ŠTA ZNAČI ŽIVOT U RAVNOTEŽI?

Šta znači život u ravnoteži? Kako da napravimo ravnotežu u našem haotičnom životu? 

Koliko ljudi poznajete koji su, kada se osvrnu oko sebe, zadovoljni onim što vide? Štaviše, koliko ljudi poznajete koji su zadovoljni sobom i koji se osećaju prijatno? Priznajmo da većina nas oseća neki nivo nezadovoljstva. Mi ne razumemo koja je korist nedostataka koje vidimo oko sebe i u sebi, i to donosi pitanje: zašto smo stvoreni ovako nesavršeni? Zašto negativne pojave uopšte postoje u našim životima? 

Sve što se razvija u prirodi razvija se postepeno, poput voća koje postaje veliko, lepo i slatko tek kada sazri. Možda i mi, korak po korak, napredujemo ka savršenstvu. Ipak, teško nam je da opravdamo bolne, tužne i neprijatne situacije koje doživljavamo u životu. 

Danas se nalazimo u ćorsokaku, poput lutalica u pustinji. Ovo očigledno nije stanje u kojem želimo da budemo. Pogledajte samo društvo koje smo izgradili, kako čovečanstvo izgleda mudro, moćno i bogato. Ovo nije bio naš san. Ali postoji svetla tačka: počinjemo da razumevamo da je ljudski egoizam koren sveg zla, ključni korak u našem razvoju. Čak i lekari kažu da je najteže dijagnostikovati bolest dovoljno rano, jer tek tada isceljenje može da počne. 

Iz šire perspektive gledano, čini se da mi stalno pravimo iste greške u životu. Na globalnom nivou, ovo se manifestuje kroz dramatične događaje poput borbi za moć, ratove i velike krize. Ali ove greške imaju za cilj da nas vode ka boljoj percepciji, jer ono što nas razlikuje od životinja jeste naš intelekt. 

Zloupotrebljena mudrost 

Iz generacije u generaciju mi postajemo sve mudriji i sve obrazovaniji. Ali, izgleda da ne uspevamo da pravilno koristimo svoje znanje na načine koji su nam zaista korisni. Istorija nas uči da nauka može da bude upotrebljena i za dobro i za zlo. 

Filozofi poput Platona i Aristotela, očevi moderne nauke, upozoravali su svoje učenike da ne prenose znanje svakome. Preporučili su da se ono deli samo sa pojedincima koji bi ga upotrebili za dobrobit čovečanstva i negovanje pozitivnih ljudskih odnosa. Plašili su se da, ukoliko se mudrost i nauka prenose bez opreza, ljudi mogu da ih zloupotrebe iz egoizma, razvijajući smrtonosno oružje i uništavajući životnu sredinu. 

POGLEDAJMO, KOLIKO STE ZAISTA PLURALISTI

Pogledajmo, koliko ste zaista pluralisti 

Ovaj koncept podrazumeva da dozvoljavamo postojanje različitih ideja, pogleda i načina razmišljanja i spremni smo da ih uvažimo – čak i ukoliko su to ponekad krajnje oprečna gledišta. Štaviše,  u savremenom društvu pluralizam se sve više razmatra za poželjnu i pozitivnu pojavu. 

Budući da je svako društvo nehomogeno i da se sastoji od različitih zajednica, tada principi jednakosti, poštovanja i tolerancije, spremnost na suživot i uvažavanje posebnosti svakog dela društva postaju ključni za postizanje opšte saglasnosti. 

Poslednjih decenija vladajuće elite Sjedinjenih Država uspele su da upravljaju zemljom ne dozvoljavajući ozbiljne unutrašnje sukobe. Vodili su računa o specifičnim potrebama i zahtevima različitih etničkih i društvenih grupa. Međutim, nakon brzog dolaska na vlast Donalda Trampa, zemlju su zahvatili talasi protesta koji do danas ne jenjavaju. 

