SUŠTINA ŽIVOTA JE JEDNOSTAVNA

Suština života je jednostavna 

Smisao vašeg života je da pomognete drugima da pronađu smisao svog života (Viktor Frankl, austrijski psihijatar, psiholog i filozof, preživeo nacistički koncentracioni logor). 

Komentar: Ovo je ono što obično kažete. 

Moj odgovor: Ovo je u potpunosti već naše.

Pitanje: To jeste naše. Ali on nije bio kabalista. Kako je on došao do ovoga?

Odgovor: Za ovo ne mora da se bude kabalista. Jedino treba biti osoba koja traga za suštinom života, i tada vidi da je suština života u tome da se drugim ljudima otkriva suština života.

Pitanje: Kada osoba ovo postiže? Obično čovek živi da bi pronašao smisao sopstvenog života.

Odgovor: Potraga za sopstvenim životom dovodi čoveka do tačke gde vidi da ga može ostvariti jedino kroz smisao života drugih, dajući njima smisao života.

Link - The Essence of Life Is Simple

POGLED NA GENERACIJU KOJA DOLAZI - 4. deo

Pogled na generaciju koja dolazi, 4. deo
Naša deca su ograničena odećom starog sveta 

Zašto je mlada generacija toliko problematična? 

To je zato što nam je predodređeno da se uzdignemo na sledeći nivo ljudskog razvoja. 

I istina je da čak i ukoliko se svi roditelji, vlada, UN i UNESKO uključe u obrazovni program, ništa iz toga neće proisteći. Ovo vam govorim kao kabalista. 

Moramo da razumemo da je sledeća generacija obavezna da bude na drugačijem nivou razvoja. A to ne znači da budu obrazovaniji, sa više znanja ili da budu uspešniji. To znači da je potrebno da razviju nove instrumente percepcije. 

Način komunikacije koji danas postoji među ljudima uništava nas. Deca se međusobno povezuju putem računara; odatle slobodno crpe sve informacije i nemaju potrebu da bilo šta znaju. Čovečanstvo je u obavezi da se uzdigne iznad svega ovoga i otkrije novi svet. 

I kao i uvek, pri prelasku sa jednog stepena na drugi, svaka generacija je razočarana u sve što je postigla, u ono što više ne može da je zadovolji i želi da se iznad toga uzdigne. A onda pregazimo sve što imamo i prelazimo na sledeći nivo. 

POGLED NA GENERACIJU KOJA DOLAZI - 3. deo

Pogled na generaciju koja dolazi, 3. deo
Jedna lasta ne čini proleće 

Pitanje: Moja ćerka je još uvek veoma mala, ali sam već jako zabrinuta šta će se sa njom dogoditi kada uđe u period adolescencije. Kako biste me savetovali da je vaspitavam? 

Odgovor: Ne mogu da dajem savet za pojedinačan slučaj, jer svako zavisi od svih ostalih. Nije moguće da odvojimo pojedinaca od drugih. Pojedinac je proizvod društva i okruženja, čak i kada je to okruženje veštačko. Problem je u tome što nam nedostaje program za vaspitanje nove generacije. 

Pitanje: Ovo je bolno pitanje za svakoga ko ima decu. Šta možemo da uradimo?

Odgovor: Ne mislim da je ikoga zaista briga za decu. Roditelji izbegavaju odgovornost i ne žele da čuju o problemima mladih. Oni neće želeti ni da slušaju šta sada govorim jer je neprijatno. Lakše je ne razmišljati ni o čemu, kako kažu: „Patnja mnogih je pola utehe”. 

Svi misle: „Moja deca nisu ništa gora od drugih. Ako ih drugačije odgajam, neće moći da žive u sutrašnjem surovom svetu. Bolje je da budu kao svi ostali”. Zaista, jedna porodica ne može ništa da promeni; kao što se kaže „Jedna lasta ne čini proleće”. Ovde govorimo o čitavom svetu.

Potrebno je da na globalnom nivou odlučimo šta da radimo sa sledećom generacijom. Potreban je globalni konsenzus, zajednička diskusija o tome šta da radimo. Odgoj dece je i dalje u našim rukama uprkos svemu što smo im dali na internetu. To je naš problem i moramo da pronađemo rešenje jer su oni naša briga.

