KADA ZEMLJA GORI POD NOGAMA

 
Kada zemlja gori pod nogama 

Talas nezapamćene vrućine prekrio je planetu. U Evropi svuda bukte požari, a broj poginulih od vrućine već se meri hiljadama. Samo u Španiji registrovano je više od 5000 smrtnih slučajeva, uzrokovanih vrućinom, ne računajući žrtve u Francuskoj, Portugaliji i Italiji.  

U Velikoj Britaniji vrućina je oborila sve temperaturne rekorde. U zemlji je  proglašen najviši nivo opasnosti. U Londonu su požari, izazvani ekstremnom vrućinom, u samo jednom danu uništili 41 kuću. Praktično, mi smo već došli do toga da nam zemlja bukvalno gori pod nogama. 

 

Naučnici se raspravljaju, a ko je od njih u pravu 

Prema mišljenju nekih naučnika, ako ne prestanemo sa emisijom gasova sa efektom staklene bašte, periodi ekstremnih vrućina biće sve češći i praćeni sve višim temperaturama. Uistinu, ne slažu se svi sa ovim tvrdnjama. 

Više od hiljadu naučnika iz čitavog sveta potpisalo je Svetsku deklaraciju o klimi, u kojoj pozivaju da se prekine sa panikom. Po njihovom mišljenju, emisije gasova sa efektom staklene bašte nemaju tako dramatičan uticaj kao što to pokušavaju da predstave političari koji skupljaju političke poene na „spasavanju čovečanstva”.  

U dokumentu se takođe navodi da je globalna borba protiv ugljen-dioksida jednostavno - glupost, budući da CO2 uopšte nije zagađivač. Dodatni ugljen-dioksid u vazduhu doprinosi rastu globalne biljne biomase i povećava prinose poljoprivrednih kultura širom sveta.  

Mogu da kažem da su u ovoj raspravi obe strane u pravu, ali samo delimično. Čovekova aktivnost zaista ima ozbiljan uticaj i na klimu i na planetu u celini, ali ne industrijska aktivnost, već unutrašnja. Naše misli, naš odnos jednih prema drugima – upravo je to glavni faktor koji utiče na sve što se dešava nama i planeti.

  

Planetu ne spaljuju požari  

Prema kabali, svet je uređen u obliku piramide na čijem se vrhu nalazimo mi, čovečanstvo. I naše bivanje na vrhu piramide stvaranja znači da se sve što radimo spušta prema piramidalnoj strukturi od Gore ka dole. I kada stigne do najnižeg, neživog nivoa stvarnosti, naša aktivnost ga menja. A ono je samo posledica našeg odnosa jednih prema drugima i prema svetu.  

Mi to ne osećamo, ali upravo naši međusobni odnosi direktno utiču na to kakav će biti život na našoj planeti. Ukoliko zračimo neprijateljstvom, to stvara negativne promene u čitavom sistemu, što se, između ostalog, manifestuje i kroz sve ekstremnije klimatske i geološke pojave.  

Drugim rečima, kada su ljudski odnosi izvan ravnoteže, sve je izvan ravnoteže. I, ukoliko naši odnosi postanu ekstremni, sve postaje ekstremno. Kada postanemo surovi, sve postaje surovo. I obrnuto, ukoliko počnemo da se ophodimo jedni prema drugima sa ljubavlju, čitava priroda se smiruje, na svim svojim nivoima. 

Međutim, vidimo da svakog leta posledice odnosa između nas i sveta postaju sve ekstremnije. I tako će se nastaviti sve dok ne postanemo svesni činjenice da u međusobno povezanom hijerarhijskom sistemu, u kojem postojimo, onaj ko se nalazi na vrhu, određuje stanje ostatka celokupnog sistema. Drugim rečima, to što čitav svet trese groznica, krivi smo samo vi i ja – naša odbojnost i mržnja jednih prema drugima. 

 

Zamenite mržnju ljubavlju 

U suštini, ranije smo bili bolji nego danas. Jednostavno, ranije nas je bilo manje a to znači i manje elemenata koji zrače neprijateljstvom. Osim toga, u prošlosti su odnosi među ljudima bili manje toksični nego danas.  Iako danas ima manje ratova nego ikada pre, nivo sumnjičavosti i otuđenosti među ljudima je višestruko porastao i nastavlja ubrzano da raste. 

Već je dostigao takav nivo da ljudi više ne mogu da veruju čak ni članovima sopstvene porodice. Pogledajte stope razvoda, porodičnog i društvenog nasilja. Sve se to nalazi na rekordno visokom nivou.  

Čak i internet, koji smo izumeli navodno da bismo povezivali ljude, koristi se za prevaru, eksploataciju i zloupotrebu. Svetska umreženost je jasan dokaz da sve što stvorimo, čak i sa dobrim namerama, na kraju koristimo jedni protiv drugih.

Tako, ne treba da se čudimo što na našu negativnost priroda reaguje isto tako negativno. Otuda, ako želimo da nastupi svežije vreme, da se glečeri ne tope i da se oluje utišaju, moramo da ohladimo svoju strast i utišamo oluje među nama.  

Uzajamna briga, uzajamna odgovornost ili makar svest o tome da zavisimo jedni od drugih i da direktno utičemo na sve što se dešava na planeti – to je ono što nam je neophodno. I tada će zemlja prestati da gori pod našim nogama, a mržnja u našim srcima zameniće se ljubavlju.

Link - Когда земля горит под ногами