ŠTA NEKE VEZE ČINI DUHOVNIM, A NE SAMO ROMANTIČNIM?

Šta neke veze čini duhovnim, a ne samo romantičnim? 

Razvod nije nešto jednostavno. Živci, vreme, novac, zdravlje, a da ne pominjemo decu... Niko ne obećava da će sledeća veza biti bolja, tako da nije ni čudo što sve više ljudi potpuno odustaje od ideje o braku. Zašto ponovo upadati u neuspeh ako može da se izbegne čitav haos od samog početka? Ispostavlja se da raspad porodice u našem vremenu uopšte nije slučajan i da je uloga svega toga da nas pomeri ka novoj eri u odnosima među ljudima uopšte. 

Kada sve detaljnije ispitamo, postaje jasno da ovo nije problem u odnosu između partnera, već opšti problem u ljudskoj komunikaciji. Razvili smo se do stanja u kojem želimo da budemo slobodni od drugih, da nas niko ne ograničava, sve do tačke u kojoj nam je veoma teško da održavamo društvene odnose. Porodični odnos je najintimniji i oduvek je bio temelj društva. Ako se u našem vremenu i to urušava, onda je ovo glavni znak da smo dostigli novu fazu u našoj evoluciji kao ljudska vrsta. Do sada smo razvijali životnu sredinu, pokušavali da izgradimo pravo društvo, konstruisali razne sisteme, razvijali nauku i tehnologiju, ali danas smo dostigli tačku gde nam sve to spoljašnje ne pomaže da osetimo sreću i mi moramo da se približimo suštini: ispravci ljudskog bića. 

Priroda je razvila nepokretno, vegetativno, životinjsko i ljudsko, a zatim je, u nama ljudima, razvila posebno veliki ego da nas sada dovede do sledeće faze procesa. U ovoj fazi moramo da naučimo kako da se uzdignemo iznad svog ega, da iznad njega izgradimo novi kvalitet kroz koji razvijamo novi stav, viziju, perspektivu i svet. Priroda teži da sve svoje delove dovede u savršenu ravnotežu. Za nas kao ljudska bića, to znači da ćemo na vrhuncu naše evolucije morati da budemo harmonično povezani jedni sa drugima, poput organa u jednom telu.

Za razvijanje sposobnosti da se prema drugima odnosimo na novi način, iznad ega, potrebna nam je laboratorija za istraživanje. To je ono što nas stalno čeka kod kuće, u našem najbližem odnosu. Romantični odnos može da bude divno mesto za sprovođenje svih vrsta eksperimenata, da malo promenimo sebe i da vidimo kakav nam se novi svet otvara kao rezultat toga. Baš kao i eksperiment u fizici ili hemiji, mi menjamo različite parametre i posmatramo fenomene. Zatim ponovo menjamo parametre i ponovo proveravamo fenomene koji iz toga proizlaze. Varijable koje menjamo u laboratoriji odnosa nalaze se unutar našeg međusobnog odnosa. Ukoliko unutar odnosa vežbamo da razvijamo nove različite forme stavova prema drugom, to će nam pomoći da uspemo u svakoj oblasti života. Mi ćemo znati kako da sarađujemo sa ljudima da bismo dobili željeni odgovor od njih. Odnosi uvek stoje u srcu svega, a sve ostalo je samo rezultat. 

Optimalan pristup izgradnji dobrih odnosa zasnovan je na principu: „Ljubav pokriva sve grehe” (Mudre izreke, 10:12). To ne znači da pokušavamo da sakrijemo sve „grehe”, to jeste ono što je loše između nas, kao što su nedostatak brige, ponos, nepoštovanje, pa čak i mržnja, već ukoliko želimo da počnemo da gradimo nešto novo i ispravljeno, nema smisla da kopamo po postojećim manama. Nema potrebe da duboko proučavamo koliko je egoističan i loš svako od nas, nevoljan da vidi svoje mane, ali uvek spreman da detaljno navede šta nije u redu sa drugima. 

Otuda, dato nam je pravilo: „Ljubav pokriva sve grehe”. To jeste, uprkos svemu što deluje manjkavo kod našeg partnera, mi moramo da izgradimo pozitivan stav prema njemu, prema lepoti, ljubavi, popuštanju i brizi. Kroz takve vežbe razvijanja naprednijeg stava, upravo kroz probleme koji se javljaju, počinjemo u sebi da otkrivamo dobre osobine koje su bile uspavane, sve više ih ističući. Sve što nam se kod drugog čini lošim, samo je prilika da se uzdignemo u stanje ljubavi. 

Nakon što naučimo da neutrališemo egoističan pogled i da razvijamo ljubav, mi počinjemo da vidimo svu lepotu u našim partnerima. Mi uviđamo da ih do sada nismo videli objektivno, nezavisno od ega. Odjednom sada, kada izgleda kao da izlazimo iz sebe, izvan sebe, izvan svoje kože, svog tela, uzdižući se iznad svog ega, mi počinjemo da ih vidimo drugačije. I ne samo njih, već nam se stvarnost u generalnom pojavljuje iznova. Otkrivamo da ona uopšte nije loša. Nema grehova, nema mana, ukoliko sve prekrijemo ljubavlju. Pred nama se otvara novi i dobar svet i počinjemo da razumemo da je sve zlo u nama, a sve dobro je zapravo izvan nas. Postaje nam jasno da je stvarnost podeljena na dva dela. Jedan deo je ono što smo do danas videli, svet koji nam je oslikao naš ego, i o kome je rečeno: „Inklinacija srca čovečijeg je zla od malena” (Postanje 8:21). Drugi deo je ono što sada počinje da nam se otkriva dok razvijamo ljubav. Ova druga stvarnost se nalazi izvan nas, i to je svet koji je u potpunosti dobar.

Postanje 8:21 

I Gospod omirisa miris ugodni, i reče u srcu svom: Neću više kleti zemlje s ljudi, što je misao srca čovečijeg zla od malena; niti ću više ubijati sve što živi, kao što učinih. 

Tako, mi smo u našoj kućnoj laboratoriji postigli metod za optimalan stav prema svemu što je izvan nas, novi pogled na svet. Nakon što smo to uradili sa našim partnerima, vidimo da prema ostatku čovečanstva nema mnogo toga da se doda, jer naš rad zapravo nije bio sa našim partnerima, već sa nama samima. Uz pomoć ogledala partnerskih odnosa koje je priroda uredila za nas, videli smo šta je to što treba da se ispravi u nama i radili smo na tome. Kao rezultat toga, postali smo spremni da u sebe primimo povezani svet koji bi trebalo da se otkrije čovečanstvu u našem vremenu. Zatim, mi razumemo da je romantična veza prirodni okvir da nas pripremi za novi i unapređeni društveni život.

Prethodna forma porodice morala je da se sruši da bismo napredovali ka razvijenijoj formi, koja će nas dovesti do vrhunca ljudske evolucije. Na ovom nivou, svi ljudi će biti kao jedna porodica. Ako smo se do danas bavili razvojem tehnologija i uređaja, sada dok se usmeravamo prema budućnosti, možemo da napredujemo jedino kroz razvoj novih ljudi.

Link - 𝗪𝗵𝗮𝘁 𝗠𝗮𝗸𝗲𝘀 𝗦𝗼𝗺𝗲 𝗥𝗲𝗹𝗮𝘁𝗶𝗼𝗻𝘀𝗵𝗶𝗽𝘀 𝗙𝗲𝗲𝗹 𝗦𝗽𝗶𝗿𝗶𝘁𝘂𝗮𝗹 𝗥𝗮𝘁𝗵𝗲𝗿 𝗧𝗵𝗮𝗻 𝗝𝘂𝘀𝘁 𝗥𝗼𝗺𝗮𝗻𝘁𝗶𝗰?