KAKO PRELAZAK IZ ŽIVOTA ZA SOPSTVENU KORIST U ŽIVOT ZARAD KORISTI DRIGIH, OTVARA NOVU PERCEPCIJU STVARNOSTI

 

Kako prelazak iz života za sopstvenu korist u život zarad koristi drugih, otvara novu percepciju stvarnosti 

Živimo u stanju razuma, što znači unutar naših čula, intelekta i želje, gde je naša želja sastavljena od intelekta i emocija, uma i srca. Mi živimo i osećamo stvarnost u takvim kvalitetima, i ono što osećamo naziva se „ovaj svet”. Unutar njega, osećamo kao da postoji ono što percipiramo: svemir sa zvezdama i planetama, Zemlja, njena vegetacija i ljudi na njoj. Sve postoji u našoj percepciji, našem osećaju.

Potrebno je da zamislimo da postoji ograničenje ovakve percepcije i da postoji druga percepcija, koja nije zasnovana na sili primanja koju privlačimo zarad sebe, već na sili davanja koju naizgled odbijamo od sebe, što je suprotan svet.

Treba da sebi oslikamo šta znači ovaj suprotni svet, da umesto mržnje postoji ljubav, umesto primanja postoji davanje, umesto odvojenosti postoji povezanost, i da živimo na takav način. Drugim rečima, mi ne treba da živimo u skladu sa onim  što je dobro za nas lično, već u skladu sa onim što je dobro za druge, i da sve svoje akcije izvršavamo sa takvom svrhom.

Drugim rečima, naizgled postojimo unutar neke vrste ronilačkog ili svemirskog odela. Unutar tog odela je „moj”, dok je izvan njega drugi svet, onaj koji ne poznajemo. To je svet u kome nam nije dozvoljeno da živimo dok su naši kvaliteti ovakvi kakvi su trenutno.

Umesto toga, šta možemo da uradimo? Ako u svoj um i srce, svoj intelekt i emocije primimo uslove tog drugog sveta, onda možemo da živimo u njemu. Štaviše, ne postoji problem da to i uradimo. To je upravo ono što treba da postignemo, a to možemo da uradimo međusobnim ohrabrivanjem i podržavanjem. 

Na kraju krajeva, postojimo isključivo u svom umu i srcu, u svom intelektu i emocijama. To je ono što je stvoreno. Međutim, možemo da promenimo način na koji ih koristimo. Njihova upotreba može da se preokrene iz „zarad sopstvene koristi” u „zarad koristi drugih”. Ovime sami sebe poništavamo i tada nam više nije potrebno ovo posebno odelo, to jeste više nam nije potrebna zaštita za sebe. 

To je zato što, ukoliko svoje sposobnosti ne koristimo zarad sopstvene koristi već zarad drugih, koji su izvan nas, onda ne moramo da se izolujemo od njih. Oni ne mogu da nam naude. Naprotiv, sve što postoji izvan ove posebne odeće možemo da koristimo za dobrobit svih. 

Potrebno je da sebi sve više oslikavamo, na različite načine, razliku između onoga što sada postoji u našem umu i srcu, u našim kvalitetima primanja, i onoga što postoji iznad njih, gde je sve zarad davanja. Postepeno, na ovaj način, mi ćemo moći da napravimo prelaz iz korporalnog sveta primanja u duhovni svet ljubavi i davanja.

Link - 𝗛𝗼𝘄 𝗖𝗮𝗻 𝗦𝗵𝗶𝗳𝘁𝗶𝗻𝗴 𝗳𝗿𝗼𝗺 𝗟𝗶𝘃𝗶𝗻𝗴 𝗳𝗼𝗿 𝗦𝗲𝗹𝗳-𝗕𝗲𝗻𝗲𝗳𝗶𝘁 𝘁𝗼 𝗟𝗶𝘃𝗶𝗻𝗴 𝗳𝗼𝗿 𝘁𝗵𝗲 𝗕𝗲𝗻𝗲𝗳𝗶𝘁 𝗼𝗳 𝗢𝘁𝗵𝗲𝗿𝘀 𝗢𝗽𝗲𝗻 𝗮 𝗡𝗲𝘄 𝗣𝗲𝗿𝗰𝗲𝗽𝘁𝗶𝗼𝗻 𝗼𝗳 𝗥𝗲𝗮𝗹𝗶𝘁𝘆?