ZAŠTO JE VEĆINA LJUDI RAZOČARANA TEHNOLOGIJOM

Čak iako tehnologija ima mogućnost da ubrza napredak i stvori materijalno obilje, ikao rezultat toga veliki napredak za sva ljudska bića, zašto je većina ljudi razočarana tehnologijom?

Tehnologija, bez obzira na to koliko je postala napredna i koliko nudi prividnih rešenja za mnoge naše probleme, ona ne uspeva da reši koren problema u našim životima: naše narušene ljudske odnose. Na primer, ako par ne želi da živi zajedno, tu neće pomoći ni najbolji uslovi života. Čak će i palata koju dele izgledati bedno. Ali ukoliko se vole, onda će i malu sobu osećati velikom. Želja određuje sve. 

Kada ispitujemo sebe i svoj razvoj, vidimo da sav napredak u svetu proizlazi iz evolucije naših želja i težnji. Tokom generacija, naše želje su rasle i stalno smo želeli više. 

Nekada, kao seljaci, bili smo zadovoljni kravama, kozama, komadom zemlje, žitom, porodicom i decom. To je bilo dovoljno za preživljavanje jer je tada ljudska želja bila mala. Kasnije, veće želje su nas naterale da počnemo da prodajemo robu na gradskim pijacama i da robu menjamo za odeću ili druge predmete. U gradu smo videli mašine koje su efikasnije orale zemlju. Radili smo više da bismo ih sebi priuštili. Na kraju smo pozajmili novac da bismo kupili više mašina, usmereni na to da povećamo proizvodnju i prodamo više žita. 

Od rasta do stagnacije 

Ljudska istorija se zasniva na rastu naših želja. Jasno je da uvek želimo više. Ne znamo zašto, ali stalno žudimo za nečim novim. Primećujemo šta drugi žele i imitiramo ih, vođeni prirodnim sklonostima ka zavisti, požudi, časti i kontroli. Ovi nagoni nam pomažu da usvojimo ono što nam se čini korisnim iz našeg okruženja i da težimo ka tome. Niko ne uživa u osećaju inferiornosti u odnosu na druge. 

Kada posmatramo evoluciju čovečanstva, postaje očigledno da težimo da postignemo sve više i više ciljeva. Tokom 20. veka, počeli smo da istražujemo svemir, zaronili smo duboko u okeane i stigli do udaljenih delova univerzuma. Ali već 1960-ih, pojavili su se znaci stagnacije. 

DO KOJE MERE MOŽEMO DA PROMENIMO LJUDSKU PRIRODU?

 

Do koje mere možemo da promenimo ljudsku prirodu? 

U kom pravcu se razvija celokupna priroda? Da li postoji veza između prirodnih zakona i ljudskih odnosa? Koji je razvojni potencijal u onome što je rečeno „Navika postaje druga priroda” i kako je to povezano sa današnjom globalnom krizom? 

Tekuća naučna istraživanja pokazuju da od trenutka kada je univerzum stvoren Velikim praskom i sve do danas, on je u kontinuiranom procesu razvoja i transformacije, a predviđanja ukazuju da će se to nastaviti i u budućnosti. Naučnici tvrde da se univerzum širi, galaksije se udaljavaju ili sudaraju, planete se formiraju i nestaju. Takođe, svedoci smo promena na Zemlji kao što su vulkanske erupcije, zemljotresi, trendovi zagrevanja i hlađenja, pomeranja magnetnih polova i još mnogo toga. 

Posmatrajući formiranje materije, vidimo da su se prosti atomi poput vodonika i helijuma kombinovali i formirali složenije atome, koji su se zatim kombinovali u molekule. Ovi molekuli su se spajali i formirali još složenije molekule sa sve sofisticiranijim svojstvima i funkcijama. 

Život na Zemlji sledio je sličan put. Prva živa ćelija evoluirala je u složeniju, što je dovelo do višećelijskih organizama. Odatle su evoluirali napredniji, efikasniji i složeniji oblici života, kako biljni tako i životinjski svet kakav danas poznajemo.

Uticaj promena na Zemlji na nas

Efekti transformacija Zemlje na nas su očigledni. Ljudi, biljke i životinje su pogođeni geološkim i ekološkim promenama. Naša zavisnost od flore i faune je jasna, ali poslednjih godina otkrili smo da i čovečanstvo utiče na promene u našem svetu. 

ZAŠTO OSEĆATE KAO DA OVAJ SVET POČINJE DA SE RASPADA?

 

Zašto osećate kao da ovaj svet počinje da se raspada? 

Živimo u značajnom dobu, u kojem se svet menja pred našim očima sa kraja na kraj. Neki ljudi su više zabrinuti zbog situacije, drugi manje, ali situacija nije ni tragična ni toliko strašna. Zapravo, treba da budemo srećni zbog onoga što se otkriva u našem vremenu, jer stojimo na pragu novog života, života koji može da bude ispunjen nadom i iščekivanjem, uprkos svim negativnim pojavama koje vidimo pred našim očima. 

Da bismo ovo videli, moramo da razumemo šta se dešava u svetu uopšte i u svakom od nas lično, i zašto se to dešava. Da li su ovi događaji samo slučajni ishodi grešaka koje smo napravili u životu ili je to proces koji smo morali da prodjemo da bismo postigli bolji svet? 

Mnogi stručnjaci opisuju globalno stanje kao sveobuhvatnu krizu koja se proteže na ekonomske, društvene, obrazovne, kulturne, ekološke i druge aktivnosti. Međutim, kriza može da bude kapija novog života. 

Na kineskom, reč „kriza” sastoji se od dva karaktera, pri čemu jedan simbolizuje opasnost a drugi priliku. Na starogrčkom, reč „kriza” znači odluka, prekretnica. U biblijskom hebrejskom, reč „kriza” (𝘔𝘢š𝘣𝘦𝘳) odnosi se na stolicu za porođaj, to jeste mesto gde počinje novi život.

Lične i globalne krize kao tačka preokreta 

U našim ličnim životima povremeno doživljavamo krize, posebno tokom tranzicija. U početku, uvek postoje nekakve poteškoće. Nije lako napustiti poznatu situaciju i krenuti u nešto novo. Teško nam je da damo otkaz na poslu, preselimo se u novi dom i slično, jer smo se navikli na okolinu i više nema potrebe da ulažemo mnogo truda. Prirodno nas privlači ono što već postoji i što nam se čini sigurnim.