Ne možete dva put da ugazite u istu reku
Ekonomija se ponovo otvara i izlazimo iz izolacije, I, može biti da će sad da nam bude lakše,ali kao što je Heraklit rekao: „Ne možete dva puta da ugazite u istu reku“. Naš način od pre-koronavirusa se neće vratiti. Ušli smo u novu eru i što brže i svesnije zakoračimo u nju, tranzicija će biti lakša. Što se više opiremo transformaciji, ona će biti traumatičnija.
COVID-19 nas je uveo u novu stvarnost. To je prvi put da zaista vidimo da je čovečanstvo jedan entitet čiji su svi delovi međusobno zavisni. To je, takođe i da prvi put shvatamo da je razmišljanje o sebi beskorisno, jer mogu drugi da nas zaraze bez obzira na to koliko smo mi oprezni. Ova pandemija je bila prva lekcija o uzajamnoj odgovornosti koju nam je dao koronavirus i jedna je od mnogih koje dolaze.
„Budući da će društvo podržavati one ljude koji promovišu blagostanje čitavog društva, ljudi će ceniti sebe u skladu sa svojim doprinosom društvu“.
Sada kada smo naučili da smo svi odgovorni jedni za druge, postepeno ćemo učiti šta to znači u svakom aspektu našeg života. U početku, mi bismo možda želeli da se vratimo prethodnom životu preteranog konzumerizma i samovolje, ali to će samo da rezultira povratkom virusa ili njegovih „naslednika“. Već znamo da nam je ovu pretnju nanelo naše loše postupanje sa okolinom, pa dok trpimo sve više i više udaraca od „odmazde prirode“, prihvatićemo da ne možemo da nastavimo da živimo kao što smo živeli.
Odustajanje od neobuzdanog kapitalizma i bezobzirne konkurencije neminovno će da rezultira visokim stopama nezaposlenosti. U tom trenutku, virus (ili njegove implikacije) naučiće nas još jednoj lekciji: Vlasti će uvideti da svako dobija osnovni dohodak koji omogućava da zadovoljimo sve životne potrebe - hranu, odeću, zdravstvenu zaštitu, stanovanje i obrazovanje.
Kako se sve više i više radnih mesta automatizuje, nivo nezaposlenosti će rasti i prisiljavati vlasti da preispitaju prioritete. Obezbeđivanje osnovnog dohotka održaće ljude na fizičkom nivou, ali njihova besposlenost i nedostatak izazova će narušiti njihovo mentalno zdravlje i učiniti ih apatičnim i buntovnim.
Tada će na red doći sledeća lekcija koronavirusa. Da bi se nosile sa rastućom apatijom, vlasti će biti primorane da obezbede primanje osnovnog dohotka za učešće na kursevima i obukama. Time će započeti stvarni prelaz društva u novu eru.
Obuke i kursevi će se fokusirati na dve kategorije: tehnologiju i društvo. Kursevi tehnologije će ljudima pružiti profesionalne veštine potrebne u eri u kojoj se poslovi brzo menjaju i još brže isparavaju. Trebalo bi naučiti ljude da poboljšaju veštine kako bi postali fleksibilni i otvoreni za promene.
Složenija obuka će se baviti društvom. Prvo, ljudi će naučiti šta za njih znači da je svet integralni sistem čiji su svi delovi međusobno povezani i međuzavisni.
Pošto se ljudi osećaju dobro kada mogu da žive u skladu sa svojim vrednostima, obuka će da se fokusira na zasluge pojedinaca koji doprinose društvu. Ljudi će postepeno da prelaze sa doživljavanja uspeha kad stiču imovinu na doživljavanje uspeha kad unapređuju društvo. Pošto će društvo davati pohvale onima koji promovišu dobrobit čitavog društva, ljude će ceniti prema njihovom doprinosu društvu. U tom trenutku, oni će sebe doživljavati kao delove zajedničkog tela društva i funkcionisaće u skladu sa njim.
Jednom kada ljudi u potpunosti obrade ove lekcije, više neće zlostavljati jedni druge ili prirodu. Njihov će pogled na svet postati ekspanzivan i celovit, i oni će da shvate stvarnost sa stanovišta čitavog društva i čitave planete, našeg zajedničkog doma. Odnos ljudi jednih prema drugima i prema prirodi koji smo imali do ovog trenutka, biće preokrenut sa negativnog na pozitivno. Kao što im je ranije bilo prirodno da brinu o sebi, tako će da im bude prirodno i da brinu o drugima. A pošto će svi da rade tako, nova stvarnost će zapravo biti drugačiji svet - gde će loša volja i maltretiranje drugih postati prezirni, odvratni, i čovečanstvo će da napusti egoizam jednom zauvek.
