ZBOG ČEGA JE SVET TAKO DEPRESIVAN IAKO JE ŽIVOTNI STANDARD DRASTIČNO PORASTAO

 
Zbog čega je svet tako depresivan iako je životni standard drastično porastao 

Depresija, zavisnosti i razvodi proizilaze iz nedostatka sreće. Naše bake i deke su živeli u težim uslovima, a ipak izgleda da su se osećali bolje. Šta se dogodilo sa nama u doba izobilja? Šta sivilu života može da doda boju?  

Do pre nekoliko decenija vrata se nisu zaključavala. Ljudi su slobodno navraćali kod svojih komšija. Vikendom su postavljali zajednički sto i svako je donosio hranu. Sredstva za život su bila ograničena, a ipak je atmosfera bila porodična. 

Zatim se ego razvio, kako po kvantitetu tako i po kvalitetu. U skladu sa tim, promenio se i naš odnos prema svemu. Veći ego na sve gleda drugačije, i odjednom, više nam se ne sedi sa drugima na kafi. Osećamo se udobnije u svom ćošku, ispred plazma ekrana koji prekriva pola zida.  

Iako nemamo kontrolni mehanizam koji pokazuje koliko je naš ego porastao od juče do danas, upravo je to unutrašnji faktor koji uzrokuje sve vrste promena u nama. Kako ego raste, naša perspektiva se menja, a sa njom se menjaju i naše vrednosti. 

Odavde dolazi potreba da se poredimo sa drugima. Koliko mi imamo? Koliko oni imaju? Kako da osiguramo da nemamo manje, jer ako imamo manje, onda patimo? Zbog toga radimo više i ulažemo velike napore da uvećamo svoj profit. Dokazujemo svima svoju vrednost. Ovo je doba konkurencije u kome svi pokušavaju da nadmaše jedni druge, na ovaj ili onaj način.

KAKO MOŽEMO DA POSTIGNEMO VIŠI SVET

Kako možemo da postignemo Viši svet 

Prvo, šta je Viši svet? Viši svet nije neko udaljeno mesto negde iznad zvezda. To je stanje percepcije, stanje ispravnog preispitivanja samog sebe. Njega postižemo temeljnim unutrašnjim preispitivanjem u kojem svoja osećanja, misli, namere i postupke procenjujemo iz perspektive istine, umesto iz iskrivljenosti ličnog egoizma, to jeste želje da uživamo zarad sopstvene koristi na račun drugih. 

Kada ljudi razmišljaju o duhovnom, često se pitaju da li se život nastavlja posle smrti. Ipak, osnovno pitanje nije da li telo umire ili opstaje, već da li možemo da se rastanemo od svog egoizma. 

Sve dok stvarnost percipiramo kroz egoistične želje, vidimo samo ograničenu sliku postojanja. Sve se meri prema ličnoj koristi, gubitku, zadovoljstvu ili patnji. Ova uska perspektiva definiše ono što u kabali nazivamo „ovaj svet“. 

Ipak, kada se uzdignemo iznad egoizma, otkriva se potpuno nova percepcija. Više ne percipiramo stvarnost kroz filter lične koristi. Umesto toga, počinjemo da vidimo postojanje onakvim kakvo zaista jeste. Ova percepcija se naziva „Viši svet“ ili „sledeći svet“. 

Važno je napomenuti da ovaj Viši svet nema nikakve veze sa mestom na koje odlazimo nakon smrti fizičkog tela. Viši svet možemo da postignemo dok još živimo u ovom svetu i boravimo u istom fizičkom telu. Ne postoji prepreka koja sprečava takvo postizanje.

Izazov nije u postizanju Višeg sveta, već u pripremi za njega.