PRIRODA JE POČELA DA UKLANJA SVOJ ZAŠTITNI EKRAN - 2

Priroda je počela da uklanja svoj zaštitni ekran, 2. deo 

Pitanje: Kako čovečanstvo može da napravi ravnotežu koja u prirodi instinktivno  postoji, ali je kod ljudi nema? 

Odgovor: Čovek nema instinkt za ravnotežu sa prirodom. Zato mu je data prilika da samostalno i svojim naporima izgradi ljudsko društvo, da postigne snagu povezanosti i razum koji mu omogućava da postigne ravnotežu. 

Otuda, borba protiv zagađenja životne sredine je beskorisna, budući da je glavni izvor zagađenja čovek koji je ušao u novu eru. Ako ne vodi računa o sopstvenoj ispravci, onda čak i minimalni poremećaj, samo gram nepravilnog uključivanja u prirodu, izbacuje čitav sistem prirode iz ravnoteže. I to je ono što tek sada počinjemo da vidimo. 

Čovečanstvo neće nestati, ali do poslednjeg trenutka moguća je svaka vrsta katastrofe: priroda će da nas potopi u moru, zamrzne, ispeče na ekstremnoj vrućini i spali u šumskim požarima. 

Pitanje: Sjedinjene Države su godinama sprovodile testiranje nuklearnog oružja na dva atola u Tihom okeanu, nakon čega su, naravno, postali nepogodni za ljudski život. Ali priroda je tamo izvanredno procvetala, kao nigde drugde. Kao rezultat toga, naučnici su zaključili da je šteta koju uzrokuje ljudsko prisustvo gora od štete nuklearnog zračenja. Kako je to moguće? 

Odgovor: Priroda zna kako da izleči štetu koja joj je naneta na nižim nivoima, ali naravno i to ima svoje granice. Ukoliko je šteta prevelika, promene će postati nepovratne. 

Pitanje: Kakvu štetu čovek uzrokuje na „ljudskom nivou“?

Odgovor: Čovek nije nanosio nikakvu štetu do poslednjih sto godina. Sva njegova šteta leži u činjenici da nije u ravnoteži sa prirodom, što je njegova obaveza kao njenog centralnog elementa.

Glavni razlog nije mehanička šteta naneta prirodi, ne to što je čovek spaljuje ili isušuje, već činjenica da je trebalo da počnemo da dovodimo sebe u ravnotežu sa prirodom od vremena ARI-ja, od 15. veka, ili bar od vremena Baal HaSulama, koji je taj period definisao kao „poslednju generaciju“. Naš nesklad sa integralnim sistemom prirode – ta neravnoteža – jeste ono što uzrokuje sve katastrofe. 

Naravno, to ne znači da bismo po postizanju ravnoteže sa prirodom smeli da je zagađujemo, već jednostavno ne bismo ni pomislili da naškodimo prirodi, instinktivno bismo delovali ispravno. 

Biti u ravnoteži sa prirodom znači postići dobre, integralne odnose među ljudima – u mislima, željama i namerama – ne nanositi štetu ljudskom društvu i celokupnoj opštoj prirodi, kao i Višem sistemu. 

Biti integralan u mislima znači sagledati čitav sistem prirode kao jedan organizam. I u skladu sa pravilnim vezama među ljudima, svi ostali nivoi – nepokretan, biljni i životinjski – uzdižu se, uključuju se u opšti sistem i ispravljaju se zajedno sa ljudskim bićem. Tada neće postojati katastrofe, i u svemu će biti uspostavljena ravnoteža. 

Veoma strog uslov deluje: „Pojedinac i kolektiv su jednaki“. To znači da jedna osoba može da nanese onoliko štete koliko i čitavo čovečanstvo.

Link - Nature Has Begun to Remuve Its Protective Screen, Part 2