NISMO ŽIVELI, SAMO SMO SE IGRALI U ŽIVOTU

Link - We Haven’t Lived, But Only Played In Life

Nismo živeli, samo smo se igrali u životu

Pre koronavirusa bilo je uobičajeno da se putuje i ide u restorane i tržne centre. To je davalo zadovoljstvo, ispunjavalo naše živote. Ali, koronavirus je sve to promenio. Od čega će čovek biti ispunjen u novom svetu u koji ulazimo?

Mi smo poput dece koja su odjednom odrasla. Dok su deca mala, vode ih u šetnju, igraju se na igralištima i voze na vrteškama. Ali deca, zatim, odrastu i moraju početi da uče. A kad postanu odrasli, moraju da steknu profesiju i posao i preuzmurazne odgovornosti.

Život nije vrtić. I, iako nam je u detinjstvu bilo dobro i želimo da se tamo vratimo, to nam više ne priliči. Da li biste se složili da se vratite u vrtić i da se tamo igrate kao dete?

Čovečanstvo sada prolazi kroz posebnu fazu odrastanja, koja pogađa muškarce, žene i decu, i to za nas nije lako. Moraćemo da razumemo da je potrebno da se prema životu odnosimo drugačije.

Sećam se koliko mi je bilo teško kada se bezbrižno djetinjstvo završilo i kada su moji roditelji, koji su me prethodno razmazili, odjednom počeli od mene da zahtevaju, I da me teraju da učim i da brinem o sebi. Nisam mogao da razumem zašto se takva promena odjednom dogodila.

Bilo mi je teško da to preživim sve dok nisam razumeo da je život podeljen na polovine. U prvoj polovini ste dete, i otac i majka vode računa o svemu. A u drugoj polovini svog života postajete odrasla osoba, morate da se brineteo sebi i otac i majka više ne mogu sve da rade za vas.

I, ovo se događa sa čovečanstvom koje je priroda prethodno razmazila. Ali sada, mi moramo da postanemo odrasli. I, ta zrelost se ne tiče otvaranja još kompanija, putovanja svetom, sedenja u restoranima i barovima, kao što je bilo pre virusa, to jeste, uživanja u životu. Sa ovim periodom smo završili i od sada, priroda će tražiti od nas kao od odraslih.

I, kao odrasli, moramo da znamo zašto živimo, koja je svrha života i kuda nas vodi. Ne možemo više da budemo bezbrižna deca. Moramo da otvorimo oči i vidimo da pred sobom imamo ozbiljan život koji zahteva da zauzmemo i ozbiljan stav.

Moramo od sebe da napravimo nove ljude koji žive u novom svetu. A ovaj svet se već pojavljuje pred nama, samo što mi to nećemo da vidimo, već se još igramo kao u vrtiću.

U novom svetu, ispunjenje ćemo dobiti jedino razumevanjem smisla života. U međuvremenu, samo smo se zabavljali igračkama i loptama kao mala deca, gradili smo dvorce u pesku i rušili ih, igrali se rata… I odjednom, stigla je nova faza u kojoj nam treba ozbiljan stav prema životu.

Do sada nismo živeli, samo smo se igrali u životu. Sami smo izgradili veštački svet i igrali se unutar sfere koju smo stvorili. Ukoliko bi neko pogledao Zemlju iz svemira, on ne bi razumeo šta ljudi rade, zašto dižu toliku larmu, kakva je korist od toga?

Morate da naučite kako da živite na novi način. Takođe, jednom sam hteo da nastavim da živim kao dete i da se moji roditelji brinu o meni. Ali oni se sa mnom nisu složili i nisu mogli to da urade, shvatili su da sam već odrastao. Zato su se postepeno udaljili od mene smanjujući svoju pažnju i brigu. Mogli su na neki način da pomognu izdaleka, ali svaki put sve manje i manje, i zbog toga sam bio prisiljen da odrastem.

Tako, sada treba da razumemo kako da poboljšamo svoje živote i u kojoj formi treba da živimo, koje ciljeve treba da postignemo da bismo prestali da se igramo raznih diskutabilnih poslova i započeli izgradnju života koji ima smisla sa stanovišta prirode.

Da biste to uradili, morate da otkrijete prirodu i razumete šta se dešava i šta je potrebno da se uradi da biste bili odrasli u skladu sa programom koji je u prirodi postavljen, a koji još nismo ni dotakli.

Živeti znači razumeti, osetiti i dokučiti njegovu suštinu i svrhu, i dok ste još u ovom svetu, okusiti viši, kosmički smisao života, obuhvatajući ceo univerzum, celinu prirode. Vidimo da u prirodi sve ima smisao, cilj i jedino naš sopstveni život naizgled prolazi bez cilja. To je naš rad – da otkrijemo smisao života, njegovu suštinu i svrhu i počnemo da ga razumemo. To je zadatak koji priroda pred nas postavlja.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman