U prošlosti žena je osećala kada je u ovulaciji, da li je zatrudnela, pa čak i u kojoj je nedelji trudnoće. Danas je bez instrumenata i medicinskih testova to teško reći, i mnoge poteškoće se javljaju od začeća do porođaja. Da li postoji način da se povežemo sa prirodom sa novog mesta, da osetimo šta se tačno dešava unutar naših tela i između nas, i uopšte, na nepokretnom, vegetativnom i životnjskom nivou prirode? Šta je to vredno za nas da naučimo iz procesa stvaranja života, a u vezi je sa sledećom fazom razvoja čovečanstva?
Bez sumnje, stvaranje života, njegov nastanak i razvoj, zaista je čudo. Na nepokretnom nivou, razumemo da se promene u materiji dešavaju putem interakcija i energetskih transformacija. Ali kako vegetativno svojstvo proizilazi iz nepokretnog? Ovo još uvek nismo u potpunosti razumeli. To je novi stepen, koji u sebi pored samog postojanja nosi i život, lični razvoj i široku evoluciju životne sredine.
Od biljaka nastaju biljke, životinje rađaju živa tela, i izgleda da u vegetativnom i životinjskom postoji određeni aspekt stvaralačke sile, sile koja je u temelju prirode i univerzuma. To je sila koja upravlja čitavim sistemom prirode i usmerava njegov razvoj u određenom pravcu. Nezavisno od toga, vidimo da se razvoj života nastavlja putem uzroka i posledice.
Ljudska vrsta pripada životinjskom svetu i unutar našeg tela postoji mehanizam stvaranja života. Apsorpcija semena u materici, razvoj fetusa, odnos majčinog tela prema njemu tokom trudnoće, sam porođaj, a potom dojenje, briga o novorođenčetu, obrazovanje i uticaj okoline; čitav proces je veoma precizan i postepeno se razvija sve do formiranja zrele osobe koja je sposobna da nastavi razvoj života. Uranjanje u ovaj proces pomoći će nam da bolje razumemo šta priroda želi kada razvija život.
Tokom trudnoće, fetus se razvija unutar materice. Materica predstavlja savršeno okruženje, idealno stanište koje obezbeđuje svaku potrebu fetusa: toplinu, sigurnost, zaštitu i ishranu. Fetus se razvija da bi se rodio kao beba, i on nastavlja da bude obavijen ljubavlju. Međutim, kako dete odrasta ono napušta dom zbog društvenog života, i okruženje postepeno postaje hladnije, više neprijateljski nastrojeno i stresnije. Na svakom koraku, odrasla osoba se susreće sa igrama ega, borbama za moć i destruktivnom konkurencijom.
U ovoj tački preokreta, posebno treba da obratimo pažnju na glavni aspekt unapređenja naših života, pa čak i da ga sebi zapišemo kao ključni zadatak. Ukoliko želimo da vidimo da se ljudi optimalno razvijaju u odrasle osobe koje u punoj meri povećavaju svoj potencijal kao srećna, samouverena i uspešna ljudska bića, onda imamo uzajamnu obavezu da za svakoga stvorimo harmonično, mirno, bezbedno i podržavajuće okruženje, kao što nas je materica obavijala u početnim fazama našeg razvoja. Majčino telo prema fetusu, a potom i majčina ljubav prema svojoj deci, oba pružaju primere iz prirode kako bi trebalo da izgleda idealno društvo, ono koje bi svakom svom članu pružilo mogućnost da zaista procveta.
Ukoliko evoluciju čovečanstva uporedimo sa postepenim razvojem fetusa, možemo da kažemo da smo se do danas razvijali isključivo snagom apsorpcije. To je poput fetusa u materici koji prima sve što mu je potrebno za rast kroz pupčanu vrpcu. Danas, međutim, kao da se rađamo, izlazimo iz materice u novo okruženje, ono u kojem postepeno stičemo sposobnost razabiranja i odlučivanja, poput deteta koje sve više mora da razazna šta želi da jede, kada, koliko, kao i šta je dobro a šta loše za nas, šta želimo da približimo sebi, i od čega želimo da se distanciramo. Kvalitet ovih razabiranja odrediće našu buduću formu – kôd povezanosti između pojedinca i društva.
Svet nas danas pritiska sve većom međusobnom povezanošću i zavisnošću. Mi vidimo da u stvarnosti živimo u istom malom čamcu. Takva stvarnost nam sve više pokazuje da mi nemamo drugog izbora nego da sarađujemo, da se uzdignemo iznad uskog egoističnog pogleda na svet „ja protiv tebe” do integralnog pogleda na svet „svi smo porodica”. Dok ne razvijemo ovakav integralni pogled na svet, prizivaćemo sve više udaraca na sebe. Na kraju ćemo razumeti da za nas treba da organizujemo suštinski novo društvo, sa integralnim vrednostima međusobne brige, povezanosti i komplementarnosti.
Što više stvaramo uravnoteženo i mirno okruženje za nas, to ćemo više otkrivati pozitivne kvalitete koji prirodno postoje u sistemu prirode. Naši odnosi će tada postati sve više i više uravnoteženi, i mi ćemo iskusiti raspoloženja koja su u većoj ravnoteži, kao i bolje mentalno, pa čak i fizičko zdravlje. Lako ćemo ući u trudnoću, bezbedno ćemo proći kroz porođaj i mi ćemo znati kako da izgradimo harmonično okruženje za našu decu. Odnosi između supružnika, između roditelja i dece, u porodici, na poslu, u biznisu, u državi, u svetu i u čitavom ekološkom sistemu, svi će se „posložiti” u novootkrivenu harmoniju.
Sve počinje i završava se stvaranjem skladnog i mirnog okruženja. Ono će poslužiti kao osnova za rađanje nove percepcije stvarnosti. Ukoliko se fokusiramo na ovaj zadatak, zajedno ćemo napredovati do sledećeg evolutivnog nivoa. „Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog” izaći će iz mračnog i prašnjavog podruma u kojem se sada nalazi kao puki etički slogan, i uzdićiće se do toga da se oseti kao kôd savršene ljudske povezanosti. Aktiviranjem ovog kôda u našim odnosima širom ljudskog društva, mi ćemo biti svedoci otvaranju novih unutrašnjih čula u nama. Kroz njih ćemo početi da osećamo prirodu kao jedinstvenu, ogromnu i prostranu utrobu.
Postepeno ćemo se sve više povezivati sa silom koja je u temelju života i otkrićemo njen kvalitet čistog davanja i ljubavi. Jednakost forme sa ovom silom na nivou naših društvenih odnosa omogućiće nam da osetimo dublje nivoe ravnoteže u našim telima, širom društva i širom prirode na nepokretnom, vegetativnom i životinjskom nivou. Mi ćemo se spojiti u jedinstvenu celinu sa prirodom i uživaćemo u savršenom osećaju i razumevanju svega što se odvija u stvaranju.
Link
- 𝗪𝗵𝗮𝘁 𝗖𝗮𝗻 𝗪𝗲 𝗟𝗲𝗮𝗿𝗻 𝗳𝗿𝗼𝗺 𝗕𝗲𝗶𝗻𝗴 𝗣𝗿𝗲𝗴𝗻𝗮𝗻𝘁 𝗮𝗻𝗱 𝗪𝗵𝘆 𝗜𝘀 𝗧𝗵𝗮𝘁?
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.