Udahnite dublje
Ako nisam u stanju da ograničim svoj ego i pustim grupu u slobodan prostor koji time nastaje u mom srcu, tada grupa mora da mi dâ veštačko disanje. Kao da ležim i ne dišem, u nesvesti, a grupa mi pritiska grudi da bih mogao da izdahnem vazduh, i zatim počnem da dišem. To znači da mi grupa pomaže u tome da se skupim da bih ponovno počeo da se širim.
Širenje se događa prirodno, kao deo prirode, i ja moram svojim naporima da načinim kompresiju. Ali, ukoliko ne mogu to da uradim, tada grupa mora da mi pomogne i izvrši pritisak na mene da počnem da dišem u duhovnom životu, da udišem duhovni vazduh.
Grupa svakoga pritiska s ljubavlju, to je pritisak koji me prisiljava na to da izdahnem vazduh. Na isti takav način, oni koji daju veštačko disanje oživljavaju beživotnu osobu: može da izgleda da je neophodno to da je ispune vazduhom, ali ne – oni joj pritiskaju grudi da bi vazduh izašao iz nje.
Grupa na isti način na svakoga vrši pritisak s ljubavlju, tako da čovek oseća da oko njega postoje ljudi koji su povezani ljubavlju i jedinstvom, i koji ga pozivaju da i on radi isto. Ova ljubav njega obavezuje: on odustaje od toga da sam diše i dopušta prijateljima da uđu u njega i prošire ga silom. I, kada se proširi zahvaljujući njihovom radu, biće isto tako dužan da i on proširi svoju ljubav za njih, to jest da pokaže ljubav svima.
Postoje dve forme napredovanja ka cilju stvaranja, ka ispravci. Ukoliko se sami potrudimo da kroz grupu napredujemo uz uticaj okoline, kada oživljavamo jedni druge veštačkim disanjem, tada će ovo biti put Svetlosti (Ahišena). Ali, ukoliko to ne učinimo, globalni ventilator počeće da se nad nama okreće poput valjka evolucije, i da istiskuje sav vazduh iz nas, da bismo tako bili spremni za to da udahnemo duhovni vazduh.
Postoji jedna tačka (Malhut) koja pripada čoveku, a ostale, viših devet Sefirot, su osobine prijatelja ili grupe. Unutar ovih devet Sefirot moram da načinim ograničenje za sebe, tako da tu nemam nijednu svoju želju. Ukoliko hoću da dajem unutar ovih devet Sefirot, tada u njih „ubrizgam“ osobine svojih prijatelja, i one se za mene pretvore u kvalitete davanja. Tako, ja dajem svojim prijateljima i kroz njih nudim mesto da se Stvoritelj odene.
Ukoliko se obavežemo na to da utičemo na svakoga u grupi, da pokažemo svoju ljubav i jedinstvo da bismo probudili svakog prijatelja, to će njega gurnuti napred, jer će i on isto tako hteti da napreduje. Ovo je praktična kabala.
Udah i izdah treba stalno da se smenjuju. Naposletku, svaki put kada udahnemo duhovni vazduh razumemo to da se on pretvara u korporalni, zbog toga što mu se dodaje naša egoistična želja.
Otuda, moramo snažno da izdahnemo taj vazduh i udahnemo novi, duhovni vazduh, koji je zarad davanja, i to će biti korak ka sledećem duhovnom stepenu.
Tako se penjemo duhovnim lestvama: svaki put kada otkrijemo da je korak koji pravimo egoističan, izdahnemo ga da bismo umesto njega udahnuli svež duhovni vazduh, novu snagu davanja.