ŠTA ĆE NAS IZLEČITI OD MRŽNJE

   

ŽELJA ČOVJEČANSTVU ZA NOVU GODINU

Želja čovječanstvu za Novu godinu

27.12.2021, kabalista dr Mihail Lajtman 

Svijet se razvija kroz patnju, primajući sve više udaraca. A da biste izašli iz tog zapetljanog kruga, morate razumijeti od čega zavise ovi udarci i kako da se organizuje sopstveni život, na nov način, da bi nam ti udarci koristili tako da nas približe jedne drugima i zajedničkoj prirodi, to jeste Višoj sili.

I, tada ćemo osjetiti da živimo u prekrasnom svijetu! U našem svijetu ne nedostaje ništa osim ljubazne, uravnotežene veze između svih sila prirode. Kada bismo jedne sa drugima mogli da povežemo pomoću dobrih sila, umjesto sila suprotstavljanja, mi bismo osjećali da smo, umjesto u ovom svijetu, u Višem svijetu, u Rajskom vrtu.

Jedino je potrebno to da se svi složimo oko toga da želimo da probudimo dobre sile skrivene u nama da bismo tako izgradili dobre odnose. U svakom od nas ima malo takvih sila, ali ukoliko svi zajedno želimo da se probudimo prema dobru, tada je to moguće. 

Upravo to treba da učinimo uoči nadolazeće 2022. godine. Već smo isprobali sva sredstva i uvjerili se da ništa ne funkcioniše, osim jednog: da pokušamo da održimo dobru povezanost između nas. Pomozimo jedni drugima svojim mislima o tome da svako uspije da dođe do takvih međusobnih odnosa, podrške, jedinstva, ljubavi.

Nemojmo nikome dopuštati da eksplodira, viče, izbacuje svoje zlo na druge. Tada zaista mi možemo da uspijemo, i 2022. može da bude prekretnica u našim odnosima u porodici, među državama, među svim ljudima. I vidjećemo kako to uravnotežuje čitavu prirodu. Sve sile prirode, koje su naizgled u međusobnom sukobu, odjednom će se smiriti i čitava priroda će doći u ravnotežu.

Želim svojim studentima širom svijeta da u nastupajućoj godini upiju još više mudrosti kabale i okupe oko sebe još šire krugove podrške da bismo zajedno promijenili svijet na bolje.

Moja želja čitavom čovječanstvu za ovu nastupajuću godinu: 

-       Dođimo do ljubavi, jedinstva, zagrljaja između svih ljudi bez ikakvih razlika širom svijeta. I, time ćemo riješiti sve probleme. Sretna Nova godina!

Link - Пожелание человечеству на новый год

Autor:
  Dr Mihail Lajtman

SVIJET U 2022. GODINI

Svijet u 2022. godini

26.12.2021, kabalista dr Mihail Lajtman

Prognoza za sljedeću 2022. u potpunosti ovisi o tome kakvi će biti naši međusobni odnosi. Uostalom, čovjek je na samom vrhu ljestvice među svim dijelovima stvarnosti: neživom materijom, biljkama, životinjama i ljudima. Otuda, naše međusobno ponašanje i ponašanje u odnosu na prirodu određuje sve ostale niže nivoe.

I premda nam se čini da naše misli, želje, odnosi, ne utiču na nivoe prirode ispod nas: neživu, floru i faunu, ali zapravo, naši egoistični međusobni odnosi određuju i naš odnos prema svemu ostalom. I, mi nanoseći štetu prirodi, vidimo odgovarajuće posljedice u samoj prirodi. 

Ne postoji štetniji element na svijetu koji šteti cijeloj prirodi od čovjeka. I zato moramo razmišljati o tome kako da promijenimo svoj odnos prema okolini, prema korištenju prirodnih resursa i klimatskim promjenama. Ipak, sve to može da se uravnoteži tako što se uravnoteži odnos među ljudima. 

Mi to možemo, sve je u našim rukama. Ovo je vrlo mobilan alat, jer za to ne moramo zaustavljati fabrike i pogone. Učinimo da naš odnos prema drugima bude ljubazniji i posvetimo se tome svi, jer svi razumiju da naš svijet zahtijeva hitnu promjenu, ozdravljenje. 

