KAKVU ULOGU IMA HRANA U ODRŽAVANJU OPŠTEG ZDRAVLJA I BLAGOSTANJA

 

 Kakvu ulogu ima hrana u održavanju opšteg zdravlja i blagostanja

Kao ljudska bića, mi se sastojimo od dva nivoa: životinjskog i ljudskog ili govornog nivoa.  

Na životinjskom nivou, nama je potrebna hrana da bismo preživeli. Zadovoljenje ove osnovne potrebe za preživljavanjem je primarna briga u životinjskom svetu. Životinje su stalno zaokupljene time gde će pronaći hranu, i u skladu sa tim organizuju svoj život. 

Hrana je, takođe, bila primarna briga čovečanstva tokom većeg dela istorije. Međutim, tehnološki razvoj doneo je nove mogućnosti u snabdevanju hranom, i ljudsko društvo se promenilo da bi se prilagodilo takvom razvoju. Što smo se više oslobađali brige o ovoj osnovnoj potrebi, to smo više razvijali aktivnosti kao što su kultura, umetnost i znanje. 

Veliki uticaj u oblasti hrane imao je izum frižidera, koji je omogućio skladištenje hrane. Paralelno sa tim, ljudska želja za uživanjem je rasla i postajala je prefinjenija, što je dovelo do razvoja bezbroj vrsta jela. Tako je pitanje hrane, nekada jednostavno i osnovno, počelo da zauzima više prostora. Danas živimo u doba kulinarskih emisija, kulinarskog turizma i bakine kuhinje koja postaje centar dnevne sobe. 

U ovom procesu, dali smo preteran značaj pripremi i konzumiranju hrane, značajno odstupajući od osnovnih potreba za opstanak tela. U skladu sa tim, ogroman rast egoistične želje za uživanjem šteti životinjskom nivou u nama. Veštačke arome i iskrivljene navike u ishrani otežavaju lociranje prirodne potražnje tela za hranom. Otuda, suočavamo se sa sve većim brojem slučajeva gojaznosti, poremećaja u ishrani i drugih bolesti koje su direktno i indirektno povezane sa ovom iskrivljenom formom koju smo preneli  na hranu. 

Ravnoteža sa prirodom zahteva veliku revoluciju u percepciji. Majmonid, na primer, naglašava ravnotežu u količinama. Kada jedemo nešto zdravo u veoma velikim količinama, to može više da ugrozi zdravlje nego kada jedemo male količine nečeg manje zdravog. 

Kako su se problemi umnožavali, nastala je čitava industrija dijeta i raznovrsnih metoda ishrane. Ogromne količine novca teku kroz ovo tržište, dok je sa strane prirode definicija prilično jednostavna: telu je potrebna osnovna hrana, u razumnim količinama, a i kretanje je izuzetno važno. Kada čitav dan sedimo ispred računara, u autu ili ​​na kauču, nije ni čudo što je telo u problemu. Na kraju krajeva, u pogledu  ishrane tela, mi smo životinje. 

Kako možemo da znamo šta je dobro da jedemo, a šta je loše? Uglavnom, najbolje je da slušamo svoje telo, da obratimo pažnju na ono što izaziva neprijatne osećaje, šta nas opterećuje, umara, čini pospanim, a sa druge strane, šta dodaje energiju, lakoću i pozitivne osećaje. Osetljivost se, naravno, neće razviti za jedan dan, ali je vredna truda. Treba da se klonimo onoga što ljudi govore ili pokušavaju da nam prodaju i da naučimo da slušamo sopstveno telo. 

Generalno, trebalo bi da izgubimo višak kilograma, smanjimo štetne materije u ishrani i držimo se razumne količine hrane i redovne fizičke aktivnosti. To su osnovni uslovi za dobro zdravlje. Potrebno je da ove parametre dobrog zdravlja primenimo na svoje živote na način koji odgovara svakom od nas lično i prema našim životnim uslovima. Na primer, ne možemo reći da će dvadesetogodišnji sportista u jednom delu sveta imati iste nutritivne potrebe kao pedesetogodišnji softverski inženjer u drugom delu sveta. 

A kada kažemo „ishrana”, to je širok koncept koji obuhvata ne samo vrstu, kvalitet i količinu hrane koju jedemo, već celokupno okruženje i atmosferu u kojoj živimo. 

Postojalo je vreme kada su ljudi imali zajedničke obroke, opuštajući se i uživajući u provođenju vremena zajedno, uz tihu muziku u pozadini, miris začina, učenje, pevanje i druge elemente koje su harmonično kombinovali. Danas, možemo da zateknemo sebe kako dva minuta zagrevamo nešto u mikrotalasnoj pećnici i jedemo to a da i ne podignemo pogled sa telefona.  

Postoji velika razlika između porodične večere - koja je zajednički pripremljena, gde sedimo da bismo se povezali, razgovaramo o tome kako je svakome prošao dan, možda ponudimo nekome pomoć - i toga da napadamo frižider kad god nas glad spopadne . 

Zdrava ishrana nije ograničena samo na tabele kalorija i merenje težine. Pravo zdravlje dolazi kada se međusobno hranimo pažnjom i podrškom. Štaviše, uz dužno poštovanje prema gurmanskim restoranima, ništa ne može da se uporedi sa maminom kuhinjom. Od nje dobijamo ne samo ukusno jelo na tanjiru, već i majčinu ljubav. Ovo je najpotpuniji oblik ishrane, poput mleka koje smo nekada sisali od nje. 

Ovde dotičemo ideju da se ljudsko biće sastoji od dva nivoa: životinjskog i ljudskog (govornog) nivoa. Baš kao što su našem životinjskom telu potrebne esencijalne hranljive materije za opstanak, tako i ljudski deo u nama zahteva pozitivnu i toplu vezu sa drugima. 

Tako, bilo bi mudro da svakom našem savetu o tome kako da se dobro hranimo dodamo i ideju da treba da se harmonično povežemo sa drugima. U skladu sa tim, evo jedne vežbe koju bismo mogli da uradimo: pretpostavimo da sedite na večeri sa porodicom koju vam je pripremio vaš partner. U skladu sa situacijom, pokušajte da kažete nešto poput: „Hvala ti, draga moja. Mora da si bila umorna posle radnog dana, ali si se ipak potrudila da pripremiš ovo jelo koje toliko volimo. Kako si, od svih dana, baš danas osetila, da je ovo ono što želimo? Kako je to pažljivo, osećajno i puno ljubavi od tebe! Ne postoji niko poput tebe na ovom svetu. Hvala ti puno”. 

Na kraju krajeva, nivo pozitivne međusobne povezanosti koja se formira među ljudima određuje koliko će naša hrana biti ukusna, zdrava i hranljiva. Kada u vazduhu ima više ljubavi, ravnoteža će se vratiti u naše odnose, u naša tela i u prirodu u celini.

Link - 𝗪𝗵𝗮𝘁 𝗥𝗼𝗹𝗲 𝗗𝗼𝗲𝘀 𝗙𝗼𝗼𝗱 𝗣𝗹𝗮𝘆 𝗶𝗻 𝗠𝗮𝗶𝗻𝘁𝗮𝗶𝗻𝗶𝗻𝗴 𝗢𝘂𝗿 𝗢𝘃𝗲𝗿𝗮𝗹𝗹 𝗛𝗲𝗮𝗹𝘁𝗵 𝗮𝗻𝗱 𝗪𝗲𝗹𝗹-𝗕𝗲𝗶𝗻𝗴?