IMA LI ISTINE NA ZEMLJI

 

Ima li istine na zemlji 

„Svi kažu: nema istine na zemlji. Ali nema istine ni Gore“, kaže Puškinov Salijeri. Mnogi ljudi osećaju gorčinu sadržanu u ovoj rečenici. 

Zašto upravljanje od Gore nije pravedno? Zašto neki dobijaju sve, a drugi ništa? 

Ali problem nije u pravdi ili nepravdi, već u našoj nesposobnosti da vidimo pravu sliku univerzuma. 

Naš svet i Viši svet 

Kabalisti kažu da ne postoje odvojeni koncepti „naš svet“ i „Viši svet“. Ovi termini su uvedeni samo zarad praktičnosti. Čovek koji uđe u osećaj Višeg sveta i počne da razume sebe kroz duhovne sile, vidi oba sveta kao jedinstvenu celinu. 

Iza svakog predmeta ili fenomena našeg sveta, on vidi silu koja obezbeđuje postojanje ovog predmeta ili fenomena, pokreće ih i kontroliše. A onda čovek počinje da se odnosi ne prema predmetu, već prema sili koja deluje na njega. 

U našem svetu, običan čovek vidi samo događaje. Ali član vlade, na primer, razume šta ih je izazvalo i sa kojom svrhom. Kada obični ljudi čitaju u novinama o neuspehu vladine politike ili drugim događajima, on ne misle da je te članke neko naručio, platio i da su se pojavili u novinama sa određenom svrhom. 

Takvi ljudi veruju da je ono što je napisano u štampi istina. Za njih se to zaista događa. Ali postoje ljudi koji pišu te članke i znaju da tako treba da pišu. I postoje ljudi koji su iznad njih i naručuju te članke. 

PRIRODA JE POČELA DA UKLANJA SVOJ ZAŠTITNI EKRAN - 3

 

Priroda je počela da uklanja svoj zaštitni ekran, 3. deo 

Komentar: Sudeći po broju prirodnih katastrofa koje se dešavaju u poslednje vreme, vidimo da ljudi narušavaju red u prirodi. Ali, opšte je prihvaćeno da se prema prirodi odnosimo kao prema neživom sistemu i da joj nanosimo samo „mehaničku” štetu. 

Ipak, kažete da je koren ovoga na višem nivou, u pogrešnim odnosima među ljudima. 

Moj odgovor: Glavni problem je u tome što treba da naučimo kako da vidimo sebe unutar prirode, a ne izvan nje, kao što to obično mislimo. Mi smo odgovorni za prirodu, za kuću u kojoj živimo. Smešteni smo u kuću koja je puna dugmadi, ali ne znamo čemu ona služe. Pritisnemo jedno dugme i udari nas uragan; pritisnemo drugo i nastane cunami ili požar. Pritisnemo treće i sve je divno.

Pa šta onda da radimo? Čovečanstvo je kao bespomoćno dete koje sedi u maloj kući usred šume i ne zna kako da se ponaša. To znači da moramo ispravno da rastemo da bismo postali istinski slobodni. 

Kada ljudi izlaze iz svoje kuće i odlaze u šumu ili planine, oni misle „idemo u prirodu“, ali to je pogrešna percepcija. To je kao da izlaze iz svojih kuća i ulaze u kuću životinja. Ali priroda je i njihova kuća, takođe! Moramo da prestanemo da posmatramo integralni sistem prirode kao nešto spoljašnje u odnosu na nas. 

Moramo da osetimo da smo unutar prirode, da utičemo na nju i da ona utiče na nas, i da je ta međusobna veza trenutno pogrešna. Otuda, osoba je ta koja mora da se promeni. 

PRIRODA JE POČELA DA UKLANJA SVOJ ZAŠTITNI EKRAN - 2

Priroda je počela da uklanja svoj zaštitni ekran, 2. deo 

Pitanje: Kako čovečanstvo može da napravi ravnotežu koja u prirodi instinktivno  postoji, ali je kod ljudi nema? 

Odgovor: Čovek nema instinkt za ravnotežu sa prirodom. Zato mu je data prilika da samostalno i svojim naporima izgradi ljudsko društvo, da postigne snagu povezanosti i razum koji mu omogućava da postigne ravnotežu. 

Otuda, borba protiv zagađenja životne sredine je beskorisna, budući da je glavni izvor zagađenja čovek koji je ušao u novu eru. Ako ne vodi računa o sopstvenoj ispravci, onda čak i minimalni poremećaj, samo gram nepravilnog uključivanja u prirodu, izbacuje čitav sistem prirode iz ravnoteže. I to je ono što tek sada počinjemo da vidimo. 

Čovečanstvo neće nestati, ali do poslednjeg trenutka moguća je svaka vrsta katastrofe: priroda će da nas potopi u moru, zamrzne, ispeče na ekstremnoj vrućini i spali u šumskim požarima. 