I, ukoliko mi to ne uradimo, svijet će nestajati iz godine u godinu. Mi iscrpljujemo prirodne resurse zemaljske kugle, oduzimamo posljednju naftu, plin, ugalj, zagađujemo okeane i izvore slatke vode, trujemo vazduh. Ovako se ne smije nastaviti. Ja ne pripadam društvu za zaštitu životne sredine, samo kažem da životna sredina i svi drugi problemi na zemlji zavise od odnosa među ljudima. Promijenimo ovaj odnos, i to će promijeniti sve.

KAKO DA NAUČITE DA BUDETE POTREBNI

 

Kako da naučite to da budete potrebni?

Pitanje: Neko Vam je pisao: „Otkako mi je muž umro, osećam se beskorisno. Deci nisam potrebna, ćerka mi je nedavno rekla: ’Samo se mešaš’. Mislila sam da ću biti potrebna svojim unucima, ali oni su zauzeti svojim računarima i telefonima i ja ih samo nerviram. Naučila sam da pletem i mislila sam da ću plesti za njih, ali oni sve kupuju onlajn. Pokušavala sam nešto da osmislim za sebe, poput igranja karata, rešavanja ukrštenih reči, ali nisam zainteresovana za to. Izgleda da nikome nisam potrebna”.  

Šta ova žena treba da radi? Kako čovek može da nauči da bude potreban?

Odgovor: Mislim da ovde ne treba tražiti nekoga kome biste bili potrebni u nekom ličnom smislu, već šta je to što ja mogu da uradim a da to bude korisno i dobro velikom broju ljudi, čitavom čovečanstvu. Danas se sve radi zarad toga da se osigura to da smo što nezavisniji jedni od drugih. A, kada neko hoće da nam ponudi svoju pomoć, nas to ometa, mi to ne želimo.

Pitanje: Znači, obična baka može sebe da otkrije svetu? Može li ona odjednom da bude korisna svetu, korisna ljudima?

Odgovor: Nesumnjivo! Samo ukoliko razume šta je to što je od koristi za svet, za ljude, ona može sebe da pronađe u tome.

Pitanje: U čemu ona može da bude korisna svetu?

Odgovor: U tome što će da uči sebe i druge ljude da budu međusobno pravilno povezani. Ovo će svetu doneti ogromnu pozitivnu snagu, koja će svet načiniti boljim mestom.

Pitanje: Da li je svrha života u tome da osoba hoće da bude potrebna? Da li je to svrha mog života?

Odgovor: To nema smisla. To je samo lek. Svrha života bi već trebalo da bude iznad toga.

KADA SE INKLUZIJA OKREĆE PROTIV SEBE

 

Zabrana dečjih knjiga i filmova je preteće upozorenje – društvo se urušava

Tokom proteklih nekoliko meseci bombardovani smo vestima o „ispravkama” koje se događaju u raznim svetskim kompanijama, korporacijama, ali one najznačajnije su u obrazovnom sistemu.

Ove mere, koje se navodno preduzimaju da bi se društvo načinilo takvim da usebe više uključuje, zapravo zabranjuju, ograničavaju i osuđuju mnoge najosnovnije slobode ljudi u jednoj demokratskoj zemlji, poput slobode izražavanja, a čak i slobode mišljenja. Previše je primera koje treba pomenuti, ali evo nekoliko tipičnih: Amazon je uklonio kultne knjige za decu doktora Susa, a Dizni+ je sa dečjih profila skinuo tako omiljene filmove kao što su Dambo, Petar Pan i Švajcarska porodica Robinson, i dodao je, u profilima za odrasle, upozorenje pored naslova da filmovi sadrže kulturološki neprikladan sadržaj.

„Zaista, mnogo vekova unazad, sve do danas, mi smo se udaljavalji sve više i više. Do sada smo se toliko otuđili da ne možemo da podnesemo nikoga ko nije isti kao što smo i mi. Kao rezultat toga, mi uvodimo „pravednost”, koja pokušava da forsira pravičnost i nametne nepristrasnost i jednakost, a zapravo govori da ukoliko ne mislite kao što donosilac odluke misli da „treba” da bude, vi bivate prognani, izloženi raznim socijalnim kaznama kao što su zabrana udruživanja, gubitak posla, sramoćenje na društvenim mrežama i druge društvene kazne koje su često štetnije od zatvora, i ponekad uzrokuju to da ljudi sebi oduzmu život.”

Ima još: Koka-kola je ozbiljno tražila od svojih radnika da budu „manje beli” u borbi protiv rasizma. Megin Keli je u intervjuu za Bila Mara rekla da je povukla svoju decu iz privatne škole jer je, između ostalih probuđenih neobičnosti, sproveden program „tronedeljnog eksperimentalnog transobrazovanja“ u odeljenju njenog sina u trećem razredu.

