KAKO LJUDSKA PRIRODA UTIČE NA NAŠU SPOSOBNOST DA REŠIMO PROBLEME U ODNOSIMA I DRUŠTVU

 

Kako ljudska priroda utiče na našu sposobnost da rešimo probleme u odnosima i društvu? Da li ti problemi mogu da budu rešeni i na koji način?

Mudraci su rekli: oči mudraca su u njegovoj glavi.  Kuda nas vodi današnji haos? Cene rastu, pretnje se pojačavaju, poteškoće u odnosima postaju sve veće, a prirodne katastrofe sve više pogađaju velike grupe ljudi. Zašto odjednom osećamo pritisak sa svih strana? Kuda nas vode sile koje deluju na nas? Kakvu budućnost je vredno da počnemo da gradimo već sada, da bismo se uskladili sa promenama koje dolaze?

Najpre, da se podsetimo. Mi, ljudska bića, smo deo prirode. Ljudski sistem postoji unutar opšteg sistema prirode. Ova dva sistema utiču jedan na drugi. Najprijatnije i najharmoničnije stanje osetićemo onda kada bude postojala ravnoteža između čovečanstva i prirode. 

Na kraju, mi ćemo postići ravnotežu između čoveka i čoveka, a kao rezultat toga i sa prirodom. U to nema sumnje. Ono što je nepoznato je da li će se proces odvijati kroz istraživanje, svesnost i svesni razvoj, ili ćemo morati da primamo oštre udarce nakon kojih ćemo razumeti gde je bila greška. 

Integralni pristup obrazovanju uči nas da u sistemu prirode postoje zakoni razvoja koji deluju na ljudsku vrstu, kao i na neživi, vegetativni i životinjski nivo prirode. Štaviše, oni deluju na svakog pojedinačno i na sve zajedno, kao ljudsko društvo. 

Do 20. veka, prolazili smo kroz linearni proces razvoja ljudskog ega. Ego nas je gurao da napredujemo u jednom pravcu: da dobijemo maksimum za minimalna ulaganja. Takav je zakon egoističnog razvoja. Iznenada, ljudski sistem je doživeo usporavanje u formi Velike depresije 1930-ih. Zatim je došao Drugi svetski rat, koji je promešao karte, a nakon toga su se svi angažovali u sanaciji štete. Šezdesetih godina ponovo se vratio osećaj sloma. 

U suštini, ono što se otkrilo bila je kontradikcija između nas i prirode. Integralne sile su počele da deluju na nas sa svih strana, sve više nas zatvarajući u jednu mrežu, ali mi smo nastavili da delujemo egoistično, gde je svako brinuo isključivo o sebi, radeći za sopstvenu korist na račun drugih, i svaka država radila je na račun drugih i tako dalje. 

USAMLJENOST KOJA UBIJA

 

Usamljenost koja ubija

U oproštajnoj objavi na Fejsbuku, on je napisao: „Loše je kada je čovek sam. Usamljenost ubija. Dan za danom, mesec za mesecom, godina za godinom, a ja sam i dalje sam: na ručku, na poslu, uveče, vikendom, praznicima, na rođendanima kojih se niko ne seća. Nekoliko prijatelja koje sam imao vremenom su nestali. Došlo je vreme da odem”. 

Tragedija usamljenih ljudi 

Ova tragedija je daleko od izolovanog slučaja. Socijalna izolacija, usamljenost i depresija su najčešći uzroci samoubistava. A ima ih više od osamsto hiljada svake godine. 

U svom poslednjem izveštaju, SZO je proglasila usamljenost novom globalnom epidemijom i prepoznala je kao ozbiljnu pretnju po zdravlje. Prema SZO, skoro svaka šesta osoba na Zemlji pati od usamljenosti. U Sjedinjenim Državama, 54% ispitanika priznalo je da nema bliske prijatelje. A to je oko dvesta miliona ljudi. 

