ŠTA JE NAJVAŽNIJE U VEZI SA OBRAZOVANJEM

 
Šta je najvažnije u vezi sa obrazovanjem 

Jedan od osnovnih principa obrazovanja je to da osoba uči jedino tamo gde njeno srce želi. Ovo ne znači da obrazovanje jednostavno treba da prati postojeća interesovanja deteta. Naprotiv, to znači da je uloga obrazovanja da u osobi izgradi poštovanje prema vrednostima koje želimo da usvoji. Kada te vrednosti postanu važne u njegovim očima, on će prirodno biti privučen ka njima i rado će ih slediti. Otuda, ključ nije u samoj osobi, već je u okruženju koje oblikuje njene želje. Osoba uvek ceni ono što njeno okruženje ceni, a njeno srce sledi primere i prioritete koji je okružuju. 

Iz tog razloga, primarna briga obrazovanja mora da bude okruženje. Ako društvo veliča konkurenciju, bogatstvo ili slavu, ljudi će biti privučeni ka tim ciljevima. Ako društvo veliča uzajamnu odgovornost, brigu o drugima i doprinos opštem dobru, ljudi će prirodno težiti tim vrednostima. Ljudska bića su proizvodi svog okruženja. Otuda, obrazovanje ne počinje ispravljanjem pojedinca, već izgradnjom ispravne društvene atmosfere oko njega. 

Svrha obrazovanja je da razvije kompletno ljudsko biće. Takva osoba razume da je najvažniji princip u životu uvažavanje drugih. Da li će neko postati naučnik, lekar, inženjer, radnik ili vođa – to je od manje važnosti. Pre svega, svaka osoba sebe vidi kao nekog ko doprinosi društvu i oseća odgovornost za dobrobit drugih. Kada osoba razvije takav stav, ona stiče samopouzdanje, podršku i osećaj pripadnosti jer je usklađena sa potrebama društva koje je okružuje. 

Zbog toga je primer snažniji od instrukcija. Deca ne uče iz onoga što im odrasli govore, već iz onoga što vide da odrasli rade. Dete neprestano upija ponašanja, stavove i vrednosti iz svog okruženja. Ukoliko roditelji, nastavnici i društvo govore jedno, a postupaju drugačije, obrazovanje doživljava neuspeh. Jedini način da se dete obrazuje jeste taj da se obrazuje okruženje u kojem ono odrasta. U tom smislu, uspeh budućih generacija u potpunosti zavisi od kvaliteta društva koje stvaramo oko njih.

NAPUSTITE ŠTETNU NAVIKU – DA BUDETE NESREĆNI

 
Napustite štetnu naviku – da budete nesrećni 

Jednom sam razgovarao sa Džejn Gudal, koja je provela 45 godina proučavajući šimpanze u Nacionalnom parku Gombe Strim u Tanzaniji. Živela je skoro dve godine među šimpanzama, koje su je prihvatile u svoju grupu. Pitao sam je: „Koji je bio najvažniji osećaj koji si stekla živeći među majmunima, u šumi, gde nema ljudi, gde su te majmuni prihvatili kao jednu od svojih?” 

I ona je odgovorila: „Ljubav je to što sam osećala među njima. Iako stalno vrište i svađaju se, sve je to samo zbog toga da bi probudili ljubav. I, počela sam da otkrivam to isto u šumi, drveću, nebu, zemlji…” 

Iako nije bila sentimentalna, stigavši u afričku džunglu iz urbane džungle, Džejn je postepeno otkrila da je čitava priroda ispunjena ljubavlju. I ispostavilo se da je bila potpuno u pravu.

 

Ljubav se ne kupuje novcem

Međutim, ovde se suočavamo sa ogromnim problemom. Ljubav postoji u prirodi, ali kako da je postignemo između nas? I ako ne ljubav, onda barem dobre odnose, bez kojih čovečanstvo jednostavno neće moći dalje da postoji. Jer naterati nekog da voli nije moguće. Mogu da platim i kupim bilo šta, ali ne i ljubav. Novcem može da se kupi ljubaznost i poštovanje, ali ljubav je potpuno jedinstven osećaj, odvojen od svih ostalih ljudskih emocija. 

KADA ZEMLJA GORI POD NOGAMA

 
Kada zemlja gori pod nogama 

Talas nezapamćene vrućine prekrio je planetu. U Evropi svuda bukte požari, a broj poginulih od vrućine već se meri hiljadama. Samo u Španiji registrovano je više od 5000 smrtnih slučajeva, uzrokovanih vrućinom, ne računajući žrtve u Francuskoj, Portugaliji i Italiji.  

U Velikoj Britaniji vrućina je oborila sve temperaturne rekorde. U zemlji je  proglašen najviši nivo opasnosti. U Londonu su požari, izazvani ekstremnom vrućinom, u samo jednom danu uništili 41 kuću. Praktično, mi smo već došli do toga da nam zemlja bukvalno gori pod nogama. 

 

Naučnici se raspravljaju, a ko je od njih u pravu 

Prema mišljenju nekih naučnika, ako ne prestanemo sa emisijom gasova sa efektom staklene bašte, periodi ekstremnih vrućina biće sve češći i praćeni sve višim temperaturama. Uistinu, ne slažu se svi sa ovim tvrdnjama. 

Više od hiljadu naučnika iz čitavog sveta potpisalo je Svetsku deklaraciju o klimi, u kojoj pozivaju da se prekine sa panikom. Po njihovom mišljenju, emisije gasova sa efektom staklene bašte nemaju tako dramatičan uticaj kao što to pokušavaju da predstave političari koji skupljaju političke poene na „spasavanju čovečanstva”.  

U dokumentu se takođe navodi da je globalna borba protiv ugljen-dioksida jednostavno – glupost, budući da CO2 uopšte nije zagađivač. Dodatni ugljen-dioksid u vazduhu doprinosi rastu globalne biljne biomase i povećava prinose poljoprivrednih kultura širom sveta.