Postoji još mnogo toga: Velika crkvena škola na Menhetnu nudi vodič na 12 stranica o „inkluzivnom jeziku”. Vodič destimuliše decu da koriste reči „roditelji”, „mama” i „tata” i sugeriše im da umesto njih koriste reči „ljudi” ili „odrasli”. U Njujorku, Ministarstvo obrazovanja ukloniće sva „rešeta” za selekciju za upis u srednje škole za školsku 2021–2022. godinu, i za sve srednje škole eliminisaće prioritet upisa prema okrugu. Da bi se povećala raznolikost, lutrija će zameniti testove za odabir. I, na kraju, Bari Vajs piše o svojoj prijateljici, majci četvorogodišnje devojčice sa Menhetna, koja je gledala kako njena ćerka crta, kada je devojčica ležerno rekla: „Moram da crtam u svojoj boji kože”. Boja kože, rekla je svojoj majci, „zaista je važna”. To je naučila u školi.

ŠTA JE TO ŠTO JE POTREBNO DA SE UČI U ŠKOLI, ALI SE JOŠ NE UČI?

 

Šta je to što je potrebno da se uči u školi, ali se još ne uči?

Potrebno je da prijateljstvo u školi bude više naglašeno, da bi se izgradila prijateljska povezanost između svih učenika.

Mi bismo morali da se fokusiramo najviše na to kako da pozitivno povežemo učenike da bismo izgradili društvo koje pruža podršku, u kojem su srećni i samopouzdani pojedinci. Naposletku, ljudi bi trebalo da školu završe sa osećajem da njihova sreća i uspeh u životu zavise od toga u kojoj se meri pozitivno povezuju jedni s drugima.

Cilj koji škola treba da ima spram učenika ne bi trebalo da bude profesionalna orijentacija, već to da od učenika izgradi srećne, samopouzdane i uspešne ljude.

Ukoliko učenici neprestano moraju da održavaju egoistične odnose, gde svako od njih nastoji da maksimalno uveća svoju ličnu korist na štetu drugih, oni nikada neće biti istinski srećni, samouvereni ili uspešni u životu.

Takođe, mi moramo da razumemo to da današnja generacija nije slična nijednoj drugoj generaciji do sada. To je zato što mi ulazimo u vreme koje je, više nego ikada ranije, vreme globalne međusobne povezanosti i međusobne zavisnosti, i mi treba da naučimo da  takvu međusobnu povezanost i međusobnu zavisnost u potpunosti realizujemo, čime ćemo svoju sreću, uspeh i samopouzdanje osigurati na način koji odgovara vremenu u kojem smo sada. Profesije, koje sada tretiramo kao primarne, ponovo treba da rangiramo i postavimo ih na mesto broj dva, a da mesto broj jedan damo pozitivnoj povezanosti između ljudi.

Kada učenici idu u školu, oni treba da se osećaju ugodno i da žele da se povezuju sa ostalim učenicima, a strah ili kritika ne treba da se širi među učenicima. Da bi uspostavili pozitivnu atmosferu, punu podrške, u kojoj bi učenici razvijali svoju povezanost, nastavnici, kao prvo i osnovno, treba da prođu kroz proces osnaživanja povezanosti. U tom procesu oni će učiti kako da se pozitivno odnose jedni prema drugima i prema učenicima, zarad toga da učenici osete srećan život, pun samopouzdanja, sigurnosti, ravnoteže i prosperiteta, kroz to što učestvuju u izgradnji društva koje je vođeno vrednostima jedinstva i uzajamne brige.

Link - “What Is The One Thing That Should Be Taught In School That Isn’t Already?” (Quora)

Autor:
  Dr Mihail Lajtman

KOVID - KATALIZATOR ZA PROMENE U DRUŠTVU

 

KOVID – katalizator za promene u društvu

Dok svi žure da se vakcinišu ili, nasuprot tome, izjavljuju da su vakcine vladin plan usmeren protiv ljudi, izgleda da ignorišemo nešto veoma važno: zašto se virus uopšte pojavio? Dok ne odgovorimo na ovo pitanje, nećemo ga se otarasiti, bez obzira na to što se objavljuje da vakcine mogu da budu efikasne.