Američko društvo se podelilo na dva skoro jednaka dela. Jedan deo snažno podržava konzervativce, ili izolacioniste, pristalice Donalda Trampa. Drugi deo društva se i dalje drži liberalnih vrednosti, čije su oličenje Džo Bajden, Hilari Klinton, Barak Obama i Džordž Soroš. I dok se ranije činilo da će strasti postepeno jenjavati, u stvarnosti se dešava suprotno. Polarizacija raste, sukobi se intenziviraju svakim danom i nema znakova kompromisa i pomirenja. 

Preteći porast konfrontacije između elita i različitih društvenih grupa preti da izmakne kontroli i naruši krhku društvenu ravnotežu, pa čak i da dovede do oružanih sukoba. Zbog toga čitav svet pomno prati rastuću napetost u Sjedinjenim Državama. Uostalom, ako tamošnji raskol preraste u društvenu eksploziju, njegovi talasi će neminovno preplaviti sve zemlje sveta. Da li će biti moguće izbeći frontalni sukob nepomirljivih elita u SAD? Da li je moguće pomiriti oba tabora na osnovu pluralizma, dajući im mogućnost da koegzistiraju, čuvajući pozicije i stavove svake od stranaka?

ZAŠTO JE VEĆINA LJUDI RAZOČARANA TEHNOLOGIJOM

Čak iako tehnologija ima mogućnost da ubrza napredak i stvori materijalno obilje, ikao rezultat toga veliki napredak za sva ljudska bića, zašto je većina ljudi razočarana tehnologijom?

Tehnologija, bez obzira na to koliko je postala napredna i koliko nudi prividnih rešenja za mnoge naše probleme, ona ne uspeva da reši koren problema u našim životima: naše narušene ljudske odnose. Na primer, ako par ne želi da živi zajedno, tu neće pomoći ni najbolji uslovi života. Čak će i palata koju dele izgledati bedno. Ali ukoliko se vole, onda će i malu sobu osećati velikom. Želja određuje sve. 

Kada ispitujemo sebe i svoj razvoj, vidimo da sav napredak u svetu proizlazi iz evolucije naših želja i težnji. Tokom generacija, naše želje su rasle i stalno smo želeli više. 

Nekada, kao seljaci, bili smo zadovoljni kravama, kozama, komadom zemlje, žitom, porodicom i decom. To je bilo dovoljno za preživljavanje jer je tada ljudska želja bila mala. Kasnije, veće želje su nas naterale da počnemo da prodajemo robu na gradskim pijacama i da robu menjamo za odeću ili druge predmete. U gradu smo videli mašine koje su efikasnije orale zemlju. Radili smo više da bismo ih sebi priuštili. Na kraju smo pozajmili novac da bismo kupili više mašina, usmereni na to da povećamo proizvodnju i prodamo više žita. 

Od rasta do stagnacije 

Ljudska istorija se zasniva na rastu naših želja. Jasno je da uvek želimo više. Ne znamo zašto, ali stalno žudimo za nečim novim. Primećujemo šta drugi žele i imitiramo ih, vođeni prirodnim sklonostima ka zavisti, požudi, časti i kontroli. Ovi nagoni nam pomažu da usvojimo ono što nam se čini korisnim iz našeg okruženja i da težimo ka tome. Niko ne uživa u osećaju inferiornosti u odnosu na druge. 

Kada posmatramo evoluciju čovečanstva, postaje očigledno da težimo da postignemo sve više i više ciljeva. Tokom 20. veka, počeli smo da istražujemo svemir, zaronili smo duboko u okeane i stigli do udaljenih delova univerzuma. Ali već 1960-ih, pojavili su se znaci stagnacije. 

DO KOJE MERE MOŽEMO DA PROMENIMO LJUDSKU PRIRODU?

 

Do koje mere možemo da promenimo ljudsku prirodu? 

