Iskreno se bojim
Ekonomija se možda ponovo otvara, ali ne onako kako bi trebalo. Neodgovorno otvaranje ekonomskih i komercijalnih aktivnosti će nositi takve posledice zbog kojih možemo zažaliti što još malo nismo sačekali u prvoj rundi.
Živimo u integralnoj stvarnosti u kojoj postoji prirodna ravnoteža. Kada se ravnoteža poremeti, sistem gura nazad na ponovno uspostavljanje ravnoteže, slično kao kod klatna, koje se vraća na sredinu većom snagom što više povlačite na jednu stranu.
Ljudi su gurnuli globalni ekosistem toliko daleko od ravnoteže, da sada ekositem mora uzvratiti bolan udarac kako bi ponovo uspostavio ravnotežu. Sve dok odbijamo da razumemo ovaj mehanizam, nastavićemo da trpimo udarce svaki put kada se priroda vraća u ravnotežu. Trenutno smo daleko od ovog shvatanja i daleko od ravnoteže. Čekali smo trenutak izlaska iz zatvora da bismo nastavili provocirati prirodu. Ali rezultat će biti da će sledeći udar prirode biti mnogo jači i mnogo bolniji.
Najzad ćemo naučiti. Jedino je pitanje koliko ćemo morati da trpimo dok ne shvatimo da nećemo pobediti misleći samo ja-meni.
Što smo više razvijali tehnologiju, više smo se ponašali kao nerazumna deca u prodavnici igračaka, a da nam niko nije rekao šta je dozvoljeno da kupujemo, a šta je preskupo za nas. Ali ne možete da napustimo prodavnicu bez da prođete kroz blagajnu, a blagajnik će nas naterati da platimo za sve što smo uzeli.
Naravno, moramo ponovo uspostaviti trgovinu i obezbediti ljudima ono što im je potrebno. Ali ne razmišljamo o tome, da dobijemo samo ono što nam je potrebno. Mi hoćemo da se opet takmičimo u tome ko ima više, ko je bogatiji, ko je uspešniji. Ali, takmičenje nas nije načinilo srećnijim prvi put, pa zašto se vraćamo na isto mesto? Još strašnije upravo je ovo uzrokovalo ekspolziju virusa - naše egocentrično ponašanje - pa kakav je smisao u ponovnom prihvatanju ponašanja koje nam je nanelo katastrofu. Možemo li posumnjati da će još jedna katastrofa uslediti, verovatno mnogo gora?
Ako ponovo uspostavimo samo one delove ekonomije koji nas izdržavaju, koji garantuju naše izdržavanje, dok ostatak vremena, resursa i napora posvećujemo uspostavljanju boljih veza između nas, svi ćemo biti srećni. Neće nam trebati dodaci da se hvalimo njima i neće nam trebati da se takmičimo ni sa kim, jer ćemo se osećati vrednim samim tim što jesmo! Bićemo cenjeni zbog toga što doprinosimo svojim veštinama opštem dobru, a zahvalnost i toplina ljudi ispuniće nas srećom do vrha.
Da li ste ikada ušli u sobu u kojoj vas svi vole i dobro mislili o vama? Uradite vežbu – pokušajte to da zamislite. Sada uradite još jednu vežbu i zamislite da čim izađete na ulicu, svi postupaju sa vama sa takvom toplinom i pažnjom.
U takvom društvu, najpotrebnija profesija biće instruktori i nastavnici koji će ljude usmeravati na takav način razmišljanja. Uz takav način razmišljanja, kohezija i solidarnost u društvu će učiniti socijalne usluge suvišnim. Ljudi će se brinuti jedni o drugima, baš kao što to treba da bude!
Zamislite jedinice elitne vojske. Oni znaju da dok biju bitku, njihovi životi zavise od njihovog jedinstva. Mi smo sada u bitci. Već smo shvatili da smo svi zavisni jedni od drugih. Ako se odreknemo uzajamne odgovornosti koju smo stekli u ovoj bitci, i vratimo se načinu razmišljanja čovek je čoveku vuk, mi nemamo nikakve šanse protiv sledećeg virusa, ili bilo kog drugog udara koji bi priroda poslala. Iskreno se bojim za čovečanstvo. Virus je bio blaga lekcija; sledeća bi mogla biti razarajuća.
Autor
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.