Približno jedna trećina Britanaca često se oseća usamljeno. Strah od samoće mnoge ljude primorava da nabave kućne ljubimce. U Engleskoj, polovina ljudi starijih od 65 godina većinu vremena provodi ispred televizora sa psom ili mačkom. 

Usamljenost u mnoštvu ljudi 

Zašto se ljudi osećaju usamljenije nego ikad u tehnološki najkomunaktivnijoj eri u ljudskoj istoriji? Razlog za to je što smo izgubili prirodne veze jedni sa drugima. Nama se samo čini da nastavljamo da komuniciramo kao i ranije. Ali u stvarnosti, sve što smo izumeli: radio, televiziju, internet, računare sa beskrajnim brojem programa - dovelo je do toga da smo se udaljili jedni od drugih. 

ŠTA NEKE VEZE ČINI DUHOVNIM, A NE SAMO ROMANTIČNIM?

Šta neke veze čini duhovnim, a ne samo romantičnim? 

Razvod nije nešto jednostavno. Živci, vreme, novac, zdravlje, a da ne pominjemo decu... Niko ne obećava da će sledeća veza biti bolja, tako da nije ni čudo što sve više ljudi potpuno odustaje od ideje o braku. Zašto ponovo upadati u neuspeh ako može da se izbegne čitav haos od samog početka? Ispostavlja se da raspad porodice u našem vremenu uopšte nije slučajan i da je uloga svega toga da nas pomeri ka novoj eri u odnosima među ljudima uopšte. 

Kada sve detaljnije ispitamo, postaje jasno da ovo nije problem u odnosu između partnera, već opšti problem u ljudskoj komunikaciji. Razvili smo se do stanja u kojem želimo da budemo slobodni od drugih, da nas niko ne ograničava, sve do tačke u kojoj nam je veoma teško da održavamo društvene odnose. Porodični odnos je najintimniji i oduvek je bio temelj društva. Ako se u našem vremenu i to urušava, onda je ovo glavni znak da smo dostigli novu fazu u našoj evoluciji kao ljudska vrsta. Do sada smo razvijali životnu sredinu, pokušavali da izgradimo pravo društvo, konstruisali razne sisteme, razvijali nauku i tehnologiju, ali danas smo dostigli tačku gde nam sve to spoljašnje ne pomaže da osetimo sreću i mi moramo da se približimo suštini: ispravci ljudskog bića. 

Priroda je razvila nepokretno, vegetativno, životinjsko i ljudsko, a zatim je, u nama ljudima, razvila posebno veliki ego da nas sada dovede do sledeće faze procesa. U ovoj fazi moramo da naučimo kako da se uzdignemo iznad svog ega, da iznad njega izgradimo novi kvalitet kroz koji razvijamo novi stav, viziju, perspektivu i svet. Priroda teži da sve svoje delove dovede u savršenu ravnotežu. Za nas kao ljudska bića, to znači da ćemo na vrhuncu naše evolucije morati da budemo harmonično povezani jedni sa drugima, poput organa u jednom telu.

Za razvijanje sposobnosti da se prema drugima odnosimo na novi način, iznad ega, potrebna nam je laboratorija za istraživanje. To je ono što nas stalno čeka kod kuće, u našem najbližem odnosu. Romantični odnos može da bude divno mesto za sprovođenje svih vrsta eksperimenata, da malo promenimo sebe i da vidimo kakav nam se novi svet otvara kao rezultat toga. Baš kao i eksperiment u fizici ili hemiji, mi menjamo različite parametre i posmatramo fenomene. Zatim ponovo menjamo parametre i ponovo proveravamo fenomene koji iz toga proizlaze. Varijable koje menjamo u laboratoriji odnosa nalaze se unutar našeg međusobnog odnosa. Ukoliko unutar odnosa vežbamo da razvijamo nove različite forme stavova prema drugom, to će nam pomoći da uspemo u svakoj oblasti života. Mi ćemo znati kako da sarađujemo sa ljudima da bismo dobili željeni odgovor od njih. Odnosi uvek stoje u srcu svega, a sve ostalo je samo rezultat.