Odvratnost nastaje kada postoji nesklad između osobe i onoga što je izvan nje i kada postoji antagonizam sa onim „nekim“ ili „nečim“ izvan osobe.
Drugim rečima, gađenje je osećaj koji se pojavljuje kada ono što je izvan nas osetimo kao da nije naše.
Mi tada mrzimo i distanciramo se od te osobe ili takve pojave.
Međutim, kada osećamo da neko ili nešto pripada nama, mi osećamo suprotno od gore pomenutog – osećamo da volimo.
Tako, događa se da možemo da osetimo odvratnost prema mnogim drugim ljudima i pojavama, a da osećamo sebe celovitim, i to je samo prirodan ishod naše egoistične ljudske prirode koji postavlja koristoljubivi filter nad naše viđenje, čineći da vidimo jedino ono što je nama korisno.
Kada bismo osetili dubinu toga da je naša priroda potpuno egoistična, koristoljubiva, i na štetu drugih ljudi i same prirode, usled čega mi stalno i vidimo mane u drugim ljudima i stvarima oko nas, a ne u nama samima, tada bismo osetili da je ova egoistična priroda najodvratnija stvar kojoj je potrebna ispravka.
Međutim, takvo otkrovenje zahteva prethodne smernice koje vode ka postizanju suprotnog oblika ovakve ljubavi.
Drugim rečima, ako postavimo društvo sa ciljem da uspostavimo međusobnu odgovornost, brigu i na kraju ljubav među ljudima, gde ćemo biti usmereni ka tome da druge članove društva posmatramo kao svoju porodicu i organizujemo naše medije, društvo i obrazovne programe da se takve veze razvijaju, tada ćemo da razvijemo mudriji pogled na ono: šta je to što bi trebalo da nam bude odvratnije od svega ostalog, a to je da egoistična priroda, koja živi u svakome od nas, stalno deluje u suprotnom smeru od ljubavi prema drugima, i to je uzrok sve naše patnje.
Uvažavanje vrednosti uzajamne odgovornosti, brige i ljubavi iznad mnogih vrednosti samoljublja, kao što su bogatstvo, slava i moć, omogućilo bi nam da napredujemo ka tome da više volimo, budemo pažljiviji i pozitivno povezani, bivajući zgroženi nad našim egoističnim motivima i pogledima koji deluju tako da nas udalje sa ovog puta.
U skladu sa tim, prirodno je da osećamo gađenje prema drugim ljudima i pojavama u svetu koje nam se u mnogim pogledima čine negativnim. Ali, ako pokušamo da volimo jedni druge i izgradimo podržavajuće okruženje koje nas vodi ka međusobnoj ljubavi, mi ćemo tada otkriti pozitivniji oblik gađenja: odvratnost prema našem egoističnom kvalitetu koji nas odvaja od ljubavi, koja je svuda oko nas.
To je mnogo pozitivniji oblik gađenja jer nam služi da želimo da menjamo sebe i da tako postanemo osoba sa više ljubavi i pažnje – što je nužnost za bolje društvene veze – i samim tim, mi bismo živeli mnogo srećnije, sigurnije i skladnije živote.
Drugim rečima, gađenje je osećaj koji se pojavljuje kada ono što je izvan nas osetimo kao da nije naše.
Mi tada mrzimo i distanciramo se od te osobe ili takve pojave.
Međutim, kada osećamo da neko ili nešto pripada nama, mi osećamo suprotno od gore pomenutog – osećamo da volimo.
Tako, događa se da možemo da osetimo odvratnost prema mnogim drugim ljudima i pojavama, a da osećamo sebe celovitim, i to je samo prirodan ishod naše egoistične ljudske prirode koji postavlja koristoljubivi filter nad naše viđenje, čineći da vidimo jedino ono što je nama korisno.
Kada bismo osetili dubinu toga da je naša priroda potpuno egoistična, koristoljubiva, i na štetu drugih ljudi i same prirode, usled čega mi stalno i vidimo mane u drugim ljudima i stvarima oko nas, a ne u nama samima, tada bismo osetili da je ova egoistična priroda najodvratnija stvar kojoj je potrebna ispravka.
Međutim, takvo otkrovenje zahteva prethodne smernice koje vode ka postizanju suprotnog oblika ovakve ljubavi.
Drugim rečima, ako postavimo društvo sa ciljem da uspostavimo međusobnu odgovornost, brigu i na kraju ljubav među ljudima, gde ćemo biti usmereni ka tome da druge članove društva posmatramo kao svoju porodicu i organizujemo naše medije, društvo i obrazovne programe da se takve veze razvijaju, tada ćemo da razvijemo mudriji pogled na ono: šta je to što bi trebalo da nam bude odvratnije od svega ostalog, a to je da egoistična priroda, koja živi u svakome od nas, stalno deluje u suprotnom smeru od ljubavi prema drugima, i to je uzrok sve naše patnje.
Uvažavanje vrednosti uzajamne odgovornosti, brige i ljubavi iznad mnogih vrednosti samoljublja, kao što su bogatstvo, slava i moć, omogućilo bi nam da napredujemo ka tome da više volimo, budemo pažljiviji i pozitivno povezani, bivajući zgroženi nad našim egoističnim motivima i pogledima koji deluju tako da nas udalje sa ovog puta.
U skladu sa tim, prirodno je da osećamo gađenje prema drugim ljudima i pojavama u svetu koje nam se u mnogim pogledima čine negativnim. Ali, ako pokušamo da volimo jedni druge i izgradimo podržavajuće okruženje koje nas vodi ka međusobnoj ljubavi, mi ćemo tada otkriti pozitivniji oblik gađenja: odvratnost prema našem egoističnom kvalitetu koji nas odvaja od ljubavi, koja je svuda oko nas.
To je mnogo pozitivniji oblik gađenja jer nam služi da želimo da menjamo sebe i da tako postanemo osoba sa više ljubavi i pažnje – što je nužnost za bolje društvene veze – i samim tim, mi bismo živeli mnogo srećnije, sigurnije i skladnije živote.
Autor:
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.