POGLED NA GENERACIJU KOJA DOLAZI - 2.deo

 

Pogled na generaciju koja dolazi, 2. deo
Interakcija sa ekranom računara

Treba da odlučimo kakvu sledeću generaciju želimo da vidimo i treba da napravimo listu principa i ponašanja, i da u skladu sa tim kreiramo program da ih dovedemo do ovog stanja. Veoma je važno da definišemo ispravne principe jer moguće je i da pogrešimo. 

Sećam se da sam pre mnogo godina razgovarao sa psiholozima o problemu ranih seksualnih odnosa, i oni su govorili da nije veliki problem ukoliko tinejdžeri počnu da imaju seksualne odnose sa 13 godina. Meni se činilo da je ovo sporno, ali niko nije hteo da me sluša. Kao rezultat toga, danas je ova granica spuštena na devet godina. 

Ostaje pitanje: da li je ovo nešto loše? U svakom slučaju, ovo pitanje treba da se iznese na javnu raspravu. 

Moramo da odlučimo da li je ovo prihvatljivo ili ne, i u kojim okvirima, da ne uništi živote mladih ljudi ili našteti njihovoj budućnosti, tako da oni osete da je intimna veza više od samog seksa, a porodica više od opterećujuće odgovornosti jednih prema drugima. Ukoliko mladi ljudi porodicu doživljavaju samo kao teret, oni uopšte neće želeti da se venčavaju. 

Moramo da razumemo specifičnost generacije sa kojom se suočavamo, jer kompletna ova generacija mora da promeni svoju prirodu. Mi se susrećemo sa radikalnom promenom u tehnologiji i u našim odnosima, i prešli smo sa veze čovek ka čoveku na vezu čovek – računar – ekran. Putem tih ekrana na nas utiče ceo svet, a ne samo naše selo, grad ili mala zemlja. 

ZAŠTO JE VAŽNA PREVENTIVNA MEDICINA

 

Zašto je važna preventivna medicina 

Ukoliko se osvrnemo na period od pre 1000 do 2000 godina, videćemo da je u praksi postojala preventivna medicina. Bilo je važno da se održi zdravlje ljudi da bi mogli da brane sebe i svoje porodice, sela, gradove i nacije. U skladu sa tim, razvijene su različite prakse za sprečavanje bolesti, koristeći sredstva koja su imali u to vreme. 

Danas smo došli u situaciju da je novac postao pokretačka snaga medicinskog sistema, pretvarajući medicinu u veliki biznis. Ministarstvima zdravlja su potrebni pacijenti da opravdaju svoje budžete, kao što to rade i bolnice i farmaceutske kompanije. To je današnja realnost, čak iako nam je neprijatno da to priznamo. Na putu ka istinskim promenama, sistem zdravstvene zaštite moraće da promeni svoje ciljeve od toga da leči bolesne do toga da osigura da ljudi uopšte ne obolevaju. 

Preventivna medicina, u punom smislu te reči, mora da se proširi na čitavo naše okruženje: gde živimo, šta udišemo, koliko se krećemo, pod kojim uslovima radimo, šta jedemo, koliko spavamo, kakva je naša dnevna rutina i kvalitet naših odnosa. Sve što bi moglo da predstavlja faktor rizika za buduće bolesti treba da bude uključeno u oblast koju pokriva preventivna medicina. Dobro uređen zdravstveni sistem treba da postavi zahteve i smelo navede šta je ispravno, pogrešno, efikasno i neefikasno u pogledu održavanja zdravlja ljudi i sprečavanja bolesti. 

U drevnoj Kini, seoski lekar je putovao od kuće do kuće, a na svakom pragu čekao ga je novčić kao izvor prihoda. Ukoliko nije bilo novčića, to je značilo da je neko u kući bolestan i da lekar mora da uđe i da ga leči. Ideja je bila da lekar zarađuje za život održavajući zdravlje svih. 

KAKVU ULOGU IMA HRANA U ODRŽAVANJU OPŠTEG ZDRAVLJA I BLAGOSTANJA

 

 Kakvu ulogu ima hrana u održavanju opšteg zdravlja i blagostanja

Kao ljudska bića, mi se sastojimo od dva nivoa: životinjskog i ljudskog ili govornog nivoa.  

Na životinjskom nivou, nama je potrebna hrana da bismo preživeli. Zadovoljenje ove osnovne potrebe za preživljavanjem je primarna briga u životinjskom svetu. Životinje su stalno zaokupljene time gde će pronaći hranu, i u skladu sa tim organizuju svoj život. 