Virus neće prestati dok ne obnovimo svu našu povezanost, na svim nivoima. Dok ne naučimo kako da se pažljivo i brižno odnosimo jedni prema drugima, kako da gradimo zajednice u kojima ljudi osećaju da su sigurni i dobrodošli, kako da gradimo društva koja ne eksploatišu slabe i ranjive, kako da prigrlimo različitost umesto da izbegavamo svakoga ko misli drugačije od javnog mnjenja, i dok sve to ne naučimo, KOVID nam neće dozvoliti da vodimo normalan život.

Iako virus korona izgleda poput običnog virusa, on je mnogo više od toga. Virus menja naše misli i želje, odnose među ljudima i zemljama i to radi u čitavom svetu. KOVID 19 je višeslojna bolest; ne treba samo da nas nauči da moramo da peremo ruke i da nosimo maske. Umesto toga, njegov glavni cilj je da nas nauči kako da se odnosimo prema svom životu.

Odnosno, trebalo bi da nas nauči ne samo kako treba da se odnosimo jedni prema drugima, već i kako da se odnosimo prema životu u celini, prema suštini života i njegovoj svrsi! Iz tog razloga, KOVID neće nestati tek tako. Mutiraće i modifikovaće se sve dok nas potpuno ne iscrpi, dok ne pristanemo na promenu svih naših društvenih sistema, sve dok ne vidimo nameru koja stoji iza onoga što se pojavljuje: da transformišemo ljudske odnose.

Zapravo, SARS-KoV-2, nazvan „virus korona“, iscrpljivaće nas dok ne potražimo jedini lek koji ga zaista može izlečiti. Ovaj lek nema nikakve veze sa biološkim inovacijama, a sve ono sa čime ima veze jeste emocionalna transformacija. Lek za SARS-KoV-2 je da naučimo da volimo jedni druge, ali zaista, iskreno. Ovaj lek, koliko god bizarno zvučalo, leči ne samo od KOVID-a 19, već i od svih naših bolesti, u koje je i KOVID uključen, i sve dok ne budemo iskorenili uzrok, nećemo ugasiti izdanak, odnosno virus.

DA LI SMO VEĆ VIDELI SVE KADA JE U PITANJU KOVID?

 

Da li smo već videli sve kada je u pitanju KOVID? 

Država Izrael se ubrzano približava tome da je pedeset posto stanovništva revakcinisano vakcinom protiv KOVID-a. Izrael opet otvara škole, teretane, bioskope, tržne centre i hotele. Da li smo već videli sve kada je u pitanju KOVID? Razumem da su ljudi bili na ivici i da im je ponestalo strpljenja, ali ukoliko pogledam šta stručnjaci kažu, ne vidim da su toliko oduševljeni onime što veoma liči na nepromišljeno ponašanje.

Ukoliko hoćemo da vidimo kraj KOVID-a, moramo da se fokusiramo na: 1) da zdravstveni radnici međusobno razmene rešenja, da se u to ne mešaju političari i druge zainteresovane organizacije, a zatim da se njihove smernice slede, 2) da mi, kao nacija, ujedinimo naše redove, ojačamo našu solidarnost .

Deca se, na primer, ne vakcinišu. Ukoliko ih budemo poslali nazad u školu, znamo šta će se dogoditi.  Virus danas nije onakav kakav je bio kada se prvi put pojavio. Utiče i na decu, čak i na embrione, i kako onda možemo da dopustimo deci da se okupljaju u skučenim učionicama gde će se sigurno međusobno zaraziti? A, ukoliko se razbole, kako će to uticati na njihove roditelje? Kako će to uticati na njihovu braću i sestre? Još jednom, odluke se donose u skladu s političkim interesima, a ne u skladu s medicinskim razmatranjima, ali svi plaćaju cenu. 

Razumem da ljudi žele da se zabave, ali od kada je to faktor za odluke koje donosi vlada? Ljudi vole da leti odlaze na plažu i da plivaju. Ali, ukoliko je voda zagađena, a kupanje u vodi ugrožava živote ljudi, da li bi ljudi i dalje odlazili na plivanje? Da li bi im vlasti dozvolile da rizikuju i uđu u vodu? U uređenoj zemlji vlasti imaju ovlašćenje da čine ono što je ispravno za javnost; zbog toga se i nazivaju „vlasti”.

GLOBALNA KRIZA JE POROĐAJNA MUKA NOVOG SVETA

 

Globalna kriza je porođajna muka novog svijeta

Objavljeno 3. februar 2009.

