VASPITANJE BEZ PRITISKA

Vaspitanje bez pritiska 

Koren duše, koju je svako od nas posedovao u Adam HaRišon, izgubio je svoj zaslon nakon razbijanja, ipak nastavio je da postoji i bez njega. U svakom slučaju, čak i bez zaslona, on se sastoji od Jud-Hej-Vav-Hej, četiri faze direktne Svetlosti, koje moraju da budu prisutne u svakom elementu stvaranja, u svakoj želji. 

Ni pojedinačne faze niti njihova kombinacija ne mogu da se promene. To nije moguće, jer ovaj koren predstavlja moje poreklo u Adam HaRišon - suštinu mog „ja”, moj temelj. Svako ko pokuša da se protiv ovoga bori, samo potiskuje ove elemente. Najviše što mogu da uradim je da ih ne koristim. 

Sve filozofije i druge drevne metode koje opstaju i danas, osobu uče kako da prisilno savlada svoje prirodne osobine da bi se u sopstvenim očima osećala kao heroj. Ipak, to ih ne čini istinskim ljudskim bićem, jer oni potiskuju svoje prirodne osobine umesto da ih transformišu.

Ove osobine ne mogu da se promene, jer one su izvan naše kontrole i ugrađene su u sam temelj stvaranja. U prošlosti, ljudi su pokušavali da promene naše prirodne osobine kroz vaspitanje, ali sada dolaze do zaključka da vaspitanje treba da bude bez prekomernog pritiska i prisile. Iako je pravilna primena ovog pristupa i dalje nedostižna, sve više raste razumevanje da je sila neefikasna.

Kada kod mladih odraslih osoba uočimo negativne osobine, poput izliva besa usmerenog protiv društva ili neprijateljstvo prema svima i svemu, to je često posledica toga što su bili izloženi pritisku u ranom uzrastu. Svi „stručnjaci” sada to prepoznaju, ali i dalje nemaju metod da se sa tim izbore.

Link - Upbringing without Pressure

 

ZBOG ČEGA SU PSALMI TOLIKO POŠTOVANI

 
Zbog čega su Psalmi toliko poštovani 

Knjiga Psalama poseduje duboku snagu. Oni sa lakoćom prodiru u srce. Šta im daje takvu snagu? Zbog čega su postali omiljeni širom sveta? Takođe, zbog čega je kralj David neprestano u borbi? 

David je bio kralj Izraela, jedinstvenog naroda čiji koreni sežu do drevnog Vavilona. Tamo je Avraam otkrio da kroz prirodu deluje jedna sila, sistem upravljanja - program koji upravlja čitavom stvarnošću. Možemo da je nazovemo priroda, Bog ili Viša sila. 

Avraam je učio svakoga ko je bio spreman da sluša da je najveće postignuće u životu povezivanje sa ovom silom i da se takva veza ostvaruje kroz dobrotu i ljubav prema drugima. Zbog čega? Zbog toga što se tako usklađujemo sa jedinstvom prirode, a evolucija vodi čovečanstvo ka tom nivou.  Na kraju, zajednica Avraamovih učenika  postala je narod Izrael, kao što Majmonid opisuje u delu „Knjiga znanja”. 

Krize koje danas vidimo u svetu, u svom korenu proizlaze iz sve većeg nesklada između čovečanstva i opšte sile prirode koja deluje na nas. Tora, u svom unutrašnjem značenju, je metod za privlačenje sile ispravke, koja se naziva „Svetlost”, i koja može našu usku egoističnu prirodu da transformiše u povezanost i harmoniju sa drugima. 

Unutar ove jedinstvene grupe pojavio se kralj David. 

David nije nazvan kraljem zbog toga što je vladao narodom gvozdenom rukom, već zbog toga što je služio svima, uzdizao svakoga i vodio ih ka životu zasnovanom na principu „Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog”. 

KAKO KABALA OBJAŠNJAVA SAHRANE I ŽALOST

 
Kako kabala objašnjava sahrane, žalost i šta ostaje od osobe nakon smrti 

Kako treba da se odnosimo prema odlasku osobe sa ovog sveta, prema sahrani i prema pružanju utehe ožalošćenima? 