Hrana je, takođe, bila primarna briga čovečanstva tokom većeg dela istorije. Međutim, tehnološki razvoj doneo je nove mogućnosti u snabdevanju hranom, i ljudsko društvo se promenilo da bi se prilagodilo takvom razvoju. Što smo se više oslobađali brige o ovoj osnovnoj potrebi, to smo više razvijali aktivnosti kao što su kultura, umetnost i znanje. 

Veliki uticaj u oblasti hrane imao je izum frižidera, koji je omogućio skladištenje hrane. Paralelno sa tim, ljudska želja za uživanjem je rasla i postajala je prefinjenija, što je dovelo do razvoja bezbroj vrsta jela. Tako je pitanje hrane, nekada jednostavno i osnovno, počelo da zauzima više prostora. Danas živimo u doba kulinarskih emisija, kulinarskog turizma i bakine kuhinje koja postaje centar dnevne sobe. 

U ovom procesu, dali smo preteran značaj pripremi i konzumiranju hrane, značajno odstupajući od osnovnih potreba za opstanak tela. U skladu sa tim, ogroman rast egoistične želje za uživanjem šteti životinjskom nivou u nama. Veštačke arome i iskrivljene navike u ishrani otežavaju lociranje prirodne potražnje tela za hranom. Otuda, suočavamo se sa sve većim brojem slučajeva gojaznosti, poremećaja u ishrani i drugih bolesti koje su direktno i indirektno povezane sa ovom iskrivljenom formom koju smo preneli  na hranu. 

POGLED NA GENERACIJU KOJA DOLAZI - 1. deo

Pogled na generaciju koja dolazi, 1. deo 

Da li su naša deca manje humana? 

Pitanje: Prošle nedelje objavljeno je nekoliko članaka i TV emisija o tinejdžerima, što je izazvalo burne reakcije. U jednoj emisiji se govori o tinejdžerima koji organizuju orgije u vilama sa posebnim sobama za seks. 

Drugi članak navodi da su mladi zainteresovani za pornografiju počev od devete godine. A zatim je usledio članak poznatog antropologa, koji tvrdi da su naša deca manje humana od nas, ali mi to ne primećujemo. Da li zaista postoji nešto posebno u vezi sa modernom generacijom? 

Odgovor: Isto je napisano pre dve hiljade godina: mladi više nisu isti i da su deca nekada slušala roditelje, ali danas više ne. 

Pitanje: Opšte je poznata činjenica da stariji ljudi uvek prekorevaju mlade. Međutim, mi živimo u eri tehnološke revolucije i razvijamo se neviđenom brzinom. Zaista, da li se poslednja generacija razlikuje od svih ostalih? 

Odgovor: Verujem da ne postoji tako nešto poput „loša generacija” ili „dobra generacija”. Sve zavisi od vaspitanja. Ukoliko danas, iznenada, otkrijemo da nešto nije u redu sa našom decom, onda moramo da se zapitamo: „Gde smo bili ranije? Kako smo im dozvolili da dođu u ovo stanje?” 

ZAŠTO, U NAŠE VREME, LJUDI PADAJU U DEPRESIJU?

  

Zašto, u naše vreme, ljudi padaju u depresiju? 

Depresija je poput virusa koji nas iznenada obuzme, smrzne, parališe i obori. Oduzima nam radost života, snagu da se krećemo, funkcionišemo, slušamo i otvorimo oči.

Ako smo depresivni, želimo da se isključimo i gubimo interesovanje da čujemo ili upijamo bilo šta. Sve postaje iritantno, pa čak gubimo i energiju da reagujemo na ometanja u našoj okolini. 

Većina depresivnih ljudi ne može da objasni zašto su takvi. Oni samo osećaju da je sve besmisleno. Izgleda im kao da oni ne pripadaju ovoj trci pacova, da je to besmisleno, i najbolja opcija je da jednostavno uzmu pilulu i spavaju. 

U prošlosti, depresija je bila emocionalni fenomen češće prisutan kod plemića i aristokrata. Danas je, međutim, to svako nasledio. Koren depresije je zasićenje egoistične želje koja pokreće ljudski razvoj. Nakon eona osećaja da postoji neko drugo mesto gde možemo da napredujemo, danas se akumulira osećaj da više nemamo kuda da idemo, da nema velikih ciljeva na horizontu, da ništa ne svetli ispred nas. 