Naš svijet je sada na kraju svog intrauterinog razvoja. Trenutna kriza je poput porođajnih muka - posljednjih faza našeg egoističnog razvoja. A izlaz iz ovog stanja je rođenje.

Baal HaSulam objašnjava da je "izlazak iz Egipta" duhovno rođenje. Čitavo čovječanstvo sada završava svoj razvoj kao embrion, a globalna kriza su porođajne muke koje prethode duhovnom rođenju čovječanstva. Te porođajne muke mogu trajati dugo, kao što se to često događa u našem svijetu kada porođajna bol iznenada prođe, pa se vrati, smanji i opet poveća.

Otuda, ne možemo da se opustimo kada se kriza naglo smanji i stabilizuje na neko vrijeme, kao da se stvari vraćaju u uobičajenu rutinu. Svi se možda smiju kabalistima, govoreći: „Zašto ste nas plašili govoreći da dolazi nešto grozno i da će to trajati sve dok ne odbacimo svoj egoizam? Sad se sve vraća u normalu i vraćamo se da opet slavimo život". Činjenica je da treba da budemo strpljivi, jer nam dolaze drugi i treći talas, poput porođaja koji će rezultirati rođenjem - izlaskom iz našeg egoizma i ulaskom u kvalitet davanja.

Međutim, mi treba što više da želimo da skratimo period trajanja tih muka, da bi se porođaj dogodio brzo, čak i odmah - u jednom naletu. To je moguće; vrijeme između kontrakcija može se značajno smanjiti, kao i broj kontrakcija. Na ovaj način možemo ubrzati proces rađanja.

Dijete se rađa kada se kontrakcije toliko ubrzaju da se stope u jednu kontrakciju, umjesto da dolaze jedna za drugom. One više ne dolaze malo po malo, već se koncentrišu u jednom naporu. Zato, uradimo da se naše rođenje dogodi brzo, jer je to neugodan proces, a najbolji način da se kroz to prođe jeste kroz jedan napor - u trenutnoj krizi, a ne kroz krize koje se ponavljaju.

LIČNA CENA KOJU PLAĆAMO ZBOG RAVNODUŠNOSTI U DRUŠTVU

Lična cena koju plaćamo zbog ravnodušnosti u društvu

Izgleda kao da ljudi danas ne brinu gotovo ni o čemu. Mi smo ravnodušni prema svim delovima društva u kojem ljudi pate, sve dok ne dođe do toga da na nas direktno nešto utiče. Gledamo vesti, nerviramo se i gunđamo, i to je mera našeg učestvovanja u zajednici. Zašto je apatija stalno u porastu? Mi smo ravnodušni zbog toga što smo sve više odvojeni od svoje okoline. Nama nedostaje osećaj pripadnosti, iako je taj osećaj važan jednako koliko i kiseonik koji udišemo. Svako od nas mora da razume to da je naša budućnost neraskidivo povezana sa budućnošću drugih.

Kako dobre veze između nas budu jačale i produbljivale se, mi ćemo početi da osećamo da kroz našu mrežu  komunikacije teče posebna snaga – sila koja nas oživljava, uvećava nas i daje nam razumevanje, osećaje, misli i želje na nivou koji je potpuno neuporediv sa bilo kojim prethodnim. Naše integrisanje jednih s drugima uzrokovaće to da osetimo novu stvarnost, koja je izvan ograničenja naše trenutne lične percepcije. 

Ono što je bazično za osobu može da se definiše kao želja za užitkom i uživanjem, želja za zadovoljstvom. A, ono u čemu uživamo različito je u svakoj razvojnoj fazi, i to je generalno tako i u našim pojedinačnim životima i u životu ljudske vrste. Naš stepen razvoja utiče na naš nivo uključenosti u društvo ili nivo ravnodušnosti prema društvu. Na primer, nekada su deca mogla da osete prirodnu tendenciju ka društvenom životu; danas su ona od samog početka zatvorena između ekrana.

Dalje, u prošlosti su ljudi bili ponosni na svoju pripadnost grupi poput profesionalnih saveza i sindikata; u njima su pronalazili zadovoljstvo, samopouzdanje i moć. Danas niko nema strpljenja ni da čuje reč o nečemu takvom, a sigurno je da nema ni želju da pripada bilo kojem sličnom udruženju. Staž, sigurnost posla i stabilnost na radnom mestu pripadaju prošlosti. Uobičajeno je da ljudi uopšte ne znaju da li će čak i imati posao za godinu dana.