MASKE I SLOBODA

Link - “Masks And Freedom” (Newsmax)

„Maske i sloboda”

Amerika se, kao i ostatak sveta, suočava sa ratom protiv nevidljivog neprijatelja, KOVID-a 19. Prevencija širenja ovog virusa, međutim, izuzetno jasno se ogleda u tome da se koriste maske za lice. Ova preventivna mera podelila je svet na one koji odbijaju da nose maske, pozivajući se na svoje pravo na slobodan izbor, i na one koji pokrivanje lica razmatraju za akt solidarnosti sa drugima, što ima za cilj sprečavanja daljeg širenja pandemije. Tako, virus nam je dao priliku da uzorno vežbamo obostranu odgovornost, jer svi ćemo morati da razumemo to da briga o kolektivnom zdravlju – budući da smo u istom brodu – mora da nadvlada lične kalkulacije.

„Nekima se čini da zahtev da se nose maske za lice krši njihovu slobodu izbora – ali, što više budemo nosili maske time ćemo imati više slobode da izlazimo van”, rekao je operativni šef ovlašćenog korpusa Američkog javnog zdravlja, anesteziolog i viceadmiral Džerom Adams. Studije pokazuju da su maske za lice presudne kao pomoć u sprečavanju širenja virusa korona, a ipak, mnogi ljudi i dalje prkose potrebi da se one nose na javim mestima. Drugi u potpunosti slede savete lekara, dok je većina negde između ta dva. 

KOVID 19 je uzročnik nove i neistražene bolesti, i zbog toga se u nama probudio strah od nepoznatog. Nije jasno šta bi se dogodilo da smo, Bože zabrani, zaraženi. Otuda, ta neizvesnost izaziva opšti osećaj histerije.

O ovoj virusnoj zarazi u medijima se raspravlja od jutra do mraka, i sve političke ličnosti i stručnjaci pokušavaju da iskoriste situaciju da bi demonstrirali koliko su pametni ili važni, kao i to da znaju najbolji način za napredak zemlje. Ukoliko se ispostavi da su u pravu, to se računa kao njihova zasluga, ali ako nisu, to je greška nekog drugog. Kao i uvek, uspeh ima mnogo roditelja, a neuspeh je siroče. 

Ukoliko bi postojala neka izdvojena mesta, kako za one koji su oprezni, tako i za one koji to nisu, sve bi moglo da se reši. Međutim, mi smo u ovoj situaciji neraskidivo međusobno povezani, i šta nam je sada činiti? Rešenje leži u načinu proračunavanja rizika. Bilo da sam izuzetno zabrinut zbog zaraze, da nisam zabrinut ili da sam negde na sredini, možda bi trebalo da promenim fokus svoje pažnje. Drugim rečima, umesto toga da procenjujem ono što osećam i mislim o tome koliki je rizik da pokupim virus, trebalo bi da procenjujem to kako moje ponašanje može da utiče na druge. 

To jeste, moram da kažem sebi da je moguće da nosim virus, tako da to da li će drugi biti zaraženi ili ne – zavisi od mene. Prema tome, trebalo bi da o svom ponašanju razmišljam svakog trenutka i na svakom mestu, kako bih bio siguran u to da ne prenosim virus drugima, i na taj način ja čuvam njihovo zdravlje. 

Nažalost, javnost još nije previše svesna lične odgovornosti, jer smo, iz dana u dan, bombardovani sukobljenim mišljenjima lekara i drugih. To čini da se osećamo zbunjeno. Premda je razmatranje različitih mišljenja pozitivna stvar, svima u javnosti je naposletku potrebno to da budu informisani i da imaju jasan smer.

Ukoliko nastavimo putem kojim sada idemo, doći ćemo u situaciju gde svaka osoba sledi samo svoje savete, i gde nikakve mere predostrožnosti za opštu dobrobit nisu moguće. To bi ljude još više udaljilo od sigurnog života kakav postoji u uređenom društvu. I, stanje u kojem svako sledi svoju prirodnu sklonost da jedino sebe vidi kao autoritet u svetu, samo bi stvorilo haos i odvelo nas u anarhiju.

Opšti dogovor da se maske za lice nose zbog drugih može da pomogne u sprečavanju toga da skliznemo ka socijalnim neredima. Gde god postoji spor između kolektiva i pojedinca dužni smo da odlučujemo u skladu sa voljom kolektiva. Zašto? Zbog toga što se mi, radeći tako, usklađujemo sa opštom silom povezanosti koja je sposobna da društvo prožima na pozitivan način, i protivni smo negativnoj egoističnoj sili pojedinca, koja dezintegriše uređenost. Kao što je napisano: „Na mnoštvu naroda počiva slava kralju” (Mudre izreke, 14:28) To je ujedno i suština. 

Iako su, u skladu sa našim urođenim karakteristikama, neki od nas oprezni, a neki neoprezni, društvo koje je zdravo mora da bude povezano i jednim novim razmatranjem – a to je dobrobit drugih. Ako se svaka osoba trudi da uvek deluje u korist drugih, neće doći ni do preteranog straha za druge, a ni do toga da ih zanemarujemo. Svi bismo bili u saglasju sa integralnim sistemom prirode, gde vlada ravnoteža, i otkrili bismo to da krajnju slobodu nalazimo u tome da podržimo interes kolektiva, koji je, naposletku, zbir svih nas.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman