KAKO UJEDINJUJEM LEVU I DESNU?

Link - “How Do I Unite The Left And The Right?” (Quora)

"Kako ujedinjujem levu i desnu?" 

Treba da razumemo da nas priroda vodi ka stanju potpunog ujedinjenja, i iz tog razloga trebalo bi da budemo zainteresovani za to da nađemo način na koji bismo mogli da se ujedinimo iznad naših razlika. 

Obaveza takvog jedinstva jeste da ostane raznovrsnost razlika, kao i sve pojedinačne karakteristike i gledišta, to jest, da nijedna strana ni gledište ne eliminiše ono drugo, već da se svakom gledištu pruži njegov odgovarajući prostor za postojanje. 

Da bi se spojila dva različita i suprotstavljena gledišta, potreban je treći izvor – sposobnost da se dopusti prihvatanje gledišta drugog i čak da se o njegovom gledištu brine, što dolazi isključivo iz ujedinjenja koje ima veću važnost od detalja svakog našeg gledišta.

Iako ovo izgleda kao nemoguće u sadašnjoj stvarnosti, kada razumemo to da je tendencija prirode ka ujedinjavanju svih njenih delova, uključujući i ljude, i to da se mi razvijamo ka tom pravcu, tada, ukoliko bismo ostvarili obrazovanje koje ima ovakve tendencije, dobili bismo snagu da budemo u mogućnosti da pravimo tražene međusobne ustupke da bismo videli: 

• sva različita i oprečna gledišta kao neophodne delove jedinstvenog sistema, 

• da jedinstvo iznad ovih podela koristi svima, i da je beskorisno odupirati se prirodi. 

To jeste, videli bismo da to što pristajemo da ostanemo isključivo unutar naših suprotnih strana samo povećava patnju, i da priroda hoće da se uzdignemo iznad takvih tendencija da bismo se ujedinili.

Priroda nas na kraju vodi ka ujedinjenju iznad svih naših razlika. Ljudi koji su ovu tendenciju otkrili u percepciji i osećaju, to jest kabalisti, napisali su o tome da „ljubav prekriva sve grehe“. 

To znači da suprotstavljene strane treba da otkriju negativne karakteristike koje svaka od njih ima, i da ih obe strane premoste pomoću metode učenja i sprovođenja jedinstva iznad podela. 

Ako bismo se prepustili svojoj prirodi, ona bi nas vodila u sve veću mržnju jednih prema drugima. To jeste, ljudska priroda je egoistična, i prvenstveno uzima u obzir korist za sebe iznad svega ostalog, a naši pogledi na svet se grade na ovoj uskoj percepciji i osećaju stvarnosti. Kao takvi, vode nas u krizu u kojoj osećamo da treba da promenimo ili eliminišemo druge kako bismo bili u miru. 

Danas imamo mogućnost da identifikujemo ovaj problem. Svako od nas je pojedinac koji ima jedinstveno mesto i gledište u sistemu, i na taj način mi smo međusobno različiti. 

Međutim, moramo da podignemo našu svest o jedinstvenom prirodnom sistemu koji svi delimo i u kojem postojimo, kao i o tome da nas ovaj sistem vodi ka ujedinjenju iznad naših razlika, i da otuda treba da uspostavimo veze iznad svih razlika i neslaganja između nas.

Ovo je kao da smo se krenuli da izgradimo novi sprat na našoj zgradi: naš prvi sprat sadrži sva naša različita gledišta i ona su netaknuta, a na drugom spratu cenimo ono što nas povezuje iznad svega. 

U današnjem svetu ima mesta za svakoga. Došlo je vreme kada moramo da izgradimo novu povezanost između nas, što nije tamo gde jedan hoće da uništi drugog. Uništavajući druge, mi uništavamo i sebe. Ovo je zakon prirode. Plus i minus moraju da postoje jedan pored drugog, a između njih mora da se postavi novi mehanizam koji će im omogućiti da oba rade skladno kao deo jedinstvenog sistema. Otuda, moramo da postignemo stanje u kojem ćemo osećati da postojimo iznad egoistične ljudske prirode, što je celovitost našeg bića, i da otkrijemo mnogo veću stvarnost.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman