KAKO MOŽEMO DA NADIĐEMO MRŽNJU

    

Link - Wie wir den Hass überwinden können

Kako možemo da nadiđemo mržnju

Pravo pitanje nije u vezi sa onom mržnjom koja, na primer, postoji između belaca i Afroamerikanaca. Reč je o osnovnoj mržnji koja je u nama ljudima, jer tu mržnju možemo da vidimo u čitavom svetu. Mržnja je zla inklinacija, ali zlo je u ovaj svet, u nas, usadio sam Stvoritelj.

Upravo kao što u našem svetu postoji svetlost i mrak, hladno i toplo, slatko i kiselo, veliko i malo – isto tako su i dve najjače sile, mržnja i ljubav, stavljene u naš svet. Životinje žive prema svojim instinktima, koji su im isto tako usađeni. Ali nama, ljudima, dat je slobodan izbor.

I, taj izbor je dat barem što se tiče najvažnijih pitanja. Sva priroda je izgrađena na altruizmu. Svako živo biće, svaki element služi čitavoj prirodi. Samo su ljudi izuzetak. Čovek je egoista u ovom sistemu. Ali, Stvoriteljeva želja je bila ta da se Njemu obratimo svojom voljom, i da od Njega tražimo ona svojstva koja se Njemu pripisuju. Da izaberemo da žudimo za dobrim, sve dok ne budemo dobri i ne radimo na dobar način poput Njega.

Ali, ne radi se o malim gestovima koje bismo mogli da načinimo zarad toga da smirimo svoju savest, ili zarad toga da se osećamo dobro. Radi se o nečemu mnogo većem, i za nas, ljude, neizmeran izazov jeste to da zaista stavimo dobrobit drugih iznad sopstvenih egoističnih interesa, i da zaista žudimo za tim da se sa Stvoriteljem izjednačimo po formi. To nije tako lako da se postigne, jer su sile koje deluju na nas neverovatno jake.

Zlo je druga najjača sila u svemiru, i jednako je snažna koliko i ljubav. Zlo nas, dok još nismo stvarno sposobni da volimo, stalno iznova savladava. Ponekad postoje mali egoizmi, ali neretko i oni veliki. Tokom većeg dela vremena to uopšte ne osećamo, jer biti sebičan – to je navika; i svako žestoko negira to da bi i sam mogao da bude egoista.

Tek onda kada zaista možemo da vidimo to kakvi neverovatni egoisti mi jesmo, koliko je egoizam užasan za čitavo čovečanstvo, čitav svet i čitavu prirodu, možemo da počnemo da pripremamo pravi smer. Sada se zlo otkriva na toliko mnogo načina – u religioznom ludilu, fanatizmu, rasizmu, bezobzirnom uništavanju prirode, kao i u sistemima koji jako eksploatišu – tako da čovek teško može da se usudi čak i da se nada tome da mi možemo sve to da preokrenemo.

Većina ljudi na zapadu veruje u to da je kapitalizam najbolji sistem. Da, to je najbolji od svih loših sistema. To sigurno još nije sistem koji uključuje mir i uzajamnu brigu za sve ljude. I, sve dok nas nije briga, ili mislimo da nas se to ne tiče ili da ne možemo ništa da učinimo u vezi sa onim što se događa na Tibetu, u Kini, u Africi ili u muslimanskom svetu, koji se decenijama davi u fanatizmu, mi nismo razumeli šta uzajamna briga i dobročinstvo zapravo znače.

U naše vreme globalizacije, u vremenu u kojem za nekoliko minuta možemo da dobijemo bilo koju informaciju na svetu, ne možemo da se oslobodimo te odgovornosti. Ali kako možemo da počnemo da budemo odgovorni, i da li to moramo? Da, u našim mislima, u našim pravim željama, s čvrstom namerom da ispravimo sopstveni egoizam, i u molitvama za one koji tonu u siromaštvo, nedostatak obrazovanja, glad, rat, sukob, bolest i bedu.

Zaista moramo da hoćemo to da želimo da se svi izlečimo od ove bolesti mržnje, ravnodušnosti, sebičnosti, i da zaista razumemo na kakvu se ljubav misli kada govorimo o dobročinstvu.

Razvoj svih nas zavisi od pravilnog duhovnog i naučnog obrazovanju. Naša deca moraju da od ranog detinjstva nauče šta znači saosećanje, uzajamna briga i ljubav, i kako za svim tim možemo da tragamo i da sve to postignemo. U našem društvenom sistemu ima mnogo mesta na kojima se izgrađuje i na kojima bi trebalo da se napreduje Jedno od njih tiče se naše hrane. Ali, Džejn Gudol (britanski antropolog, etolog i primatolog, najveći stručnjak za šimpanze na svetu, dobitnik mnogih priznanja za svoj ekološki i humanitarni rad) rekla je: "Kako smo ikada mogli da poverujemo u to da koristimo otrove da bismo proizveli hranu?"

Sledeće mesto je to kako se odnosimo prema životinjama i kako je naša pohlepa za mesom postala nezasita. Ili to kako možemo da održimo naše zdravlje, ili da dobijemo stvarno ozdravljenje kada se razbolimo. Nas je farmaceutska industrija čvrsto zgrabila. Ali, postoji mnoštvo metoda koje ne samo da nam održavaju pravo zdravlje, već i dugovečnost, i ove metode postoje hiljadama godina. Jednostavno, moramo da ih koristimo i nešto preduzmemo, umesto da se predamo leku koji za cilj ima jedino profit. Ovo ne znači da je napredak u medicini beskoristan u svim pogledima, ali, ova dva pomenuta mogu da idu ruku pod ruku.

Mi ni na koji način ne možemo da izbegnemo to da prođemo kroz metamorfozu od egoizma do altruizma. To je propisano u planu stvaranja i tako je postavljeno i u prirodnim zakonima. Pomenuću reči koje je izrekao Lao Ce, a koji je ovo prepoznao još pre 2000 godina: "Čovek ne može da učini veću uslugu čitavom svemiru od toga da ispravi svoj ego".