Iz perspektive duhovnog, veliki cilj našeg razvoja jeste da postignemo princip „Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog”, da se povežemo sa svima „kao jedan čovek u jednom srcu”. Ova povezanost će nas dovesti do poistovećivanja sa opštom silom prirode, jedinom silom koja je u osnovi stvaranja. 

Napredovanje ka ovom cilju prati proces koji se stalno ponavlja. Po prirodi, suprotne i egoistične želje se bude u našim srcima i mi moramo da se uzdignemo iznad njih u povezanosti i ljubavi. Iz dana u dan, želju za željom, pozvani smo da ispravimo na isti način. 

Kada sve naše želje budu ispravljene i ne preostanu nove želje koje treba da otkrijemo, i nakon što smo posvetili čitavo svoje srce društvu, onda telo ostaje takoreći prazno, bez duha života.

Ispravljeni duh osobe nastavlja da živi unutar kolektiva, dok društvo preuzima prazno telo i sahranjuje ga. Na taj način, odajemo počast spoljašnjoj odeći, telu koje je nekada nosilo želje koje su ispravljene i s ljubavlju predate kolektivu. Pratimo ga na njegovom poslednjem putovanju, umotano u belu pogrebnu odeću koja simbolizuje davanje. 

„Neka Njegovo veliko Ime bude uzvišeno i posvećeno”. Molitva Kadiš izražava zahvalnost. Ukoliko je osoba ispravila želje otkrivene u njoj, što se naziva „posvećenjem želje”, tada je uključena u savršenu povezanost koja postoji između svih ljudi. U toj vezi oseti se Viša sila, a izražena zahvalnost je za pomoć koju nam ova sila pruža da se povežemo jedni sa drugima i da sami postanemo posvećeni, takođe. 

DA LI JE DUHOVNO POSLEDNJA NADA ZA SPAS ČOVEČANSTVA

 

 
Da li je duhovno poslednja nada za spas čovečanstva 

Princip „Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog” nije samo lepa ideja ili moralno uputstvo. To je jedina kapija kroz koju čovečanstvo može da uđe u svoje ispravljeno stanje, to jeste stanje u kojem uživamo u harmoničnom, mirnom, večnom i celovitom životu iznad naših egoističnih nagona koji nas razdvajaju, i u čudesnoj povezanosti jednih sa drugima. 

Ipak, mi tu kapiju ne vidimo odmah. Tražimo na svim drugim mestima, isprobavamo bezbroj puteva, zamena i rešenja, verujemo da ispunjenje možemo da nađemo u ličnom uspehu, moći, znanju, bogatstvu ili čak samo jednostavnim zadovoljstvima. Na kraju, nakon mnogih razočaranja, otkrivamo da nijedan od ovih prolaznih izvora zadovoljstava ne može da pruži trajna rešenja. 

Kapija je sve vreme bila tu, ali nismo mogli da je vidimo jer još nismo iscrpeli sve mogućnosti. Ono što nedostaje je razočaranje, ne delimično razočaranje, već razočaranje u svaki egoistični pokušaj da pronađemo ispunjenje. Tek kada razumemo da svi drugi putevi vode u prazninu, postajemo sposobni da vidimo jedini pravi ulaz. 

Zbog toga su naša lutanja neophodna. Moramo da postignemo stanje u kojem ostaje samo jedna mogućnost, a to je povezanost. Takva veza je istinsko prianjanje i istinsko bratstvo. 

Bratstvo znači da svi ljudi postoje unutar jedne želje i namere. To je stanje potpunog unutrašnjeg spajanja, gde je svako povezan sa svim ostalima. Čovečanstvo se vraća u prvobitan sistem koji se naziva Adam HaRišon, gde postaje potpuno povezano jedinstveno telo, to jeste „Jedan čovek u jednom srcu”. Ovo je buduće stanje u koje nas priroda vodi. 

KOJA JE ŽENA U BIBLIJI POZNATA PO UZORNOM VOĐSTVU

 
Koja je žena u Bibliji poznata po uzornom vođstvu  

Mirjam, Jael, kraljica Ester, Hana nerotkinja i Ruta Moavka. Šta možemo da naučimo od ovih ženskih figura da bismo izgradili bolje društvo? 

