Komentar: Sudeći po broju prirodnih katastrofa koje se dešavaju u poslednje vreme, vidimo da ljudi narušavaju red u prirodi. Ali, opšte je prihvaćeno da se prema prirodi odnosimo kao prema neživom sistemu i da joj nanosimo samo „mehaničku” štetu.
Ipak, kažete da je koren ovoga na višem nivou, u pogrešnim odnosima među ljudima.
Moj odgovor: Glavni problem je u tome što treba da naučimo kako da vidimo sebe unutar prirode, a ne izvan nje, kao što to obično mislimo. Mi smo odgovorni za prirodu, za kuću u kojoj živimo. Smešteni smo u kuću koja je puna dugmadi, ali ne znamo čemu ona služe. Pritisnemo jedno dugme i udari nas uragan; pritisnemo drugo i nastane cunami ili požar. Pritisnemo treće i sve je divno.
Pa šta onda da radimo? Čovečanstvo je kao bespomoćno dete koje sedi u maloj kući usred šume i ne zna kako da se ponaša. To znači da moramo ispravno da rastemo da bismo postali istinski slobodni.
Kada ljudi izlaze iz svoje kuće i odlaze u šumu ili planine, oni misle „idemo u prirodu“, ali to je pogrešna percepcija. To je kao da izlaze iz svojih kuća i ulaze u kuću životinja. Ali priroda je i njihova kuća, takođe! Moramo da prestanemo da posmatramo integralni sistem prirode kao nešto spoljašnje u odnosu na nas.
Moramo da osetimo da smo unutar prirode, da utičemo na nju i da ona utiče na nas, i da je ta međusobna veza trenutno pogrešna. Otuda, osoba je ta koja mora da se promeni.
Nepokretni, biljni i životinjski nivoi prirode su instinktivno u harmoniji sa sistemom prirode. Ljudsko biće takođe mora da bude u potpunoj harmoniji sa njom, uprkos tome što je njegova priroda potpuno suprotna.
Ukoliko želimo da se uzdignemo iznad životinjskog nivoa, moramo svesno da razvijamo ispravan stav prema prirodi da bismo osetili da smo unutar integralnog sistema i da naučimo kako da budemo integralno povezani sa nepokretnim, biljnim, životinjskim i ljudskim nivoima prirode.
Mi smo u obavezi da izgradimo sistem za čoveka na osnovu istih principa po kojima funkcioniše ostatak prirode. To znači da moramo da učimo od prirode kako da struktuiramo sistem za čoveka, budući da smo završili svoj razvoj na životinjskom nivou i sada počinjemo dalje da evoluiramo. I ovde, na unutrašnjem nivou čoveka, od nas se sada zahteva da upotpunimo sebe.
Zadatak osobe je da nauči od prirode kako da se poveže sa njom. Priroda nam pokazuje da su svi njeni elementi u međusobnoj povezanosti. Ova međusobna povezanost je očigledna na svim nivoima.
Tako, postavlja se pitanje kako osoba može da se integriše u ovaj sistem na način koji joj omogućava da pravilno oseti svoju okolinu i da se uključi u međusobnu razmenu, da prima i daje u ravnoteži sa prirodom, baš kao što se ponašaju svi ostali delovi prirode? Nepokretni, biljni i životinjski nivoi instinktivno održavaju međusobnu ravnotežu.
Nama može da izgleda da se oni međusobno uništavaju i ubijaju, ali to tako izgleda jedino iz naše egoistične perspektive. U stvarnosti, oni instinktivno održavaju ispravnu ravnotežu na koju ih opšti zakon prirode obavezuje.
Ali taj zakon ne obavezuje ljudsko biće, budući da mi moramo svesno da ga poštujemo.
Životinje su vođene instinktima, ali ljudi moraju da ulože sopstveni napor da bi postigli ravnotežu sa prirodom.
Link - Nature Has Begun to Remove Its Protective Screen, Part 3
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.