U kom pravcu se razvija celokupna priroda? Da li postoji veza između prirodnih zakona i ljudskih odnosa? Koji je razvojni potencijal u onome što je rečeno „Navika postaje druga priroda” i kako je to povezano sa današnjom globalnom krizom? 

Tekuća naučna istraživanja pokazuju da od trenutka kada je univerzum stvoren Velikim praskom i sve do danas, on je u kontinuiranom procesu razvoja i transformacije, a predviđanja ukazuju da će se to nastaviti i u budućnosti. Naučnici tvrde da se univerzum širi, galaksije se udaljavaju ili sudaraju, planete se formiraju i nestaju. Takođe, svedoci smo promena na Zemlji kao što su vulkanske erupcije, zemljotresi, trendovi zagrevanja i hlađenja, pomeranja magnetnih polova i još mnogo toga. 

Posmatrajući formiranje materije, vidimo da su se prosti atomi poput vodonika i helijuma kombinovali i formirali složenije atome, koji su se zatim kombinovali u molekule. Ovi molekuli su se spajali i formirali još složenije molekule sa sve sofisticiranijim svojstvima i funkcijama. 

Život na Zemlji sledio je sličan put. Prva živa ćelija evoluirala je u složeniju, što je dovelo do višećelijskih organizama. Odatle su evoluirali napredniji, efikasniji i složeniji oblici života, kako biljni tako i životinjski svet kakav danas poznajemo.

Uticaj promena na Zemlji na nas

Efekti transformacija Zemlje na nas su očigledni. Ljudi, biljke i životinje su pogođeni geološkim i ekološkim promenama. Naša zavisnost od flore i faune je jasna, ali poslednjih godina otkrili smo da i čovečanstvo utiče na promene u našem svetu. 

ZAŠTO OSEĆATE KAO DA OVAJ SVET POČINJE DA SE RASPADA?

 

Zašto osećate kao da ovaj svet počinje da se raspada? 

Živimo u značajnom dobu, u kojem se svet menja pred našim očima sa kraja na kraj. Neki ljudi su više zabrinuti zbog situacije, drugi manje, ali situacija nije ni tragična ni toliko strašna. Zapravo, treba da budemo srećni zbog onoga što se otkriva u našem vremenu, jer stojimo na pragu novog života, života koji može da bude ispunjen nadom i iščekivanjem, uprkos svim negativnim pojavama koje vidimo pred našim očima. 

Da bismo ovo videli, moramo da razumemo šta se dešava u svetu uopšte i u svakom od nas lično, i zašto se to dešava. Da li su ovi događaji samo slučajni ishodi grešaka koje smo napravili u životu ili je to proces koji smo morali da prodjemo da bismo postigli bolji svet? 

Mnogi stručnjaci opisuju globalno stanje kao sveobuhvatnu krizu koja se proteže na ekonomske, društvene, obrazovne, kulturne, ekološke i druge aktivnosti. Međutim, kriza može da bude kapija novog života. 

Na kineskom, reč „kriza” sastoji se od dva karaktera, pri čemu jedan simbolizuje opasnost a drugi priliku. Na starogrčkom, reč „kriza” znači odluka, prekretnica. U biblijskom hebrejskom, reč „kriza” (𝘔𝘢š𝘣𝘦𝘳) odnosi se na stolicu za porođaj, to jeste mesto gde počinje novi život.

Lične i globalne krize kao tačka preokreta 

U našim ličnim životima povremeno doživljavamo krize, posebno tokom tranzicija. U početku, uvek postoje nekakve poteškoće. Nije lako napustiti poznatu situaciju i krenuti u nešto novo. Teško nam je da damo otkaz na poslu, preselimo se u novi dom i slično, jer smo se navikli na okolinu i više nema potrebe da ulažemo mnogo truda. Prirodno nas privlači ono što već postoji i što nam se čini sigurnim.

