UKOLIKO BI EMOCIJE BILE ZARAZNE KAO ŠTO SU VIRUSI, KAKVO BI SE DRUŠTVO RAZVILO

Ukoliko bi emocije bile zarazne kao što su virusi, kakvo društvo bi se razvilo 

Zbog čega uopšte postoje zarazne bolesti? Zbog čega bakterije postaju otporne na lekove? Da li ćemo ikada pronaći nešto što će u korenu izlečiti sve takve probleme? Integralni pristup obrazovanju, koji posmatra ljudsko biće, društvo i prirodu kao celinu, nudi jedinstvene odgovore na takva pitanja. 

U načelu, u prirodi nema ničeg što je štetno ili zlo. Njene sile su međusobno povezane, komplementarne i podržavaju razvoj života. 

Život se razvija kroz ravnotežu između suprotnosti. Otuda, kada uočimo bolest, ona je izraz neravnoteže. 

Stepeni prirode – nepokretan, vegetativan, životinjski i stepen čovek, sačinjavaju jedinstveni integralni sistem. Ravnoteža ili neravnoteža u ovom sistemu teče između ovih stepena. Faktor koji razlikuje ljude i životinje je taj da ljudi nisu vođeni instinktom prirode, već poseduju sposobnost da samostalno ispituju i odlučuju. Ovakva sloboda omogućava veliki napredak, ali je i koren svih problema. 

Što se više razvijamo, to se od nas više očekuje da prepoznajemo integralni kod unutar prirode i svesno biramo da se uskladimo sa njim. To znači da razvijamo integralni stav prema svemu što nas okružuje, to jeste stav obzira, uzajamnosti, komplementarnosti, podrške i harmonične povezanosti. 

Sve dok se prema drugima ophodimo na način koji nije integralan, širimo neravnotežu nadole, u ​​niže stepene prirode. Najveći poremećaj ravnoteže je na stepenu čovek, i otuda egoistični međusobni odnosi uništavaju ne samo društvo već i ekološku sredinu i sisteme ljudskog tela. Egoistični odnosi, gde svako od nas traži sopstvenu korist na račun drugih i prirode, jesu mesto odakle potiču svi negativni fenomeni, uključujući bol i bolesti. 

Ovo je oduvek bilo tačno, ali danas, kada je svet postao toliko međusobno povezan, to dobija daleko veću težinu. Kada smo svi u jednom čamcu, ali svačiji ego raste do te mere da nemamo obzira prema bilo kome ili bilo čemu, mi idemo ka zajedničkom utapanju. 

Priroda, poput brižne majke, hoće da nas dovede na dobro mesto, usled čega iz sistema dolaze razne sile koje nameravaju da nas vrate u red. Mi možemo da razumemo ovaj sistemski način delovanja na primeru bakterija i virusa. 

Bakterije i virusi nisu jednostavne čestice već složeni sistemi. To su oblici života koji funkcionišu u skladu sa svojim unutrašnjim programom i imaju posebne međusobne veze. Priroda je povezana sa njima da bi uticala na nas u određenim klimatskim uslovima, godišnjim dobima i još mnogo toga. Nakon što razvijemo antibiotike, lekove i vakcine, nastaju nove mutacije protiv kojih mi nemamo rešenje.

Bakterija ili virus je pametan mehanizam i sofisticirani sistem za to da se okolina oseti. On stalno proverava uslove i poboljšava sebe. Moglo bi se reći da je pametniji od nas, jer se pokorava zakonima prirode: da nam zada probleme da bi nas uzdigao više i razvio naš um i srce, naše razumevanje i osećaj toga šta je prava ravnoteža – između nas samih i sa čitavom okolinom. 

Međutim, bilo bi idealno da se uključimo u kvalitativni razvoj pre nego što dođu udarci, ne iz želje da pobegnemo od patnje već kroz istraživanje i otkrivanje da je ravnoteža najviše i najbolje stanje. 

Svakako, ljudi inficiraju jedni druge ne samo bolestima i virusima, već i ponašanjem, navikama, odlukama i stavovima jednih prema drugima. Mreža povezanosti nas povezuje nevidljivim nitima, i bezbroj zaraza se neprekidno širi unutar nje. Naš um i srce – naše misli, želje i težnje – takođe borave u ovoj mreži. Mi u nju stalno prenosimo signale i talase različitih vrsta. 

Zaista, snaga volje i snaga misli su sile nezamislive jačine. Ako osoba generiše talase egoističnih želja oko sebe, ona time ubrizgava „virus” u mrežu. Kada ljudi žele da dominiraju drugima, da ih eksploatišu za ličnu korist, oni emituju štetne talase u mrežu. Ove frekvencije prelaze na druge, inficirajući ih sebičnim tendencijama. Ovde postoji beskrajan proces umnožavanja. Svi živimo unutar ovog vrtloga, i tako se događa da je savremeno čovečanstvo mreža puna „talasa mržnje”. 

Prema tome, mi generišemo veoma negativne sile koje nas kao bumerang udaraju. Ovo je veoma važno razumeti jer medalja ima i drugu stranu. Ukoliko želimo da iskorenimo bolesti iz njihove uzročne tačke, moraćemo da se uključimo u širok obrazovni i kulturni proces, u čitavom društvu. Njegova svrha treba da bude usklađivanje nas, ljudi, sa opštim pravcem razvoja prirode, to jeste stvaranje integralne povezanosti i ravnoteže između svih. 

Što više vidimo unutar sebe da smo u prirodi svi povezani poput organa u jednom telu, i što se više budi želja da drugima koristimo kao što koristimo sebi, to će se više ta želja širiti oko nas poput talasa koji se šire u svim pravcima. Međutim, to će biti „dobri virusi”. Oni će takođe biti zarazni, ali će biti zdravo zarazni, i uzrokovaće da sve više ljudi sa ljubavlju otvori svoja srca jedni prema drugima. 

Postepeno, zajedno ćemo se uzdići do visine sa koje možemo projektovati ravnotežu na sve prirodne sisteme i time iščupamo sve bolesti i probleme iz njihovog korena. Mi ćemo se ujediniti i međusobno i sa čitavim stvaranjem, otkriti divno jedinstvo prirode i naučiti od nje kako da uravnotežimo pozitivne i negativne sile, ili, drugim rečima, kako da skladan i potpun život načinimo iz suprotnosti. Želim nam svima uspeh u ovoj blagoslovenoj potrazi.

Link - 𝗜𝗳 𝗘𝗺𝗼𝘁𝗶𝗼𝗻𝘀 𝗪𝗲𝗿𝗲 𝗖𝗼𝗻𝘁𝗮𝗴𝗶𝗼𝘂𝘀 𝗟𝗶𝗸𝗲 𝗩𝗶𝗿𝘂𝘀𝗲𝘀, 𝗪𝗵𝗮𝘁 𝗞𝗶𝗻𝗱 𝗼𝗳 𝗦𝗼𝗰𝗶𝗲𝘁𝘆 𝗪𝗼𝘂𝗹𝗱 𝗘𝘃𝗼𝗹𝘃𝗲?