POGLED NA GENERACIJU KOJA DOLAZI - 2.deo

 

Pogled na generaciju koja dolazi, 2. deo

Interakcija sa ekranom računara

Treba da odlučimo kakvu sledeću generaciju želimo da vidimo i treba da napravimo listu principa i ponašanja, i da u skladu sa tim kreiramo program da ih dovedemo do ovog stanja. Veoma je važno da definišemo ispravne principe jer moguće je i da pogrešimo. 

Sećam se da sam pre mnogo godina razgovarao sa psiholozima o problemu ranih seksualnih odnosa, i oni su govorili da nije veliki problem ukoliko tinejdžeri počnu da imaju seksualne odnose sa 13 godina. Meni se činilo da je ovo sporno, ali niko nije hteo da me sluša. Kao rezultat toga, danas je ova granica spuštena na devet godina. 

Ostaje pitanje: da li je ovo nešto loše? U svakom slučaju, ovo pitanje treba da se iznese na javnu raspravu. 

Moramo da odlučimo da li je ovo prihvatljivo ili ne, i u kojim okvirima, da ne uništi živote mladih ljudi ili našteti njihovoj budućnosti, tako da oni osete da je intimna veza više od samog seksa, a porodica više od opterećujuće odgovornosti jednih prema drugima. Ukoliko mladi ljudi porodicu doživljavaju samo kao teret, oni uopšte neće želeti da se venčavaju. 

Moramo da razumemo specifičnost generacije sa kojom se suočavamo, jer kompletna ova generacija mora da promeni svoju prirodu. Mi se susrećemo sa radikalnom promenom u tehnologiji i u našim odnosima, i prešli smo sa veze čovek ka čoveku na vezu čovek – računar – ekran. Putem tih ekrana na nas utiče ceo svet, a ne samo naše selo, grad ili mala zemlja. 

Komentar: Psiholozi kažu da mlađoj generaciji nedostaje empatija. Upravo zato što su veze postale manje „humane” a više kompjuterizovane, deca su izgubila sposobnost empatije. Možda jeste divno dete, ali mu nedostaje empatija prema onima koji su mu bliski. 

Moj odgovor: Ovo je posledica nekoliko fenomena koji su međusobno povezani i utiču jedni na druge. Prvo, dolazi do klimatskih promena i načina na koji naša planeta utiče na ljude. Na kraju krajeva, čovek je sastavni deo čitave prirode. 

Drugo, naš ego stalno raste, a u poslednjoj generaciji je porastao na veoma specifičan način. Prestali smo da komuniciramo direktno jedni sa drugima i prešli smo na komunikaciju putem tehnoloških sredstava, na potpuno drugačiji vid komunikacije između ljudi. 

Više se ne povezujem sa ljudima, već sa mašinama, čak i kada slušam vesti, čitam nešto ili razgovaram sa nekim, ili razgovaram sa automobilom. Između nas postoje kompjuterski sistemi koji određuju kako se osećamo i razumemo. Ono što vidim ili ne vidim, šta čujem i kako reagujem zavisi od ovih sistema.

Mašine određuju moju vezu sa svetom. To jeste, mi postojimo u potpuno veštačkom sistemu. Moramo konačno da definišemo do čega smo došli i da li još uvek postoji šansa da nešto promenimo ili da jednostavno dignemo ruke od svega.

Link - A Look at the Rising Generation, Part 2