KAKO DA SE ZAŠTITIM OD ZLOG OKA?

 Kako da se zaštitim od zlog oka? 

Šta je tačno zlo oko? Kako možemo sebi da obezbedimo „dobro oko“? Koja je uobičajena greška u vezi sa pozitivnim razmišljanjem i šta je njegovo tačno značenje? 

Sviđalo se to nama ili ne, mi živimo u jednom sistemu. Po prirodi, čovečanstvo je zatvoren, integralan i međusobno povezan sistem. Bezbroj niti povezanosti povezuju sve, što stvara apsolutnu međuzavisnost. Ove veze ne mogu da se razvežu, prekinu ili isključe. Današnji svet nam sve više pokazuje ovaj stepen povezanosti. Jedan pokret koji jedna osoba napravi u jednom delu sveta utiče na sve, želeli mi to ili ne. Povezani smo jedni sa drugima u društvu, ekonomiji, trgovini, kulturi, obrazovanju, ekologiji, zdravstvu – na svaki mogući način. 

Neki ljudi ulažu mnogo energije tražeći „ko je bacio zlo oko“ na njih, tražeći nekoga ko je odgovoran za njihove nesreće. Oni pokušavaju na sve moguće načine da izbegnu štetu, ali samo stanje „zlo oko“ je trajno stanje za sve nas. Sve dok drugima ne želimo dobro, to se razmatra da bacamo zlo oko na njih, a samim tim i na sebe. Zašto? To je zbog toga što se ono što zračimo ka spolja nama vraća kao bumerang. 

Uobičajeno je misliti da ovaj princip deluje isključivo na spoljašnje ponašanje, da ukoliko se osmehnemo ili viknemo, onda će nam se i drugi osmehnuti ili viknuti. Ali u stvari, život je mnogo složeniji, izgrađen na mnogo dubljim i značajnijim slojevima. Naše misli, želje, nade i težnje projektuju se iz nas ka spolja u čitav sistem, utičući na njega i vraćajući se nama. Svaki negativan stav usmeren od jedne osobe prema drugoj, bilo svestan ili podsvestan, odmah proizvodi zlo oko. To je štetan uticaj koji teče kroz povezani sistem. 

Kada osetimo da smo u jednom sistemu sa svima, postaje jasno da je, zarad toga da osiguramo sopstvenu dobrobit, najbolje što možemo da uradimo da svima želimo dobro i da to činimo sve vreme. Zašto? To je zato što će nam se dobrota koju zračimo vratiti iz sistema mnogo snažnije, a to se razmatra za stvaranje uticaja nazvanog „dobro oko”. To su mehanizmi unutar zatvorenog sistema. 

U međuvremenu, naši životi se odvijaju na potpuno individualistički način. Ljudi na sve gledaju sa lične tačke gledišta, želeći dobro uglavnom sebi. Takav jaz, između stava prirode prema nama kao jednom sistemu i egoističnog stava ljudi jednih prema drugima i okolini, je u korenu svakog problema koji doživljavamo.

Dodajte tome i činjenicu da se egoistična priroda stalno intenzivira, dok se svet istovremeno otkriva kao sve više međusobno povezan, i tada imamo siguran recept za kolaps. Međutim, upravo ova tačka krize može da se pretvori u tačku rođenja, to jeste rođenje nove percepcije, novog ljudskog bića – novog čovečanstva. 

Integralan pristup obrazovanju pruža detaljno objašnjenje i metod za razvoj „dobrog oka”. Rad se obavlja u malim grupama od oko deset učesnika. Zajedno, ti učesnici uče o ljudskoj prirodi, prirodi sveta i pravcu integralnog razvoja ka povezanosti i komplementarnosti svih. Istovremeno, sprovodimo posebne vežbe povezivanja koje postepeno postaju naša druga priroda. 

Na primer, svaka osoba pokušava da igra ulogu ljubazne osobe. Ne zahteva ništa ni od koga, a ukoliko se nešto od nje traži, spremna je da pomogne. Svaki učesnik se ponaša tako da je prijatno biti sa njim, ne zauzima prostor i njega niko ne oseća kao teret. Kao rezultat ove zajedničke igre, počinjemo da osećamo fenomene za koje ranije nismo imali čula da ih percipiramo. 

Pored toga, vežbamo pozitivno razmišljanje. „Pozitivno razmišljanje” ne znači da osoba pozitivno razmišlja o sebi, da je upravo ona ta koja je sposobna, uspešna i da opravdava samopouzdanje, kao što se to obično razume, već naprotiv, „pozitivno razmišljanje” znači pozitivno razmišljanje o drugima. Iako pozitivno razmišljanje o sebi može, privremeno, malo da poboljša raspoloženje osobe, ono ipak ne uspeva da ispravi to što zahteva ispravku, što je stav osobe prema drugima. Tako, dugoročno gledano, pozitivno razmišljanje jedino o sebi ne pomaže čak ni pojedincu koji praktikuje takve misli.

Još jedna vežba u integralnoj grupnoj postavci je da učesnici jednostavno daju komplimente jedni drugima. Svaki učesnik govori drugima koliko su posebni i uspešni, kakve divne osobine imaju i izražava zahvalnost za privilegiju da bude u društvu tako finih i uglednih ljudi. Čak i ako se iskreno ne osećamo tako, ulazimo u ulogu onih koji se tako osećaju. Cilj takve vežbe je da oponašamo „dobro oko“ ljubavi, poput majke prema svojoj deci. Što više to radimo, to se osećamo uzvišenije. U skladu sa tim, pomažemo jedni drugima da se izlečimo, gradeći neku vrstu antivirusa, zaštitnog zida protiv negativnih uticaja. 

Uopšteno govoreći, snagom misli i mašte možemo da ispravimo sve, to jeste, da sve iz negativnog i egoističnog pravca primanja za sebe prenesemo u onaj koji teče u davanju ka spolja, prema drugima i prirodi. Možemo sebe da dovedemo do tako duboke i pozitivne veze da izađemo iz sebe i živimo unutar drugih, integrisani u njih do tačke zaboravljanja na naše patnje i uznemirujuće misli. Zašto je ovo istinito i stvarno? To je zato što smo, prirodom, povezani poput ćelija i organa u jednom telu. 

Otuda, ukoliko pokušamo da se ophodimo jedni prema drugima ljubazno, iznad pojave svakog odbacivanja i mržnje, videćemo da privlačimo pozitivnu silu u svoje živote. Što se više trudimo ovde zajedno, to ćemo više osećati da sama priroda stoji uz nas, pomažući nam da se uzdignemo. Kroz naš napredniji pozitivan stav koji razvijamo jedni prema drugima, dobro zdravlje, radost i smirenost širiće se po čitavom svetu, do tačke apsolutnog savršenstva i večnosti.

Link - 𝗛𝗼𝘄 𝗗𝗼 𝗜 𝗪𝗮𝗿𝗱 𝗢𝗳𝗳 𝘁𝗵𝗲 𝗘𝘃𝗶𝗹 𝗘𝘆𝗲?