ZBOG ČEGA JE DANAS TAKO TEŠKO PRONAĆI LJUBAV

 

 

Zbog čega je danas tako teško pronaći ljubav

Zbog čega je tako teško pronaći ljubav u današnje vreme? Šta je era računara i pametnih telefona učinila sa našom sposobnošću da se povežemo sa drugima? Isto tako, šta je to što nam ostaje od naše prve ljubavi tokom čitavog života? 

Životinje ne greše pri odabiru svog para. Instinkti ih vode ka pronalaženju najboljih partnera. Mi, ljudi, imamo slobodu po tom pitanju, a zbog toga i veliku dozu zbunjenosti. Sa jedne strane, na fizičkom nivou potreban nam je seks. Sa druge strane, žudimo za unutrašnjom povezanošću. Krećemo se između te dve želje – ponekad ih spajamo, a ponekad razdvajamo. Ne znamo kako da ih uspešno uskladimo.

Nekada davno, ljubav je bila rezervisana uglavnom za aristokratiju. Bila je to svojevrsna razonoda za ljude koji su želeli da pokažu da više vrede i da su sposobniji da osvoje druge. Običan narod nije imao nikakve veze sa takvim igrama. Ljudi su bili preokupirani pukim preživljavanjem, te su u brak stupali sa osobama sličnog porekla – sa nekim ko nije unosio iznenađenja ili komplikacije, i ko je delovao sposobno da se brine o domaćinstvu i deci. 

U 20. veku, ego je porastao, pojavili su se filmovi o ljubavi, pesme o uzbuđenju i strasti postale su popularne, a svet je počeo da pripada mladim ljubavnicima. Danas, samo nekoliko generacija kasnije, ljubavne veze se već suočavaju sa egzistencijalnim poteškoćama. Koliko zaljubljenih parova poznajete? Koliko njih će se razvesti u roku od nekoliko godina?

 U eri tehnologije, mi  sedimo pred računarima po čitav dan i živimo unutar svojih pametnih telefona. Ne prija nam kada nam se neko obraća „licem u lice”. Više volimo da nam pišu, jer se tako osećamo zaštićeno. Čak i kada stupimo u vezu, teško nam je da odbacimo svoje oklope – ekrane koji nas razdvajaju. Teško je biti emocionalno ogoljen i otvoren pred partnerom. Uistinu, možda ni sami sebe ne poznajemo dovoljno duboko da bismo bili načisto s tim ko smo i šta želimo da postignemo u životu.

Što svet postaje sofisticiraniji, to čovek postaje primitivniji. Kao da se stapamo sa računarom, koji funkcioniše na osnovu bitova – nula i jedinica. Nema harmonije, nema osećanja, nema ničega. Sve je mehanički, hladno i isključivo praktično. Upravo je to uzrok velikih poteškoća sa kojima se danas suočavamo u izgradnji odnosa uopšte, a naročito ljubavnih veza.

U takvoj stvarnosti, mi moramo od samog početka da učimo šta je ljubav. Sećate li se kako nas je majka volela dok smo bili mali? Koliko smo bili vezani za nju? 

Kasnije, u naš život je ušla prva ljubav. Osetili smo život punim intenzitetom. Emocije, energije, razočaranja i nade. To nam je pružilo primer da čoveku nije potrebno ništa drugo osim uzajamne, duboke, unutrašnje povezanosti. Razumeli smo da smo spremni na sve samo da bismo dobili odgovor, neki znak naklonosti od osobe koju volimo. To je sve što želimo i jedino o čemu razmišljamo. Ta osoba ispunjava čitav naš vidokrug – ona je sve što vidimo. 

Od tada pa sve do danas, mi ne tražimo partnere koji su nam kompatibilni, već čeznemo za tim istim osećajem unutrašnje povezanosti – za nečim što bi ispunilo prazninu koja je od tada ostala u našem srcu i umu. Ta praznina nas prati kroz čitav život, vodeći nas u razna traganja i istraživanja. To je ono što nas pokreće iznutra.

To mesto nazivamo „duša”, i ono može da se ispuni jedino kroz povezivanje sa drugima u ljubavi. U temelju duše nalaze se muški i ženski deo koji se sjedinjuju u jedno, a sve oko njih se razvija u pravcu povezivanja, komplementarnosti i ljubavi. 

Otuda, prvi korak ka izgradnji kvalitetnog odnosa jeste da ponovo postanemo onaj dečak ili devojčica, da odbacimo veštačke slojeve – odnosno obrasce razmišljanja, stavove i ponašanja koje smo usvojili pod uticajem holivudske kulture, televizijskih programa i društvenih mreža. Treba da ostavimo po strani sve ono što nam je usađeno u glave, da budemo prirodniji, više svoji, jednostavniji, i da počnemo ozbiljno da učimo kako da izgradimo duboke unutrašnje veze. 

U suštini, odnos predstavlja zajednički napor. Treba da znamo kako da se prilagodimo svom partneru, kako da se približimo jedno drugom, kako da se integrišemo i budemo uključeni jedno u drugo, sve dok ne postignemo stepen na kojem postajemo kao jedno. Ovo je duhovno, unutrašnje jedinstvo između naših uzajamnih želja da činimo dobro jedno drugom.

Istinska povezanost je, u krajnjoj liniji, moguća jedino u skladu sa principom: „Voli bližnjeg svog kao sebe samog”. Svaka osoba daje i time stvara prostor unutar sebe da primi od drugog. 

Na taj način možemo da se zajedno uzdižemo sve više i više kroz stepene ljubavi, sve do samog vrha ljudskog razvoja. Želim nam svima uspeh u ovom poduhvatu.

 

Link - 𝗪𝗵𝘆 𝗜𝘀 𝗜𝘁 𝗦𝗼 𝗛𝗮𝗿𝗱 𝘁𝗼 𝗙𝗶𝗻𝗱 𝗟𝗼𝘃𝗲 𝗧𝗵𝗲𝘀𝗲 𝗗𝗮𝘆𝘀?