NA NEKOLIKO KORAKA DO PONORA

Na nekoliko koraka od ponora

Pre samo pedeset godina mislili smo da, uprkos svemu, idemo ka boljem životu i da će doći vreme kada će sve zemlje prosperirati poput SAD i Evrope. Međutim, danas vidimo koliko duboko smo pogrešili.

A u isto vreme, u savremenom razvoju društva, čovek je sposoban da za sebe stvori rajski život ovde, na Zemlji. 

Šta nas sprečava 

Zbog čega nam to onda ne polazi za rukom? Šta je to u nama što ruši sve naše planove i sprečava da se snovi ostvare? Uostalom, mi imamo sve uslove da stvorimo lep život praktično za sve. Umesto toga, mi besmisleno trošimo novac, snagu i sam život na sve moguće osim na postizanje harmonije, međusobnog razumevanja i približavanja srca jednih drugima. 

Čovečanstvo kao da je izgubilo razum i uopšte ne razume šta radi. Svet se kreće ka ponoru, a oni ljudi koji su za to odgovorni, umesto da traže izlaz, nas ubeđuju da su toliko pametni i da oni znaju šta rade. Ali, ipak iz nekog razloga svet pod njihovom upravom izgleda veoma ružno. 

A sve ovo se događa zbog toga što naši vladari ne razumeju zakone prirode, pod čijom upravom se uistinu nalazimo. Kako bi inače moglo da se objasni to da države međusobno ratuju i troše ogromne sume na naoružanje, na potpuno nepotrebne stvari, dok istovremeno ljudi umiru od gladi i pate od bolesti? 

Ko uistinu upravlja nama 

Običnim ljudima pripadaju samo bedne mrvice koje se izdvajaju za zdravstvo, bezbednost i socijalne službe, u poređenju sa resursima kojima čovečanstvo raspolaže. Šta nas onda tera da postupamo suprotno zdravom razumu? Činjenica je da svetom upravljaju sile koje su izvan naše kontrole. A te sile su egoistične. Upravo one, a ne mi, upravljaju čitavim našim životom. 

Budući da je egoizam naša suština, on upravlja svim našim delovanjima, podstičući nas na besmislene, nerazumne postupke koji se nikako ne mogu objasniti zdravim razumom. 

I zbog čega se onda ne odreknemo tih sila? Dogovorimo se međusobno da nam nisu potrebni ratovi, beskrajno takmičenje i konkurencija. Tada bismo mogli da izgradimo izvanredan život za sebe. Uostalom, postoji mnogo međunarodnih organizacija koje su izjavile da je upravo takva delatnost njihov cilj. Ipak, iz nekog razloga, to nam ne polazi za rukom.

Šta  je to što će nam pomoći 

Nakon završetka Drugog svetskog rata ljudi su se nadali da je konačno nastupio dobar, miran život. Ali, prošlo je pola veka i mi ponovo stojimo na pragu globalnog rata, mnogo strašnijeg i opasnijeg – nuklearnog rata koji može da raznese čitavu našu planetu. 

I da se to ne bi dogodilo, neophodno je da pronađemo silu koja bi neutralisala negativne manifestacije našeg egoizma, onog koji od nas pravi tako glupe, ograničene ljude, nemoćne nad svojom sudbinom. 

Zbog njega se suprotstavljamo i svađamo jedni sa drugima kao da smo mala deca koja ne žele da popuste, kada svako, poput naivnog, tvrdoglavog deteta, želi da dokaže drugima da je pametniji i jači. 

Ali, da li je takvo ponašanje dostojno čoveka? Nije. Ipak, mi vidimo da iz našeg života praktično nestaju razum, logika i promišljenost… 

Danas sve češće vodeća mesta zauzimaju žene. Po svojoj prirodi one su mekše, promišljenije i sklone kompromisu. Moglo bi da se pomisli da bi one, kao što uspostavljaju red u porodici, mogle da uspostave red i u svetu. 

Ali ne. Nakon što dobiju funkciju u vlasti, mnoge od njih počinju da postupaju jednako neodgovorno kao što to rade i muškarci oko njih. Jer takav je uticaj okoline. Egoistične težnje koje preovlađuju u okolini, zarobljavaju čoveka, i on više nije u stanju da im se suprotstavi.

 

Mi nismo osuđeni

 

Kakav se zaključak iz svega ovoga može izvući? Veoma jednostavan: mi se u potpunosti nalazimo pod vlašću negativne sile – našeg egoizma – i nismo u stanju da se borimo protiv nje. Nemamo nikakvu mogućnost da mu se odupremo, jer egoizam je za nas viša sila. 

I ta viša sila je zarad sopstvenog zadovoljstva spremna da nas dovede do ponora i gurne u njega, uništavajući i čitavo čovečanstvo i samu planetu. Uostalom, egoizam je jači od straha od smrti zbog toga što se nalazi iznad našeg života. I čovek je čak spreman da umre, samo da njegov naduvani ego ne bude povređen. 

Onda, zar je naš položaj beznadežan, zar smo osuđeni? Nimalo. Kabalisti u svojim knjigama objašnjavaju da ta negativna „zla” sila namerno tako upravlja nama, da bismo razumeli da nam je potrebna druga sila – ona koja je sposobna da joj se suprotstavi.

 

Sila dobra i ljubavi 

Ova druga sila je takođe viša sila, i ona postoji u prirodi. To je sila dobra, ljubavi i davanja. Ali za sada, ona je skrivena od nas i zbog toga vidimo da na svim nivoima – nepokretnom, vegetativnom, životinjskom i nivou čovek – deluje samo jedna sila: sila egoizma. 

I, to je zbog toga što ego svakoga od nas, poput ekrana, zaklanja istinsku sliku sveta – sveta kojim se ne upravlja mržnjom već ljubavlju. Međutim, mi njega možemo da otkrijemo jedino ukoliko se uzdignemo iznad svog egoizma. 

To će postati osnova našeg ujedinjenja, i mi ćemo u njemu otkriti da postoji druga Viša sila – sila ljubavi i davanja. Ona ne samo da neutrališe naš egoizam, već nas vodi u drugu dimenziju, otkriva potpuno drugačiji svet – viši, duhovan, beskonačan. 

U tom svetu, mi treba da živimo po zamisli te Više sile, koju kabalisti nazivaju Stvoritelj. A do ivice ponora smo dovedeni samo zbog toga da bismo shvatili da moramo da se odreknemo svog egoizma i da to zaista i poželimo. 

Link - За несколько шагов до пропасти