ZAŠTO, U NAŠE VREME, LJUDI PADAJU U DEPRESIJU?

  

Zašto, u naše vreme, ljudi padaju u depresiju? 

Depresija je poput virusa koji nas iznenada obuzme, smrzne, parališe i obori. Oduzima nam radost života, snagu da se krećemo, funkcionišemo, slušamo i otvorimo oči.

Ako smo depresivni, želimo da se isključimo i gubimo interesovanje da čujemo ili upijamo bilo šta. Sve postaje iritantno, pa čak gubimo i energiju da reagujemo na ometanja u našoj okolini. 

Većina depresivnih ljudi ne može da objasni zašto su takvi. Oni samo osećaju da je sve besmisleno. Izgleda im kao da oni ne pripadaju ovoj trci pacova, da je to besmisleno, i najbolja opcija je da jednostavno uzmu pilulu i spavaju. 

U prošlosti, depresija je bila emocionalni fenomen češće prisutan kod plemića i aristokrata. Danas je, međutim, to svako nasledio. Koren depresije je zasićenje egoistične želje koja pokreće ljudski razvoj. Nakon eona osećaja da postoji neko drugo mesto gde možemo da napredujemo, danas se akumulira osećaj da više nemamo kuda da idemo, da nema velikih ciljeva na horizontu, da ništa ne svetli ispred nas. 

Današnja epidemija depresije ide ruku pod ruku sa buđenjem najosnovnijih životnih egzistencijalnih pitanja, kao što su: Šta je smisao života? Zašto smo ovde? Odakle smo? Gde smo mi sada, zaista? Kuda idemo? Šta je stvarnost? I zašto ima toliko patnje u svetu? 

Osnova praznine, frustracije i depresije u našim životima nastaje kada naše sve veće egzistencijalno preispitivanje ne nailazi na suštinske odgovore. 

U ranijim generacijama, ljudi su bili više zadovoljni religijskim obećanjima. Danas su se unutrašnje želje čovečanstva razvile i više ne verujemo nikome i ničemu. Pored toga, nemamo snage da podnesemo druge. U skladu sa tim, porodična jedinica se raspada, odnosi se urušavaju i ostajemo sami, živimo u sebi sve više isključeni uz svoje ekrane, koji takođe postaju sve dostupniji i personalizovaniji. Čak i od malih nogu, i deca sve više doživljavaju depresiju, umorna su od života pre nego što ga i započnu. Sve više dece oseća da ništa nikada neće ispuniti njihove želje, da će praznina uvek ostati u njima. 

Prema integralnom pristupu obrazovanju, koji ljudsko biće, društvo i prirodu posmatra kao jedinstvenu celinu, lek za depresiju može da se sažme u jednu reč: ljubav. To nije ljubav kao što je obično razumemo u našim egoističnim životima, gde volimo onoga ili ono što nam pruža zadovoljstvo, već ljubav prema drugima. Takva ljubav zahteva razvijanje sposobnosti da izađemo iz sebe, da osetimo druge, šta njima nedostaje, šta oni žele, i da želimo njihovo ispunjenje. Takva ljubav je na višem nivou. 

Kada dođemo do stanja u kojem nam želje drugih postaju važnije od sopstvenih, rešićemo problem depresije u korenu. Ući ćemo u novi i Viši svet, pun radosti, povezanosti i celovitosti. Svi će želeti da ispune druge, da im donesu dobrotu, a onda ćemo osetiti ogroman uzlet duha. Depresija će nestati, a novootkrivena snaga, energija i vitalnost će je zameniti. 

Ovo je poput majke koja voli svoju bebu i njene želje stavlja iznad svojih, i u tome pronalazi i snagu da brine o svojoj bebi i jedinstvenu vrstu zadovoljstva. Ovo je način na koji priroda ilustruje optimalne odnose koje bi trebalo da razvijamo u čitavom ljudskom društvu. 

Depresija koja potresa današnji svet je zapravo poziv na sledeću fazu evolucije čovečanstva. Problemi koji nas stalno pritiskaju na svim nivoima – ličnom, društvenom, ekonomskom i ekološkom – ukazuju na činjenicu da živimo u eri pulsirajućeg ega i svi se nalazimo u istom malom čamcu. Ukoliko ne naučimo kako da se snađemo u ovoj situaciji, svi ćemo potonuti. 

Kao što je priroda integralan, međusobno povezan i međuzavisan sistem sa svojim međusobno komplementarnim delovima, tako i mi ljudi moramo da postojimo u skladu sa tim, ali svesno. Za razliku od drugih bića koja su u potpunosti pod uticajem sile prirode, mi imamo svest i mogućnost izbora. 

Ukoliko sebi postavimo sveobuhvatni obrazovni i kulturni cilj, stvaranje novog ljudskog bića koje je sposobno da se uzdigne iznad urođene individualističko-egoistične želje i da se poveže sa željama drugih kroz odnos ljubavi, onda ćemo probiti granice naše uske egocentrične percepcije. Zajedno ćemo se uzdići do dimenzije izvan vremena, prostora i kretanja i izjednačiti se sa izvornom silom prirode, silom ljubavi i davanja. 

Integralni pristup obrazovanju uči nas kako se to radi u okviru male grupe. Korak po korak, učimo kako da izađemo iz sebe i živimo u željama i mislima drugih. „Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog“, što je poznat slogan, zapravo sadrži beskonačnu dubinu, i ako naučimo kako da primenimo ovaj princip u našim odnosima, otvorićemo vrata potpuno novoj percepciji stvarnosti.

Suština je da razvijanjem ljubavi prema drugima možemo jednom zauvek da iskorenimo depresiju iz sveta, a na njeno mesto unesemo mnogo snažniji osećaj dobrote, zdravlja i sreće u živote svih.

Link - Why Do Humans Experience Depresing Nowadays?