Kada su Mojsija stavili u korpu, Mirjam je pazila na njega. A kada ga je faraonova ćerka izvukla iz Nila, Mirjam se odmah pojavila i ponudila pomoć u pronalaženju dadilje za njega. Jael je, svojom domišljatošću, dovela do pada Sisere, zapovednika neprijateljske vojske. A kraljica Ester je, mudrošću i suptilnošću, vodila i Ahašveroša i Hamana dok nije uspela da spase svoj narod. 

U biblijskim narativima svakako postoji duboka suština. Ipak, čak i na najjednostavnijem nivou, mi možemo da prepoznamo ustaljene osobine među istaknutim ženama: mudrost, fleksibilnost, strateško razmišljanje, prikrivenost, uticaj iza kulisa i neki oblik mudre inicijative koji donosi pozitivne promene. 

Isto važi i za porodicu. Ženska snaga je ono što sve pokreće. Majčine želje guraju njenu decu ka razvoju i postignućima. Kao što svi znamo, otac takođe često igra kako ona svira. Još jedna ženska karakteristika jeste bliskost sa prirodom i samim sistemom života. Žena neguje fetus u svojoj materici, rađa i iznutra doživljava stvaranje. Ona poseduje sposobnost da neguje, daje, hrani i brine o drugima. 

U samoj suštini tog koncepta, žena je majka. Ona je zemlja. Iz nje se rađaju i odgajaju ljudska bića, i fizički i duhovno. Svakako, muška sila ima svoju ulogu u svetu, ali ne može u potpunosti da se ostvari bez vođstva ženske sile. 

KOJA JE ULOGA ŽENA U KABALI

 
Koja je uloga žena u kabali 

Kada pogledamo prirodu koja nas okružuje, vidimo da je ona potpuno jedinstvena. Svi njeni delovi rade zajedno u harmoniji i formiraju jedinstvenu celinu. Jedino među nama, ljudskom vrstom, sve je fragmentirano. Ego koji raste u svakom pojedincu sprečava nas da izgradimo istinsku povezanost. Svet postaje povezaniji i sve više postajemo zavisni jedni od drugih. Ipak, istovremeno, svaka osoba je sve više usmerena na sebe. Ovo je koren svih kriza i sukoba koji pogađaju svet, od međunarodnih tenzija i društvenih podela do ličnih odnosa. 

Naša budućnost i prosperitet zavise od učenja kako da se povežemo jedni sa drugima kao različiti delovi istog sistema, poput organa u jednom telu. Moramo da postanemo poput jedne porodice, u kojoj se članovi međusobno odnose s obzirnošću, uzajamnom pomoći i podrškom. Prirodno je da proces globalnog povezivanja počinje sa osnovnom jedinicom društva – porodicom. 

Prema biblijskoj priči, Eva je prva prepoznala da uski egoizam, to jeste želja za uživanjem na račun drugih, što u priči simbolizuje zmija, uništava ljudske odnose. To stvara sukob između muža i žene. Gura svaku osobu u sopstveni ugao, u svoj lični interes i nastoji da razori njihov odnos. Od tog trenutka, izgradnja porodične povezanosti zahteva trud. Za razliku od životinja, kod kojih takve veze dolaze prirodno, ljudska bića moraju naporno da rade protiv ega koji stalno stoji između njih. Eva je osetila potrebu da popravi narušen odnos, i sledeća figura koja je nastavila u tom pravcu bila je Sara. 

Izvori nam govore da je Avraam podučavao muškarce, dok je Sara podučavala žene kako da izgrade zdrave odnose, kako da se uzdignu iznad ega i žive u skladu sa vrednostima dobrote, ljubavi prema drugima, jedinstvu i međusobnom dopunjavanju. Zajednica njihovih učenika postepeno je gradila porodične jedinice i, vremenom, postala narod Izrael, kao što Majmonid opisuje u Knjizi znanja. Avraamu je rečeno: „Šta god ti Sara kaže, poslušaj njen glas”. Kroz njenu posvećenost obrazovanju i vođstvu, nastala je zajednica koja je težila da živi kao jedna porodica. Pramajke koje su došle posle nje, doprinele su razvoju harmonične ljudske povezanosti na svoj način, i sledeća istaknuta ličnost bila je Proročica Mirjam.