"Ako želite da volite, pripremite se za mržnju"
Si vis pacem, para bellum (Ako želite mir, pripremite se za rat), rekao je Vegecije (Flavije Vegecije Renat, rimski vojni pisac iz 4. I 5. veka ). Isto tako, ako želite ljubav, pripremite se za mržnju.
Filmovi prikazuju ljubav kao stalan protok topline, brige i privrženosti između ljudi. Ali, filmovi nisu u pravu. Pred svakom pozitivnom emocijom stoji negativna, koja pokreće napad pozitivne. Kao što noć prethodi danu, mržnja prethodi ljubavi. Jedini izuzetak je majčina ljubav, ali to je zato što majka svoju bebu doživljava kao deo sebe. Ali, da bismo razvijali stvarne emocije s bilo kojom drugom osobom, moramo neprestano da prelazimo između mržnje i ljubavi u različitim manifestacijama i drugačijim intenzitetima.
Proizlazi da mi činjenica da sam otkrio svoju mržnju prema ovoj ili onoj osobi omogućava da otkrijem ko sam i šta imam unutar sebe. Zapravo, trebalo bi da budem zahvalan toj osobi.
U stvari, to je princip koji pokreće celokupno stvaranje. Vreli talasi i periodi hladnog vremena, poplave i suše, mržnja i ljubav, sve su to naizmenični prikazi mržnje i ljubavi.
Iza njih postoji svrha: njihov rastući intenzitet, pogotovo kada je s negativne strane, uzrokuje da potražimo njihov izvor. Zašto postoji toliko mržnje? Zašto je priroda tako okrutna? Zašto nikada nisam zadovoljan onim što imam? Zašto nema mira? Zašto se bojim? Kada pokušate da odgovorite na ta pitanja, otkrivate da ona dolaze iz istog nevidljivog izvora, a taj izvor je priroda, ili jednostavno, stvarnost.
Svaki mineral, biljka, životinja ili osoba, misao, želja ili reč, sve to je stvorila priroda. Ako je priroda izvor svega, onda je sve to i deo prirode, deo celine. I, baš kao što postoje dani i noći, postoje ljudi koje mrzim i ljudi koje volim. Kao što ne bi bilo dana da nema noći, ne bi bilo ni ljudi koje volim da nema ljudi koje mrzim. Zapravo, da nije bilo svih onih stvari koje smatram negativnim, ne bih mogao da definišem šta volim, šta mrzim, ko sam i ko nisam. Proizlazi da ja, s ovim mojim ograničenim viđenjem, njih doživljavam kao negativne, ali to nije tako; oni su suprotni od mene zbog toga da bih ja mogao da učim o sebi i o prirodi. Da nije njih, ja ne bih ništa znao o čitavom svom postojanju.
Proizlazi da činjenica da sam postao upućen u svoju mržnju prema ovoj ili onoj osobi, omogućava mi da otkrijem ko sam i šta imam unutar sebe. Zapravo, trebalo bi da budem zahvalan toj osobi. Najmudriji od svih ljudi, kralj Solomon, nazvao je ovaj koncept: "Ljubav pokriva sve grehe" (Mudre izreke 10:12), gde mržnja jeste greh, a ljubav pokriva mržnju nakon što otkrijemo da je predmet naše mržnje, zapravo, poklon koji nam je dat. U tom trenutku otuđenost nestaje i nastaju ljubav i zahvalnost.
Autor:
Dr Mihael Lajtman
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.