Pitanje: Sjedinjene Države su godinama sprovodile testiranje nuklearnog oružja na dva atola u Tihom okeanu, nakon čega su, naravno, postali nepogodni za ljudski život. Ali priroda je tamo izvanredno procvetala, kao nigde drugde. Kao rezultat toga, naučnici su zaključili da je šteta koju uzrokuje ljudsko prisustvo gora od štete nuklearnog zračenja. Kako je to moguće? 

Odgovor: Priroda zna kako da izleči štetu koja joj je naneta na nižim nivoima, ali naravno i to ima svoje granice. Ukoliko je šteta prevelika, promene će postati nepovratne. 

PRIRODA JE POČELA DA UKLANJA SVOJ ZAŠTITNI EKRAN - 1

 

Priroda je počela da uklanja svoj zaštitni ekran, 1. deo 

Pitanje: Godine 2017, uragan Irma besneo je iznad Karipskih ostrva; to je bio najsnažniji uragan u istoriji Atlantika do tog trenutka. Uragan se velikom brzinom približavao Floridi kada je proglašena evakuacija stanovništva zbog pretnje od razaranja i poplava. 

U isto vreme, hiljadama milja zapadnije, situacija je bila potpuno suprotna; vladala je suša i velika vrućina, što je dovelo do ogromnih šumskih požara. Šta se to događa sa prirodom? 

Odgovor: Svi govore o zaštiti životne sredine, da moramo da sačuvamo prirodu u njenom izvornom obliku, i da na taj način očuvamo prirodnu ravnotežu. U prirodi jedno proždire drugo i tako se održava određena ravnoteža. Kada čovek dođe i naruši ovu ravnotežu, što utiče i na životinje i na biljke, tada čak i zemlja počinje da puca i da se suši. 

Ljudi su oduvek mislili da moramo da čuvamo prirodu, kao da čovek stoji izvan prirode i treba da očuva njenu ispravnu formu i ravnotežu između neživog, biljnog i životinjskog. U poslednjih 50 do 60 godina, velika pažnja se posvećuje zaštiti životne sredine i veruje se da će nam to obezbediti dobar život. 

Ali, nauka kabala kaže da je to pogrešan pristup. Priroda izlazi iz ravnoteže upravo zbog čoveka, koji nije u ravnoteži sa njom. Razlog nije u tome što on zagađuje prirodu, spaljuje šume, ore zemlju ili crpi vodu. 

Čovek, isto tako, mora da bude deo čitavog ekosistema. Čovečanstvo mora da se promeni i postane integralno, poput čitave prirode, i da zauzme i ispuni ćeliju koja nam je dodeljena između neživog, biljnog, životinjskog i ljudskog nivoa ekosistema. 

ARI: ČOVEK KOJI JE PROKRČIO PUT KA NEBESIMA

ARI: čovek koji je prokrčio put ka nebesima 

U svim epohama, među ljudima postojali su oni koji su, po svojoj prirodi, težili povezanosti sa Višim. Kada bi tu povezanost postigli, oni su nam govorili i objašnjavali ko upravlja nama, sa kim smo povezani i ko smo mi uistinu. 

Tokom istorije njih nije bilo malo, i među njima su bili i takvi koji su nam ostavili sredstva pomoću kojih možemo da uspostavimo povezanost sa Višom silom. Jedan od njih bio je Isak Lurija Aškenazi (ARI), koji je živeo u 16. veku. On je odigrao izuzetno važnu ulogu u sistemu opšte duše Adam HaRišon, dajući ogroman doprinos njenom ispravljanju, da se sa njim ne može uporediti nijedan drugi.

Posebna duša

ARI je bio čovek koji je, doslovno, prokrčio put ka nebesima. Govoreći slikovito, on nam je otkrio i pokazao kraj niti za koju, ako se uhvatimo, možemo da se uzdignemo do visine Stvoritelja. Njegovo otkriće za čovečanstvo, po značaju, može da se uporedi sa primanjem Tore od Mojsija.

Mi ne razumemo i ne znamo kako da ispravno tumačimo Toru. A ARI je, na osnovu svojih duhovnih postignuća, objasnio u čemu je unutrašnja suština Tore, zašto i na koji način treba da izvršavamo njene upute – kroz naše međusobno ujedinjenje, pomoću kojeg se spajaju svi delovi stvaranja.

Stvaranje je namerno razbijeno, da bismo mi svojim naporima mogli da ga sastavimo u celinu, i time postignemo unutrašnju Višu silu koja sve povezuje, to jeste Stvoritelja.

Iz same Tore to nije moguće da razumemo. Zbog toga je u naš svet poslata posebna duša – ARI – da nam objasni kako deluje Viši sistem i šta, u skladu s njim, treba da radimo.

Svega godinu i devet meseci ARI je podučavao svoje učenike, a potom je napustio ovaj svet kada mu je bilo 38 godina.