Kakva je uloga pčela u prirodi?
Našao sam se među procvetalim bademima na jednoj visoravni u Turskoj, početkom aprila ove godine. Zadovoljstvo za oko i očaravajući miris behara! I, prijatno me je iznenadio veliki broj pčela koje su zujale na granama drveća. Budući da sam do pre nekoliko godina još pčelario sa suprugom, bilo mi je veliko zadovoljstvo što sam opet mogao tako jasno da čujem zujanje pčela.
Ovi insekti neumorno rade u sistemu koji je savršeno povezan s prirodom.
Pčele ne oprašuju naše voćke, cveće i biljke samo da bi raznolikost ovih biljnih vrsta mogla da se umnožava, i da bi plodovi mogli da sazru za nas, ljude, već one uzimaju polen sa cvetova i kao hranu za svoje leglo. Dok ga sakupljaju, polen se zalepi za dlačice na njihovim nogama i one oprašuju cvet za cvetom. Pčele tada koriste nektar različitih cvetova da naprave cvetni med.
Sada sledi uzbudljiva faza za pčelare, i u njoj je važno pitanje: Da li će biti šumskog meda ove godine? Hodamo šumom i zagledamo vrhove mladih grana. Ako na grančicama postoje biljne vaši, to je dobar znak. Zašto? Biljne vaši isisavaju sok s mladih izdanaka i koriste ga da bi izbacile lepljivu smesu. Tada je vreme za pčele, one uzimaju ovu lepljivu smesu i pretvaraju je u šumski med.
Još jedan primer genijalno sofisticiranog prirodnog sistema!
Život pčelinje zajednice odvija se u specifičnoj strukturi. Postoji matica – najveća pčela u zajednici, koja živi oko pet godina. Njen je posao da nakon „svadbenog leta“ položi jaja. Da bi to moglo da se odigra, na scenu stupaju trutovi. Nešto su veći i krupniji od pčela radilica i nemaju žaoku, a zadatak im je da se spare sa maticom. Pčelar s nestrpljenjem očekuje da se matica vrati s njenog svadbenog leta da bi video da li je sparivanje obavljeno. Nakon što trutovi završe svoj zadatak u svetu pčela, na ulazu u košnicu sledi borba s njima – pčele radilice više ih ne puštaju da uđu unutra. Ove pčele se uglavnom brinu za održavanje legla i leti proizvode med (letnje pčele); žive svega oko 30 dana i rade za svoju zajednicu tokom čitavog svog života.
Svako od nas zna za čudesnu slatkoću meda. Ovaj proizvod pčela sadrži puno minerala, aminokiselina, vitamina, a isto tako i mnoge hemijske elemente u tragovima. Divan i zdrav proizvod koji nastaje u interakciji s prirodom. Budući da pčelar voli svoje pčele, daje im hranljivi sirup za njihovu zimsku prihranu.
Da bi matica mogla da preživi zimu, zimske pčele, čiji je životni vek oko šest meseci, okupljaju se u košnici kako bi formirale klupko. Matica je u sredini, tako da se lepo greje. Spoljašnje pčele stalno menjaju mesto – ponekad uđu unutra da se zgreju, a zatim su opet napolju. Budući da tada napolju gotovo da nema hrane, starinski je običaj da se pčelama ostavi i mali grozd grožđa da bi mogle da se ponovno pokrenu u proleće sledeće godine.
Pčele nam pokazuju to da u njihovoj zajednici postoji dobra povezanost, i da je takva organizovanost odgovorna za rasprostiranje – diseminaciju – u prirodi.
Kaže se: „Bez pčela ni ljudi više ne bi mogli da prežive“.
Našao sam se među procvetalim bademima na jednoj visoravni u Turskoj, početkom aprila ove godine. Zadovoljstvo za oko i očaravajući miris behara! I, prijatno me je iznenadio veliki broj pčela koje su zujale na granama drveća. Budući da sam do pre nekoliko godina još pčelario sa suprugom, bilo mi je veliko zadovoljstvo što sam opet mogao tako jasno da čujem zujanje pčela.
Ovi insekti neumorno rade u sistemu koji je savršeno povezan s prirodom.
Pčele ne oprašuju naše voćke, cveće i biljke samo da bi raznolikost ovih biljnih vrsta mogla da se umnožava, i da bi plodovi mogli da sazru za nas, ljude, već one uzimaju polen sa cvetova i kao hranu za svoje leglo. Dok ga sakupljaju, polen se zalepi za dlačice na njihovim nogama i one oprašuju cvet za cvetom. Pčele tada koriste nektar različitih cvetova da naprave cvetni med.
Sada sledi uzbudljiva faza za pčelare, i u njoj je važno pitanje: Da li će biti šumskog meda ove godine? Hodamo šumom i zagledamo vrhove mladih grana. Ako na grančicama postoje biljne vaši, to je dobar znak. Zašto? Biljne vaši isisavaju sok s mladih izdanaka i koriste ga da bi izbacile lepljivu smesu. Tada je vreme za pčele, one uzimaju ovu lepljivu smesu i pretvaraju je u šumski med.
Još jedan primer genijalno sofisticiranog prirodnog sistema!
Život pčelinje zajednice odvija se u specifičnoj strukturi. Postoji matica – najveća pčela u zajednici, koja živi oko pet godina. Njen je posao da nakon „svadbenog leta“ položi jaja. Da bi to moglo da se odigra, na scenu stupaju trutovi. Nešto su veći i krupniji od pčela radilica i nemaju žaoku, a zadatak im je da se spare sa maticom. Pčelar s nestrpljenjem očekuje da se matica vrati s njenog svadbenog leta da bi video da li je sparivanje obavljeno. Nakon što trutovi završe svoj zadatak u svetu pčela, na ulazu u košnicu sledi borba s njima – pčele radilice više ih ne puštaju da uđu unutra. Ove pčele se uglavnom brinu za održavanje legla i leti proizvode med (letnje pčele); žive svega oko 30 dana i rade za svoju zajednicu tokom čitavog svog života.
Svako od nas zna za čudesnu slatkoću meda. Ovaj proizvod pčela sadrži puno minerala, aminokiselina, vitamina, a isto tako i mnoge hemijske elemente u tragovima. Divan i zdrav proizvod koji nastaje u interakciji s prirodom. Budući da pčelar voli svoje pčele, daje im hranljivi sirup za njihovu zimsku prihranu.
Da bi matica mogla da preživi zimu, zimske pčele, čiji je životni vek oko šest meseci, okupljaju se u košnici kako bi formirale klupko. Matica je u sredini, tako da se lepo greje. Spoljašnje pčele stalno menjaju mesto – ponekad uđu unutra da se zgreju, a zatim su opet napolju. Budući da tada napolju gotovo da nema hrane, starinski je običaj da se pčelama ostavi i mali grozd grožđa da bi mogle da se ponovno pokrenu u proleće sledeće godine.
Pčele nam pokazuju to da u njihovoj zajednici postoji dobra povezanost, i da je takva organizovanost odgovorna za rasprostiranje – diseminaciju – u prirodi.
Kaže se: „Bez pčela ni ljudi više ne bi mogli da prežive“.
vredni kao pčele jedino za zajednicu - to je dobar preokret!
ОдговориИзбриши