DA LI TREBA DA SE NADMEĆEMO ILI DA SARAĐUJEMO

 
Da li treba da se nadmećemo ili da sarađujemo sa drugima da bismo živeli najlepši mogući život 

Moderno društvo je izgrađeno na egoizmu, to jeste na želji za uživanjem zarad sopstvene koristi a na račun drugih. Ljudi se od detinjstva uče da uspeh znači biti ispred drugih, uzdići se iznad drugih, zarađivati više, postizati više i obezbediti bolji položaj od svih ostalih. Što je veći egoizam osobe, to ona misli da su njene šanse za uspeh veće. 

Ipak, ovaj egoistični sistem dostiže svoje granice. 

Čovečanstvo je došlo do stanja iscrpljenosti. Nakon vekova težnje ka ličnoj koristi, moći, bogatstvu, statusu i dostignućima, jasno je da su takva ispunjenja prolazna i da nas istinski ne ispunjavaju. Zbog toga, svet je pregoreo od egoizma. Više ne može da nastavi da napreduje istim egoističnim modelima uspeha. Snovi, koji su nekada motivisali čovečanstvo, postepeno blede i mnogi više ne veruju da će više uspeha, bogatstva ili moći rešiti njihove probleme. 

U takvom stanju, sve više ljudi se suočava sa osnovnim pitanjem o našim životima: kako možemo da nastavimo da postojimo?

Odgovor je u potpuno novom razvojnom pravcu. Umesto što cenimo nadmetanje i razdvojenost, mi moramo da naučimo da cenimo povezanost. Budućnost čovečanstva ne zavisi od toga koliko se uspešno takmičimo jedni sa drugima, već od toga koliko se uspešno povezujemo jedni sa drugima.

U takvoj povezanosti, otkrićemo nove ciljeve, nove mogućnosti, pa čak i novu percepciju stvarnosti. Ono što danas izgleda kao iscrpljen i rasparčan svet, otkriće se kao živi, međusobno povezan i zavisan sistem kroz koji možemo da otkrijemo smisao i svrhu života. 

ZAŠTO DOLAZI DO PREKIDA U KOMUNIKACIJI IZMEĐU LJUDI

 
Zašto dolazi do prekida u komunikaciji između ljudi, i kako može da se spreči ili da se popravi kada se to dogodi? 

Uopšteno govoreći, komunikacija je suština života. Svet je nastao sa određenom česticom energije koja je stvorila dve suprotstavljene čestice, i od tada se celokupna evolucija odvija kroz povezivanje – različite oblike povezanosti i stepene suprotstavljanja i udaljenosti između povezanih elemenata. Ipak, sve je to komunikacija. 

Na nepokretnom, vegetativnom, životinjskom i ljudskom nivou, kako se intenzitet suprotnosti povećava, tako se povećava i snaga povezanosti koja je potrebna za razvoj života, i novi način povezivanja dovodi do sledećeg oblika života. 

Iz godine u godinu, otkrivamo koliko su svi delovi prirode međusobno povezani, koliko je visok nivo integracije među svim njenim elementima. Na Zemlji, na primer, okeani, atmosfera, toplotna energija, vulkanske erupcije, uragani i vetrovi čine jedinstveni ekološki sistem koji teži ravnoteži između suprotnosti. Ravnoteža zahteva suprotstavljene sile, ali one koje su povezane. Ova ravnoteža se izražava u stvaranju sve više oblika povezivanja, unutar sve složenijih sistema.

Temelj svake komunikacije je da određeni element oseća potrebu da se ispuni i da izlazi izvan sopstvenih granica da bi pronašao ispunjenje. Svaka veza koja se formira zasniva se na kalkulaciji: „Šta ovde ima za mene?” Ovo važi na nivou atoma i galaksija, kao i u ljudskim odnosima. Romantični odnosi, porodične veze i poslovne veze formiraju se prema istoj kalkulaciji: „Da li se to meni isplati?”

Ipak, danas se približavamo stanju u kojem ovaj program komunikacije više ne funkcioniše na nivou ljudske svesti i percepcije.