KOJA JE ULOGA ŽENA U KABALI

 
Koja je uloga žena u kabali 

Kada pogledamo prirodu koja nas okružuje, vidimo da je ona potpuno jedinstvena. Svi njeni delovi rade zajedno u harmoniji i formiraju jedinstvenu celinu. Jedino među nama, ljudskom vrstom, sve je fragmentirano. Ego koji raste u svakom pojedincu sprečava nas da izgradimo istinsku povezanost. Svet postaje povezaniji i sve više postajemo zavisni jedni od drugih. Ipak, istovremeno, svaka osoba je sve više usmerena na sebe. Ovo je koren svih kriza i sukoba koji pogađaju svet, od međunarodnih tenzija i društvenih podela do ličnih odnosa. 

Naša budućnost i prosperitet zavise od učenja kako da se povežemo jedni sa drugima kao različiti delovi istog sistema, poput organa u jednom telu. Moramo da postanemo poput jedne porodice, u kojoj se članovi međusobno odnose s obzirnošću, uzajamnom pomoći i podrškom. Prirodno je da proces globalnog povezivanja počinje sa osnovnom jedinicom društva – porodicom. 

Prema biblijskoj priči, Eva je prva prepoznala da uski egoizam, to jeste želja za uživanjem na račun drugih, što u priči simbolizuje zmija, uništava ljudske odnose. To stvara sukob između muža i žene. Gura svaku osobu u sopstveni ugao, u svoj lični interes i nastoji da razori njihov odnos. Od tog trenutka, izgradnja porodične povezanosti zahteva trud. Za razliku od životinja, kod kojih takve veze dolaze prirodno, ljudska bića moraju naporno da rade protiv ega koji stalno stoji između njih. Eva je osetila potrebu da popravi narušen odnos, i sledeća figura koja je nastavila u tom pravcu bila je Sara. 

Izvori nam govore da je Avraam podučavao muškarce, dok je Sara podučavala žene kako da izgrade zdrave odnose, kako da se uzdignu iznad ega i žive u skladu sa vrednostima dobrote, ljubavi prema drugima, jedinstvu i međusobnom dopunjavanju. Zajednica njihovih učenika postepeno je gradila porodične jedinice i, vremenom, postala narod Izrael, kao što Majmonid opisuje u Knjizi znanja. Avraamu je rečeno: „Šta god ti Sara kaže, poslušaj njen glas”. Kroz njenu posvećenost obrazovanju i vođstvu, nastala je zajednica koja je težila da živi kao jedna porodica. Pramajke koje su došle posle nje, doprinele su razvoju harmonične ljudske povezanosti na svoj način, i sledeća istaknuta ličnost bila je Proročica Mirjam. 

Tiho, ali sa većom snagom od bilo kog muškarca, Mirjam je pomogla Mojsiju i Aronu da izvedu sinove Izraela iz egipatskog ropstva. Inspirisala je žene i vodila ih ka novoj budućnosti. U unutrašnjem značenju priče o Izlasku iz Egipta, sila koja porobljava ljude je isti onaj uski egoizam koji tera pojedince u sukob jednih sa drugima. 

Prorok ili proročica je osoba koja percipira jedinstvenu silu koja deluje u čitavoj prirodi – silu koja leži u osnovi stvarnosti – i time razume kako funkcioniše čitav mehanizam postojanja. Takve osobe percipiraju kako ova jedinstvena sila razvija sve delove stvaranja ka stanju savršene povezanosti. To uključuje nepokretni, biljni, životinjski i ljudski nivo prirode. Mirjam je postigla takav stepen razvoja i sa tog nivoa je pomogla svojoj braći da izgrade harmonične odnose među ljudima. 

Kaže se da su žene na planini Sinaj podržale muškarce i, zapravo, primorale ih da ispune uslov koji im je postavljen: „Morate postati odgovorni jedni za druge, kao jedan čovek u jednom srcu, ili će ovo biti vaš grob. Vaš ego će vas uništiti”. Kroz ovu podršku žena, narod je primio Toru, čija unutrašnja suština sadrži uputstva za razvijanje zdravih odnosa sa drugima i sa celokupnim stvaranjem. 

Ova tema se ponavlja kroz istoriju. Na kritičnim prekretnicama, na ivici propasti, ženska sila je istupila i vodila narod ka ispravnom putu. Svake godine se sećamo kraljice Ester, koja je naložila Mordehaju: „Idi, okupi sve Jevreje”. I zaista, kroz okupljanje i ujedinjenje, došlo je spasenje. 

Još jedna izuzetna biblijska ličnost je proročica Debora. U doba Sudija, ona je sudila narodu, pa čak i predvodila borbu protiv Sisere. Debora je bila na višem duhovnom stepenu od bilo kog muškarca svoje generacije; niko nije bio mudriji ili pravedniji od nje. Generacija je bila podeljena, a ispravka je najpre zahtevala da se otkrije zlo unutar te podele. U svojoj pesmi, Debora veliča plemena koja su učestvovala u zajedničkom naporu i kritikuje ona koja nisu, čime su se odvojili od međusobne odgovornosti koja treba da postoji između ljudi. 

Nažalost, danas smo veoma daleko od osećaja da smo svi braća i sestre. Nepoštovanje, odbacivanje a ponekad čak i mržnja, dostigli su ekstremne nivoe. Neko bi mogao da kaže: „Ovde ništa ne može da se uradi, svaki narod je takav”. Ali naša nacija je zasnovana na principu ljubavi prema drugima i nekada je živela kao porodica, sve dok neosnovana mržnja nije uništila to jedinstvo. 

Danas, dok pogoršani ljudski odnosi razaraju svet i naš zajednički dom je pod pretnjom, moramo da se vratimo našim istinskim temeljima i da damo primer povezanosti iznad svih razlika. Što duže odlažemo, to će više da raste neprijateljstvo prema nama i da život čini sve težim. 

I na ovom mestu, jedino ženska snaga može da se uzdigne i objavi: „Dosta! Život zahteva da budemo povezani”! 

Ukoliko se sve više i više žena ujedinjuje sa namerom da inspiriše muškarce da načine isto, muškarci neće moći da ostanu ravnodušni. Takav je zakon prirode: žene bude potrebu, a muškarci rade na tome da je ispune. Ovo partnerstvo između ženske i muške snage, koja se prostire u sve širim krugovima, može da rodi novi život za sve nas.

Link - 𝗪𝗵𝗮𝘁 𝗜𝘀 𝘁𝗵𝗲 𝗥𝗼𝗹𝗲 𝗼𝗳 𝗪𝗼𝗺𝗲𝗻 𝗶𝗻 𝗞𝗮𝗯𝗯𝗮𝗹𝗮𝗵?