriminacije, neće biti presude i neće biti ksenofobije, jer će znati da od svake osobe koju sretnu imaju šta da dobiju. Takvi ljudi će formirati društva koja cvetaju, i koja će biti suštinski raznolika i prirodno inkluzivna. Biće živahni i gostoljubivi upravo zato što su sva gledišta dobrodošla, kao i rase, polovi, vere i kulture.

Nadam se da će 330 miliona ljudi koji žive u Americi razumeti ovo pre nego što pretrpe nezamislive patnje zbog pokušaja da promene sopstvenu prirodu.


Autor:
  Dr Mihail Lajtman