PRIRODA JE POČELA DA UKLANJA SVOJ ZAŠTITNI EKRAN - 1

 

Priroda je počela da uklanja svoj zaštitni ekran, 1. deo 

Pitanje: Godine 2017, uragan Irma besneo je iznad Karipskih ostrva; to je bio najsnažniji uragan u istoriji Atlantika do tog trenutka. Uragan se velikom brzinom približavao Floridi kada je proglašena evakuacija stanovništva zbog pretnje od razaranja i poplava. 

U isto vreme, hiljadama milja zapadnije, situacija je bila potpuno suprotna; vladala je suša i velika vrućina, što je dovelo do ogromnih šumskih požara. Šta se to događa sa prirodom? 

Odgovor: Svi govore o zaštiti životne sredine, da moramo da sačuvamo prirodu u njenom izvornom obliku, i da na taj način očuvamo prirodnu ravnotežu. U prirodi jedno proždire drugo i tako se održava određena ravnoteža. Kada čovek dođe i naruši ovu ravnotežu, što utiče i na životinje i na biljke, tada čak i zemlja počinje da puca i da se suši. 

Ljudi su oduvek mislili da moramo da čuvamo prirodu, kao da čovek stoji izvan prirode i treba da očuva njenu ispravnu formu i ravnotežu između neživog, biljnog i životinjskog. U poslednjih 50 do 60 godina, velika pažnja se posvećuje zaštiti životne sredine i veruje se da će nam to obezbediti dobar život. 

Ali, nauka kabala kaže da je to pogrešan pristup. Priroda izlazi iz ravnoteže upravo zbog čoveka, koji nije u ravnoteži sa njom. Razlog nije u tome što on zagađuje prirodu, spaljuje šume, ore zemlju ili crpi vodu. 

Čovek, isto tako, mora da bude deo čitavog ekosistema. Čovečanstvo mora da se promeni i postane integralno, poput čitave prirode, i da zauzme i ispuni ćeliju koja nam je dodeljena između neživog, biljnog, životinjskog i ljudskog nivoa ekosistema. 

To jeste, mi govorimo o ispravci samog čoveka. Ali o tome niko nikada nije govorio. Svi su mislili da je najvažnije da se ne naruši neživa, biljna i životinjska priroda i da će sve biti u redu. Svi napori se ulažu u ovo, sve organizacije su usmerene samo na to kako da se manje sagoreva nafta i manje zagađuje životna sredina. Ali, šta je sa čovekom? 

Svojim nedostatkom integralnog pristupa opštoj prirodi, mi sami izazivamo njenu najveću neravnotežu. Zapravo, nije negativan stav čoveka prema prirodi jedini razlog, već nedostatak  njegove uključenosti u opšti sistem. 

U opštem sistemu postoji poseban zakon prema kojem su pojedinačno i opšte jednaki. To znači da je snaga jednog neispravljenog pojedinca - ne samo njegovi destruktivni postupci, već i njegov unutrašnji stav - dovoljna da uništi čitav sistem. 

Jednakost pojedinačnog i opšteg predstavlja surov uslov za postojanje u integralnom sistemu u kojem smo se svi našli protiv svoje volje. Na posletku, dovoljno je da načinim najmanju pogrešnu radnju i da time narušim svoju ravnotežu sa sistemom za samo jedan gram, ali usled integralnosti tog sistema, proizvodim milion puta više štete svojim mikroskopskim nasiljem. 

Jer, moj gram se umnožava time što je uključen u svaki element sistema. Otuda, šteta je opšta. 

Mi još ne razumemo da su pojedinačno i opšte jednaki, što znači ili nula ili 100%, i da ne može da bude ništa između. Ali, mi se razvijamo na takav način da priroda krije naše istinsko, integralno učešće u njenom sistemu. 

Zbog toga mi nemamo veliki uticaj na prirodu. Kao milostivi sudija, ona nas procenjuje prema našem nivou razvoja. Da nas priroda nije štitila, došli bismo do tačke potpunog uništenja, ne samo nas samih, već i čitavog univerzuma. 

Jedino kroz skrivenost formira se neki zaštitni tampon. I iako grešim u svemu,  moj uticaj na prirodu je mali. Međutim, priroda je već počela da se menja, počevši od poslednje generacije, što je znak da je vreme da ispravimo svoje učešće. 

Što dalje idemo, priroda će više uklanjati zaštitni štit, tampon između čoveka i opšte prirode. I, mi ćemo morati da postanemo integrisani u svesti, srcu, u percepciji, u svim našim akcijama: fizičkim, mentalnim, unutrašnjim u našim odnosima jedni sa drugima, i prema čitavom sistemu, dok ne postignemo potpuno prianjane uz njega. 

Ovo možete da nazovete spajanjem sa prirodom ili sa Višom silom, ali moramo to da načinimo. Moramo da razumemo da smo u učionici. Priroda, ili Stvoritelj, uči nas i učiće nas veoma sažeto i brzo. To može da bude kroz nuklearne eksplozije, uragane, požare ili epidemije. 

Priroda ima mnogo načina da urazumi čovečanstvo da bismo razumeli da moramo da budemo u ravnoteži i u potpunom skladu sa prirodom, kao što su neživi, biljni i životinjski svet. 

Stene, biljke i životinje nemaju inteligenciju da idu protiv prirode; oni deluju u skladu sa svojim instinktima. Ali mi, ljudi, sa svim našim zlom, moramo da delujemo na isti način na koji životinje deluju instinktivno, da bismo postigli isti nivo usklađenosti sa prirodom. 

Kako je to moguće ako nemamo takav instinkt?

Zbog toga nam je potrebna Viša sila da uravnoteži naše zlo. A Viša sila se otkriva jedino unutar naše povezanosti. 

Link - Nature Has Begun to Remove Its Protective Screen, Part 1