KAKO PRELAZAK IZ ŽIVOTA ZA SOPSTVENU KORIST U ŽIVOT ZARAD KORISTI DRIGIH, OTVARA NOVU PERCEPCIJU STVARNOSTI

 

Kako prelazak iz života za sopstvenu korist u život zarad koristi drugih, otvara novu percepciju stvarnosti 

Živimo u stanju razuma, što znači unutar naših čula, intelekta i želje, gde je naša želja sastavljena od intelekta i emocija, uma i srca. Mi živimo i osećamo stvarnost u takvim kvalitetima, i ono što osećamo naziva se „ovaj svet”. Unutar njega, osećamo kao da postoji ono što percipiramo: svemir sa zvezdama i planetama, Zemlja, njena vegetacija i ljudi na njoj. Sve postoji u našoj percepciji, našem osećaju.

Potrebno je da zamislimo da postoji ograničenje ovakve percepcije i da postoji druga percepcija, koja nije zasnovana na sili primanja koju privlačimo zarad sebe, već na sili davanja koju naizgled odbijamo od sebe, što je suprotan svet.

Treba da sebi oslikamo šta znači ovaj suprotni svet, da umesto mržnje postoji ljubav, umesto primanja postoji davanje, umesto odvojenosti postoji povezanost, i da živimo na takav način. Drugim rečima, mi ne treba da živimo u skladu sa onim  što je dobro za nas lično, već u skladu sa onim što je dobro za druge, i da sve svoje akcije izvršavamo sa takvom svrhom.

Drugim rečima, naizgled postojimo unutar neke vrste ronilačkog ili svemirskog odela. Unutar tog odela je „moj”, dok je izvan njega drugi svet, onaj koji ne poznajemo. To je svet u kome nam nije dozvoljeno da živimo dok su naši kvaliteti ovakvi kakvi su trenutno.

DA LI TREBA NEŠTO DA URADIMO DA BISMO PROMENILI OVAJ SVET ILI TREBA DA PROMENIMO SEBE

Da li treba nešto da uradimo da bismo promenili ovaj svet ili treba da promenimo sebe 

Formula promene je u tome da se ja promenim, a moja promena jednaka je promeni sveta. Međutim, odmah se pojavljuje dublje pitanje – ko ili šta mene menja? Promena nastaje tako što postepeno razumem da sam pod upravom Više sile, sile apsolutne ljubavi i davanja, koju u kabali nazivamo „Stvoritelj”. Ova Viša sila upravlja svetom koji je stvorila, i sve ono kroz šta prolazim jeste pod njenim vođstvom. Unutrašnje promene kroz koje prolazim, na kraju me dovode do zahvalnosti za put svoje transformacije, za stanja kroz koja sam prošao, za ruku koja me je vodila. 

Na kraju će svi postići ovo razumevanje. Kada kompletiramo svoj život, mi razumemo i uviđamo čitavo putovanje. I kada kažemo da smo „umrli” – moramo da razjasnimo šta to zapravo znači. Ko je taj koji razume? Telo, ne. Telo može da bude zakopano ili spaljeno, nema razlike. Onaj ko razume jeste duša osobe. 

Uistinu osoba nije spoljašnja ljuska. Osoba je duša. Ova duša nije nešto privremeno ili slučajno. Nije komad mesa. Ona je večna. Duša sve oseća, kroz sve prolazi, akumulira sva iskustva i neprekidno se približava Stvoritelju. Samo ona istinski postoji. 

Telo je samo pokrivalo, odeća za ovaj unutrašnji deo. Ono neko vreme služi svojoj svrsi, a zatim biva napušteno. Ono što ostaje, razume i prepoznaje vođstvo Stvoritelja kroz sva životna stanja jeste duša, to jeste naš najdublji deo. 

Link - 𝗗𝗼 𝗪𝗲 𝗛𝗮𝘃𝗲 𝘁𝗼 𝗗𝗼 𝗦𝗼𝗺𝗲𝘁𝗵𝗶𝗻𝗴 𝘁𝗼 𝗖𝗵𝗮𝗻𝗴𝗲 𝗧𝗵𝗶𝘀 𝗪𝗼𝗿𝗹𝗱 𝗼𝗿 𝗗𝗼 𝗪𝗲 𝗛𝗮𝘃𝗲 𝘁𝗼 𝗖𝗵𝗮𝗻𝗴𝗲 𝗢𝘂𝗿𝘀𝗲𝗹𝘃𝗲𝘀?