понедељак, 8. јун 2020.

Dan koji će označiti prelomni momenat za Ameriku kada će morati da uradi sve što je u njenoj moći



„Dan koji će označiti prelomni momenat za Ameriku kada će morati da uradi sve što je u njenoj moći“ 

Izborna godina je uvek teška godina. Ali ova godina deluje teže od većine. Trgovinski rat sa Kinom koji je, čini se, buknuo sa potpisivanjem prve faze trgovinskog sporazuma 15. januara, ponovo je pokrenut jer Amerika krivi Kinu za širenje korona virusa. I dok u SAD-u pustoši virus sa skoro dva miliona zaraženih ljudi i više od 100.000 smrtnih slučajeva do danas, Amerikanci širom zemlje iznenada su izašli na ulice u intenzivnom izbijanju nasilja kako bi protestovali zbog smrti crnaca koji je pao u ruke belog policajca tokom loše odrađenog hapšenja. Americi je sada stvarno potreban superheroj, ali takvog nema na vidiku. Kako se taj prelomni dan za Ameriku približava, ona zavisi od svog naroda. Ako iskorene mržnju i ujedine se iznad svojih razlika, Amerika će zaista biti sjajna. Ako to ne urade, Amerike više neće biti.

Sada je ovaj incident prerastatao u nešto mnogo više od  onoga što je dovelo do incidenta a to je smrt afroamerikanca Flojda; protesti sada govore o sudbini i budućnosti Amerike. Proces je dinamičan i brzo napreduje ka društvenom kolapsu i ko zna šta je sledeće.

Kao što je rečeno, situacija nije sjajna. Ljudi su iscrpljeni od brige. Oni ne znaju šta će sutra doneti, a neizvesnost izaziva anksioznost. Čak i ako se ljudi mogu utešiti šopingom tamo gde je ekonomija ponovo počela da funkcioniše, često ne mogu sebi da priušte mnogo toga jer su ih mere sprečavanja Kovida gde su poslovi i firme bile zatvorene ostavile bez novca, ili zato što su izgubili posao ili su prodavnice bankrotirale. U takvoj opasnoj i nepredvidivoj situaciji, sve što je potrebno jeste jedna šibica da zapali napetu atmosferu, a ta šibica je upravo bila i  nesrećna smrt Georgea Flojida.

Sada su protesti i neredi već prerasli  u nešto mnogo više od Floidove smrti; oni govore o sudbini i budućnosti Amerike. Proces je dinamičan i brzo napreduje ka društvenom kolapsu i ko zna šta je sledeće.

Na mnogo načina, Sjedinjene Države su moderni Vavilon - skup etničkih grupa, vera i rasa koje su stigle ili silom ili u potrazi za snom. Tog sna  sada nema, ali ljudi su tu da ostanu, kao i mržnja. Sada moraju da stvore naciju kao što nigde ne postoji. Iz najraznovrsnije i podeljene skupine ljudi koja je ikada živela u jednoj zemlji, Amerikanci moraju pronaći nešto oko čega će se ujediniti što će biti veće od njihove podele, neprijateljstva i nepoverenja. Nema drugog načina. Ako ne pronađu način da se ujedine, pukotine koje se sve više šire, razbiće naciju na sitne delove.

Amerika će morati da prestane da pokušava da tera sve da budu isti. Ljudi nisu isti, niti bi trebali biti. Kao što ni dva organa u našem telu nisu ista, tako ni dve osobe nisu iste, a sigurno ni dve rase. Međutim, kao što su svi organi u telu komplementarni i bitni za postojanje tela, tako su i frakcije američkog društva. Raznolikost nije nešto za brisanje; to je nešto što treba da veliča i slavi! To je izvor snage, otpornosti i radosti. Iako različiti, organi u telu rade zajedno i usklađeno, i to je znak snažnog zdravlja. Frakcije američkog društva mogu i moraju da urade isto.

U rastućem globalnom stanju haosa, oči svih nacija vide Ameriku kao primer. Sada kada je Amerika rastrzana mržnjom, strašne posledice svega što se dešavalo u Americi se već prelivaju, kao što možemo da vidimo u Londonu, Berlinu i Torontu gde su takođe izbili protesti. Kada Amerikanci shvate odgovornost koji imaju prema sebi kao i ostatku sveta, to bi možda moglo da bute upravo ono što bi im moglo pomoći da pronađu snagu za prevazilaženje vekovnog straha, sumnji i neprijateljstva.

Ljudska istorija je uvek bila napisana krvlju, najčešće krvlju nedužnih ljudi. Živimo u istorijskim vremenima, kada se celokupna ljudska rasa sakuplja u jednu globalnu celinu. To je sigurno dramatičan i istorijski pomak, ali ovo poglavlje ne moramo pisati na uobičajen način; to možemo svesno, voljno, iz vlastite volje, i samim tim na jedna miroljubiv način. Sjedinjene Države su vodeće u ovom procesu; to je najmoćnija nacija, njeno stanovništvo je najraznolikije, a njeni socijalni problemi pokazuju vrstu izazova sa kojima će se čovječanstvo uskoro suočiti. To stavlja Sjedinjene Države u jedinstvenu poziciju da budu  pioniri u ovom poduhvatu i neko ko će utrti  put novom čovečanstvu tako što će dati primer prevazilaženja pristrasnosti, neprijateljstva i straha. Ali da li će se američki narod odlučiti za to? Samo oni mogu da odluče o tome.


Autor:
  Dr Mihael Lajtman

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.