Lična cena koju plaćamo zbog ravnodušnosti u društvuIzgleda kao da ljudi danas ne brinu gotovo ni o čemu. Mi smo ravnodušni prema svim delovima društva u kojem ljudi pate, sve dok ne dođe do toga da na nas direktno nešto utiče. Gledamo vesti, nerviramo se i gunđamo, i to je mera našeg učestvovanja u zajednici. Zašto je apatija stalno u porastu? Mi smo ravnodušni zbog toga što smo sve više odvojeni od svoje okoline. Nama nedostaje osećaj pripadnosti, iako je taj osećaj važan jednako koliko i kiseonik koji udišemo. Svako od nas mora da razume to da je naša budućnost neraskidivo povezana sa budućnošću drugih.
Kako dobre veze između nas budu jačale i produbljivale se, mi ćemo početi da osećamo da kroz našu mrežu komunikacije teče posebna snaga – sila koja nas oživljava, uvećava nas i daje nam razumevanje, osećaje, misli i želje na nivou koji je potpuno neuporediv sa bilo kojim prethodnim. Naše integrisanje jednih s drugima uzrokovaće to da osetimo novu stvarnost, koja je izvan ograničenja naše trenutne lične percepcije.
Ono što je bazično za osobu može da se definiše kao želja za užitkom i uživanjem, želja za zadovoljstvom. A, ono u čemu uživamo različito je u svakoj razvojnoj fazi, i to je generalno tako i u našim pojedinačnim životima i u životu ljudske vrste. Naš stepen razvoja utiče na naš nivo uključenosti u društvo ili nivo ravnodušnosti prema društvu. Na primer, nekada su deca mogla da osete prirodnu tendenciju ka društvenom životu; danas su ona od samog početka zatvorena između ekrana.
Dalje, u prošlosti su ljudi bili ponosni na svoju pripadnost grupi poput profesionalnih saveza i sindikata; u njima su pronalazili zadovoljstvo, samopouzdanje i moć. Danas niko nema strpljenja ni da čuje reč o nečemu takvom, a sigurno je da nema ni želju da pripada bilo kojem sličnom udruženju. Staž, sigurnost posla i stabilnost na radnom mestu pripadaju prošlosti. Uobičajeno je da ljudi uopšte ne znaju da li će čak i imati posao za godinu dana.
Kao rezultat ovih i drugih promena koje se događaju u odnosu između pojedinca i društva, savremeni čovek ne oseća da ičemu pripada. Za razliku od toga da je u davnim vremenima ljudima bila potrebna povezanost u društvu da bi fizički opstali, danas nagrađujemo svoju nezavisnost i pokušavamo da izbegnemo društvene zahteve i obaveze. Plaćamo porez koji moramo i tu je kraj priče. Kako je ljudska priroda nastavila svoj unutrašnji razvoj, osoba se manje poistovećuje sa državom ili gradom i postala je mnogo egoističnija. Kao rezultat toga, društvo se sada sastoji od skupa nepovezanih elemenata koji su sve ravnodušniji jedni prema drugima.
Jedino mesto na kojem možda mogu da se vide visoki nivoi društvenog angažovanja su onlajn društvene platforme. Na društvenim mrežama su ljudi zapravo veoma aktivni. Ipak, uprkos tome što se tu i tamo naiđe na lepe društvene inicijative, ono što uglavnom ispunjava virtuelni prostor je cinizam, netrpeljivost, svađa, maltretiranje i zlostavljanje.
Kakvoj sudbini nas vodi ovakav trend ? Šta nas očekuje u narednim godinama? Želja za uživanjem nastaviće da se razvija u svakom pojedincu, ali istovremeno, ljudi više neće pronalaziti ništa što ih ispunjava. Gubitak dobre povezanosti sa društvom postepeno će ostaviti osećaj da se osoba guši u svojoj ličnoj ljusci. Današnja ravnodušnost dovešće do sutrašnjeg očaja. Ljudi će početi da osećaju da ne postoji ništa zbog čega vredi živeti. Duboko u srcu izrašće osećaj da nemamo čime da se ispunimo, nema strasti, nema izazova, nema nade. Ništa osim suvoće nalik smrti.
Iznenađujućim preokretom na kraju, ovaj egzistencijalni očaj dovešće do proboja na sledeći nivo u evoluciji individualnih i društvenih odnosa. Onlajn virtuelni svet zapravo će poslužiti kao odskočna daska za novu stvarnost. U trenutku kada razumemo da nanosimo štetu načinom na koji trenutno koristimo visoku tehnologiju, počećemo da je koristimo inteligentno. Počećemo da se društvenim mrežama služimo tako kao da su one alat kojim se društvo oblikuje u skladu sa celovitim pogledom na svet, a koji se temelji na uzajamnosti i nadopunjavanju, i to i promoviše. Umesto da ih čovečanstvo koristi kao pomoć za trenutnu prisilu u tome da se stiče sve više i više stvari i u tome da se podstiče materijalni razvoj, ono će tražiti načine da se društvene mreže koriste tako da pomognu u nastajanju stvarne povezanosti između srca svih nas.
Pametni softver promovisaće načelo „Voli svoga bližnjeg kao sebe samog” kao jedinu formulu za život kakav odgovara povezanom svetu 21. veka. Zajedno ćemo definisati sledeći korak u razvoju odnosa između nas, a zatim ćemo raditi na tome da uvežbamo svoje mišiće koji služe za davanje i podršku.
Kako dobre veze između nas budu jačale i produbljivale se, mi ćemo početi da osećamo da kroz našu mrežu za komunikaciju teče posebna snaga – sila koja nas oživljava, uvećava nas i daje nam razumevanje, osećaje, misli i želje na nivou koji je potpuno neuporediv sa bilo kojim prethodnim. Naše integrisanje jednih s drugima uzrokovaće to da osetimo novu stvarnost, koja je izvan ograničenja naše trenutne lične percepcije. U takvom svetu ravnodušno društvo više neće postojati jer će svaki pojedinac osećati da kroz druženje s drugima prima mnogo više – veće ispunjenje, zadovoljstvo i svrhu do tačke bezgranične radosti.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.