Današnja epidemija depresije ide ruku pod ruku sa buđenjem najosnovnijih životnih egzistencijalnih pitanja, kao što su: Šta je smisao života? Zašto smo ovde? Odakle smo? Gde smo mi sada, zaista? Kuda idemo? Šta je stvarnost? I zašto ima toliko patnje u svetu? 

Osnova praznine, frustracije i depresije u našim životima nastaje kada naše sve veće egzistencijalno preispitivanje ne nailazi na suštinske odgovore. 

KAKO DA SE ZAŠTITIM OD ZLOG OKA?

 Kako da se zaštitim od zlog oka? 

Šta je tačno zlo oko? Kako možemo sebi da obezbedimo „dobro oko“? Koja je uobičajena greška u vezi sa pozitivnim razmišljanjem i šta je njegovo tačno značenje? 

Sviđalo se to nama ili ne, mi živimo u jednom sistemu. Po prirodi, čovečanstvo je zatvoren, integralan i međusobno povezan sistem. Bezbroj niti povezanosti povezuju sve, što stvara apsolutnu međuzavisnost. Ove veze ne mogu da se razvežu, prekinu ili isključe. Današnji svet nam sve više pokazuje ovaj stepen povezanosti. Jedan pokret koji jedna osoba napravi u jednom delu sveta utiče na sve, želeli mi to ili ne. Povezani smo jedni sa drugima u društvu, ekonomiji, trgovini, kulturi, obrazovanju, ekologiji, zdravstvu – na svaki mogući način. 

Neki ljudi ulažu mnogo energije tražeći „ko je bacio zlo oko“ na njih, tražeći nekoga ko je odgovoran za njihove nesreće. Oni pokušavaju na sve moguće načine da izbegnu štetu, ali samo stanje „zlo oko“ je trajno stanje za sve nas. Sve dok drugima ne želimo dobro, to se razmatra da bacamo zlo oko na njih, a samim tim i na sebe. Zašto? To je zbog toga što se ono što zračimo ka spolja nama vraća kao bumerang. 

Uobičajeno je misliti da ovaj princip deluje isključivo na spoljašnje ponašanje, da ukoliko se osmehnemo ili viknemo, onda će nam se i drugi osmehnuti ili viknuti. Ali u stvari, život je mnogo složeniji, izgrađen na mnogo dubljim i značajnijim slojevima. Naše misli, želje, nade i težnje projektuju se iz nas ka spolja u čitav sistem, utičući na njega i vraćajući se nama. Svaki negativan stav usmeren od jedne osobe prema drugoj, bilo svestan ili podsvestan, odmah proizvodi zlo oko. To je štetan uticaj koji teče kroz povezani sistem. 

HAJDE DA RAZGOVARAMO O DRUGAČIJOJ BUDUĆNOSTI

Hajde da razgovaramo o drugačijoj budućnosti 

Komentar: Profesorka Tatjana Černigovskaja, psiholingvista i neurobiolog sa Univerziteta u Sankt Peterburgu, kaže: „Budućnost je već ovde. To je drugačiji svet – ne onaj u kojem smo živeli pre samo pet godina. Današnju decu treba da učimo kako da treniraju pamćenje, održavaju pažnju, klasifikuju informacije i da znaju gde da pronađu pouzdane izvore, kao i kako da se ponašaju u stanju stalnog stresa i vremenskog pritiska“.

Odgovor: Čini se da je ona u pravu. Ali evo u čemu je problem. Takav svet nije potreban ni nama ni našoj deci. Zašto bi trebalo da žive u stalnoj napetosti i nepoverenju prema svim informacijama? Zašto da ih pripremamo za negativnost i privučemo je pre vremena? 

Ne! Ja želim da pripremim decu za svetlu budućnost. Želim da im objasnim kako da naprave budućnost svetlom umesto da se pokore „sudbini novog doba“. Budućnost treba da bude takva da bude dobra za sve nas. 

To je moguće, i Kabala pokazuje kako se to postiže kroz ispravnu vezu između ljudi uprkos egoizmu. Tako bih ja danas učio decu. 

Povezanost rađa pozitivne sile prirode, čak i one kojih nismo svesni. To će da vodi čovečanstvo ka sreći.