COVID-19 nas je uveo u novu stvarnost. To je prvi put da zaista vidimo da je čovečanstvo jedan entitet čiji su svi delovi međusobno zavisni. To je, takođe i da prvi put shvatamo da je razmišljanje o sebi beskorisno, jer mogu drugi da nas zaraze bez obzira na to koliko smo mi oprezni. Ova pandemija je bila prva lekcija o uzajamnoj odgovornosti koju nam je dao koronavirus i jedna je od mnogih koje dolaze.
„Budući da će društvo podržavati one ljude koji promovišu blagostanje čitavog društva, ljudi će ceniti sebe u skladu sa svojim doprinosom društvu“.
Sada kada smo naučili da smo svi odgovorni jedni za druge, postepeno ćemo učiti šta to znači u svakom aspektu našeg života. U početku, mi bismo možda želeli da se vratimo prethodnom životu preteranog konzumerizma i samovolje, ali to će samo da rezultira povratkom virusa ili njegovih „naslednika“. Već znamo da nam je ovu pretnju nanelo naše loše postupanje sa okolinom, pa dok trpimo sve više i više udaraca od „odmazde prirode“, prihvatićemo da ne možemo da nastavimo da živimo kao što smo živeli.
Odustajanje od neobuzdanog kapitalizma i bezobzirne konkurencije neminovno će da rezultira visokim stopama nezaposlenosti. U tom trenutku, virus (ili njegove implikacije) naučiće nas još jednoj lekciji: Vlasti će uvideti da svako dobija osnovni dohodak koji omogućava da zadovoljimo sve životne potrebe - hranu, odeću, zdravstvenu zaštitu, stanovanje i obrazovanje.
Kako se sve više i više radnih mesta automatizuje, nivo nezaposlenosti će rasti i prisiljavati vlasti da preispitaju prioritete. Obezbeđivanje osnovnog dohotka održaće ljude na fizičkom nivou, ali njihova besposlenost i nedostatak izazova će narušiti njihovo mentalno zdravlje i učiniti ih apatičnim i buntovnim.
Tada će na red doći sledeća lekcija koronavirusa. Da bi se nosile sa rastućom apatijom, vlasti će biti primorane da obezbede primanje osnovnog dohotka za učešće na kursevima i obukama. Time će započeti stvarni prelaz društva u novu eru.
Obuke i kursevi će se fokusirati na dve kategorije: tehnologiju i društvo. Kursevi tehnologije će ljudima pružiti profesionalne veštine potrebne u eri u kojoj se poslovi brzo menjaju i još brže isparavaju. Trebalo bi naučiti ljude da poboljšaju veštine kako bi postali fleksibilni i otvoreni za promene.
Složenija obuka će se baviti društvom. Prvo, ljudi će naučiti šta za njih znači da je svet integralni sistem čiji su svi delovi međusobno povezani i međuzavisni.
Pošto se ljudi osećaju dobro kada mogu da žive u skladu sa svojim vrednostima, obuka će da se fokusira na zasluge pojedinaca koji doprinose društvu. Ljudi će postepeno da prelaze sa doživljavanja uspeha kad stiču imovinu na doživljavanje uspeha kad unapređuju društvo. Pošto će društvo davati pohvale onima koji promovišu dobrobit čitavog društva, ljude će ceniti prema njihovom doprinosu društvu. U tom trenutku, oni će sebe doživljavati kao delove zajedničkog tela društva i funkcionisaće u skladu sa njim.
Jednom kada ljudi u potpunosti obrade ove lekcije, više neće zlostavljati jedni druge ili prirodu. Njihov će pogled na svet postati ekspanzivan i celovit, i oni će da shvate stvarnost sa stanovišta čitavog društva i čitave planete, našeg zajedničkog doma. Odnos ljudi jednih prema drugima i prema prirodi koji smo imali do ovog trenutka, biće preokrenut sa negativnog na pozitivno. Kao što im je ranije bilo prirodno da brinu o sebi, tako će da im bude prirodno i da brinu o drugima. A pošto će svi da rade tako, nova stvarnost će zapravo biti drugačiji svet - gde će loša volja i maltretiranje drugih postati prezirni, odvratni, i čovečanstvo će da napusti egoizam jednom zauvek.
Autor
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.