Sve više i više
Stvoritelj je pred sobom imao težak zadatak – da stvori čoveka koji bi bio sličan Njemu, ali da ostane osoba nezavisna od Stvoritelja. Tada, čovek ne bi bio unutar Stvoritelja, i ne bi bio kao fetus u materici majke, za koji se razmatra da ne može da postoji samostalno, jer se sav njegov život odvija preko majke.
Jednom sam napisao Zauvek zajedno: Priča o mađioničaru koji nije želeo da bude sam, koja govori upravo o ovome. Mađioničar je bio usamljen i odlučio je da sebi napravi prijatelja. Pokušao je da napravi prijatelja od kamena, od cveta, psa – od nečega što je na nepokretnom, vegetativnom ili životinjskom nivou, ali je razumeo da to nije moguće. Naposletku, ne postoji nezavisno biće koje bi stajalo naspram Stvoritelju.
Zatim je Stvoritelj odlučio da stvori čoveka sa velikom željom za užitkom, koji će biti suprotan Njemu, koji se neće slagati s Njim, koji će se opirati Njemu, čak će se ljutiti na Njega i mrzeti Njega.
Sav ovaj egoizam mora da postoji u našoj osnovi da bismo kroz to mogli da osetimo Stvoritelja, razumemo Njega i povežemo se sa Njim. Čovek nužno mora da kombinuje dve suprotnosti: tamu i svetlost, dobro i zlo.
Ali, zlo mora da se otkrije pre nego što čovek poželi da se odvoji od toga, da se uzdigne iznad svoje prirode. Zbog toga je priprema za stvaranje ljudskog bića tako složen i dugotrajan proces. Bilo je potrebno stvoriti nešto suprotno Stvoritelju, želju za užitkom koja se postepeno razvija uz pomoć Svetlosti, povezujući se s njom i odvajajući se od nje, to jest nešto što deluje sa dve želje: primanje i davanje.
Stvoritelj kreaciju priprema na ovaj način: gradi je i razbija je, i ponovo je gradi, i ponovo razbija. I, pošto je izgradio i razbio sve stepene, sve svetove do sveta beskonačnosti, On je pripremio sva stanja da budu jedno nasuprot drugom, da bi čovek mogao da živi između njih i da se uzdigne i nad dobrim i nad zlim, kako je rečeno: „I, bićete poput anđela, znajući dobro i zlo”. I, ovo je tačka sa koje kreacija počinje – zajednički kvalitet ljubavi i ujedinjenosti.
Možemo reći da se duga priprema stvorenja, to da ono počne da se ispravlja i otkrije svoje pravo stanje, završava u naše vreme, tokom naših života. Mi smo takva grupa koja pokušava da se održi na ispravnom putu ka cilju. Već su izvršene sve neophodne pripreme da se počne sa uzdizanjem na duhovni stepen, što se naziva vera iznad razuma.
Mi hoćemo da se uzdignemo iznad sopstvenog razumevanja do razumevanja Stvoritelja, i to se naziva vera. Naše sopstveno mišljenje naziva se znanje, razum. Svaki korak započinje tamom, onim što moja priroda zahteva, ali ja težim ka razumevanju Stvoritelja, i zato moram svaki put da se uzdignem. Ja se ne ponašam niti razmišljam onako kako hoću da razmišljam ili da se ponašam, već radim ono što Stvoritelj hoće da ja radim.
Stvoritelj je svojstvo ljubavi i davanja, i ukoliko ispunim Njegovu želju ja gradim duhovnu strukturu, Parcuf, sistem povezanosti između mene i Stvoritelja kroz grupu, desetku i čitavo čovečanstvo.
Ne razmišljam o tome da tražim za sebe, već samo za druge, da oni ne bi zaboravili na cilj i udaljili se od cilja. Ulažem u njih svim svojim umom i srcem da bih njih približio Stvoritelju, i time postajem Njegov partner. Osećam brigu za čitavo čovečanstvo, i time čovečanstvo približavam Stvoritelju.
Postepeno će svaka osoba na svetu otkriti to da mora da radi na ovaj način. Na kraju, ako svako brine o drugima umesto o sebi, onda ćemo sa puta patnje preći na put Tore, put Svetlosti, i osloboditi se virusa korona i svih drugih problema. Ukoliko počnemo da razmišljamo o ujedinjenju, svet će sam od sebe postati bolji. Treba samo da korigujemo svoje misli i „sve će se rešiti u misli”.
Ovo će dovesti u ravnotežu sve prirodne sile koje namerno prave pometnju u našim životima, kao da mešaju karte. Sve zavisi od naše želje na nivou čovek, najvišem nivou ovog sveta.
Osetićemo svoju istinsku ljudsku snagu kao i sve ono u univerzumu što je još uvek skriveno od nas: crne rupe, tamnu materiju i sve sile koje su bile aktivne pre stvaranja sveta i koje su ga dovele u postojanje. To jeste, mi ćemo tako početi da ulazimo u stvaranje i da osećamo gde smo. Ovo nije fantazija već prava nauka, nauka kabala.
A sve počinje činjenicom da niko ne misli o sebi već o svojim prijateljima, o svima, i tako napreduje ka najvišem stepenu. Izlazak iz sebe je već ulazak u Stvoritelja, jer On je iznad naših egoističnih misli i želja. Vera iznad razuma je put da se postigne sledeći duhovni stepen, i tako se sve više i više napreduje.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.