ZAŠTO DOLAZI DO PREKIDA U KOMUNIKACIJI IZMEĐU LJUDI

 
Zašto dolazi do prekida u komunikaciji između ljudi, i kako može da se spreči ili da se popravi kada se to dogodi? 

Uopšteno govoreći, komunikacija je suština života. Svet je nastao sa određenom česticom energije koja je stvorila dve suprotstavljene čestice, i od tada se celokupna evolucija odvija kroz povezivanje – različite oblike povezanosti i stepene suprotstavljanja i udaljenosti između povezanih elemenata. Ipak, sve je to komunikacija. 

Na nepokretnom, vegetativnom, životinjskom i ljudskom nivou, kako se intenzitet suprotnosti povećava, tako se povećava i snaga povezanosti koja je potrebna za razvoj života, i novi način povezivanja dovodi do sledećeg oblika života. 

Iz godine u godinu, otkrivamo koliko su svi delovi prirode međusobno povezani, koliko je visok nivo integracije među svim njenim elementima. Na Zemlji, na primer, okeani, atmosfera, toplotna energija, vulkanske erupcije, uragani i vetrovi čine jedinstveni ekološki sistem koji teži ravnoteži između suprotnosti. Ravnoteža zahteva suprotstavljene sile, ali one koje su povezane. Ova ravnoteža se izražava u stvaranju sve više oblika povezivanja, unutar sve složenijih sistema.

Temelj svake komunikacije je da određeni element oseća potrebu da se ispuni i da izlazi izvan sopstvenih granica da bi pronašao ispunjenje. Svaka veza koja se formira zasniva se na kalkulaciji: „Šta ovde ima za mene?” Ovo važi na nivou atoma i galaksija, kao i u ljudskim odnosima. Romantični odnosi, porodične veze i poslovne veze formiraju se prema istoj kalkulaciji: „Da li se to meni isplati?”

Ipak, danas se približavamo stanju u kojem ovaj program komunikacije više ne funkcioniše na nivou ljudske svesti i percepcije. 

Sve više otkrivamo da nemamo kontrolu nad onim što se dešava. Svi oblici ljudskih veza koje smo izgradili kroz istoriju nalaze se na ivici kolapsa. To uključuje trgovinu, industriju, ekonomiju, finansije, međunarodne odnose, naš odnos prema životnoj sredini, kao i obrazovanje, kulturu i medije, pa čak i osnovnu jedinicu postojanja, porodicu. 

Ne radi se o tome da ljudi ne pokušavaju da komuniciraju, već to jednostavno više ne funkcioniše. Na primer, parovi odluče da se venčaju i u kratkom vremenskom periodu otkriju da nema nade da to opstane. Na poslu, u društvu, unutar zemalja i globalno, sporazumi ne važe, a savezi ne traju. Sposobnost da se obavežemo drugima postala je sve teža, a to otežava planiranje budućnosti i stavlja nas u opasnu situaciju. 

U ovom trenutku, evolucija nas primorava da idemo napred i da tražimo novi sistem povezivanja koji je po svojoj prirodi suštinski drugačiji. Kakav sistem povezivanja to može da bude? To nije jednostrana povezanost, kao što je postojala do sada, u obliku „da vidimo kako ti možeš da me ispuniš i šta ja zauzvrat treba da dam“, već komunikacija koja je u osnovi dvosmerna i uzajamna. 

Šta to znači? Prestajem da vidim drugog kao svoju suprotnost. Umesto toga, uzimam u obzir njegove želje i potrebe uporedo sa sopstvenim i ispitujem kako možemo da postojimo u međusobnoj povezanosti. 

Komunikacija na ovom nivou zahteva da drugog uključimo u sebe, da ga prihvatimo takvog kakav jeste, bez ikakvog uplitanja našeg ega, kao da mi sami ne postojimo. Drugi način da ovo vidimo jeste da izađemo iz sebe, postavimo sebe u živote drugih i delujemo iz njihove perspektive, kroz njihove osobine. Još jedan način da se to opiše jeste da se povežemo do te mere da među nama ne ostane nikakva razlika. 

Ovo predstavlja prelazak na drugi nivo vrednosti. Svaka osoba više ne postoji za sebe, već postojimo za život sam po sebi, za komunikaciju između nas. Prestajemo da razmišljamo o tome šta osećamo i želimo i počinjemo da razmišljamo o stvaranju novog nivoa života, kao da smo partneri koji zajedno rađaju treći entitet. 

Zajednički entitet koji stvaramo je novi oblik života u kojem osećamo jedinstvenu silu prirode, istu silu koja je prvobitno stvorila dve suprotstavljene sile. Tako završavamo pun krug i kroz potpunu komunikaciju između nas, svesno se vraćamo na početnu tačku iz koje je sve stvoreno. 

U ovom razvojnom procesu, koncepti vremena, pokreta i prostora nestaju, kao i pojmovi „mi“ i „neko izvan nas“. Sve razlike naše trenutne percepcije stvarnosti blede i mi napredujemo ka svetu informacija, emocija, uma i srca u čistoj formi, bez fizičke materije. Ovo se takođe naziva svet misli i želja. To je sledeća evolutivna faza koju čovečanstvo mora da postigne, a današnji mnogobrojni tehnološki razvoji su samo priprema za to. 

Otuda, danas ne treba da očajavamo kada vidimo kolaps u komunikaciji. To ukazuje na našu potrebu da se uzdignemo do optimalnog, uzajamnog oblika povezanosti. Želim nam svima uspeh na ovom putu.

Link - 𝗪𝗵𝘆 𝗗𝗼𝗲𝘀 𝗖𝗼𝗺𝗺𝘂𝗻𝗶𝗰𝗮𝘁𝗶𝗼𝗻 𝗕𝗿𝗲𝗮𝗸 𝗗𝗼𝘄𝗻 𝗕𝗲𝘁𝘄𝗲𝗲𝗻 𝗣𝗲𝗼𝗽𝗹𝗲, 𝗮𝗻𝗱 𝗛𝗼𝘄 𝗖𝗮𝗻 𝗜𝘁 𝗕𝗲 𝗣𝗿𝗲𝘃𝗲𝗻𝘁𝗲𝗱 𝗼𝗿 𝗙𝗶𝘅𝗲𝗱 𝗪𝗵𝗲𝗻 𝗜𝘁 𝗛𝗮𝗽𝗽𝗲𝗻𝘀?