ŠTA ĆE NAS IZLEČITI OD MRŽNJE

   

ŽELJA ČOVJEČANSTVU ZA NOVU GODINU

Želja čovječanstvu za Novu godinu

27.12.2021, kabalista dr Mihail Lajtman 

Svijet se razvija kroz patnju, primajući sve više udaraca. A da biste izašli iz tog zapetljanog kruga, morate razumijeti od čega zavise ovi udarci i kako da se organizuje sopstveni život, na nov način, da bi nam ti udarci koristili tako da nas približe jedne drugima i zajedničkoj prirodi, to jeste Višoj sili.

I, tada ćemo osjetiti da živimo u prekrasnom svijetu! U našem svijetu ne nedostaje ništa osim ljubazne, uravnotežene veze između svih sila prirode. Kada bismo jedne sa drugima mogli da povežemo pomoću dobrih sila, umjesto sila suprotstavljanja, mi bismo osjećali da smo, umjesto u ovom svijetu, u Višem svijetu, u Rajskom vrtu.

Jedino je potrebno to da se svi složimo oko toga da želimo da probudimo dobre sile skrivene u nama da bismo tako izgradili dobre odnose. U svakom od nas ima malo takvih sila, ali ukoliko svi zajedno želimo da se probudimo prema dobru, tada je to moguće. 

Upravo to treba da učinimo uoči nadolazeće 2022. godine. Već smo isprobali sva sredstva i uvjerili se da ništa ne funkcioniše, osim jednog: da pokušamo da održimo dobru povezanost između nas. Pomozimo jedni drugima svojim mislima o tome da svako uspije da dođe do takvih međusobnih odnosa, podrške, jedinstva, ljubavi.

Nemojmo nikome dopuštati da eksplodira, viče, izbacuje svoje zlo na druge. Tada zaista mi možemo da uspijemo, i 2022. može da bude prekretnica u našim odnosima u porodici, među državama, među svim ljudima. I vidjećemo kako to uravnotežuje čitavu prirodu. Sve sile prirode, koje su naizgled u međusobnom sukobu, odjednom će se smiriti i čitava priroda će doći u ravnotežu.

Želim svojim studentima širom svijeta da u nastupajućoj godini upiju još više mudrosti kabale i okupe oko sebe još šire krugove podrške da bismo zajedno promijenili svijet na bolje.

Moja želja čitavom čovječanstvu za ovu nastupajuću godinu: 

-       Dođimo do ljubavi, jedinstva, zagrljaja između svih ljudi bez ikakvih razlika širom svijeta. I, time ćemo riješiti sve probleme. Sretna Nova godina!

Link - Пожелание человечеству на новый год

Autor:
  Dr Mihail Lajtman

SVIJET U 2022. GODINI

Svijet u 2022. godini

26.12.2021, kabalista dr Mihail Lajtman

Prognoza za sljedeću 2022. u potpunosti ovisi o tome kakvi će biti naši međusobni odnosi. Uostalom, čovjek je na samom vrhu ljestvice među svim dijelovima stvarnosti: neživom materijom, biljkama, životinjama i ljudima. Otuda, naše međusobno ponašanje i ponašanje u odnosu na prirodu određuje sve ostale niže nivoe.

I premda nam se čini da naše misli, želje, odnosi, ne utiču na nivoe prirode ispod nas: neživu, floru i faunu, ali zapravo, naši egoistični međusobni odnosi određuju i naš odnos prema svemu ostalom. I, mi nanoseći štetu prirodi, vidimo odgovarajuće posljedice u samoj prirodi. 

Ne postoji štetniji element na svijetu koji šteti cijeloj prirodi od čovjeka. I zato moramo razmišljati o tome kako da promijenimo svoj odnos prema okolini, prema korištenju prirodnih resursa i klimatskim promjenama. Ipak, sve to može da se uravnoteži tako što se uravnoteži odnos među ljudima. 

Mi to možemo, sve je u našim rukama. Ovo je vrlo mobilan alat, jer za to ne moramo zaustavljati fabrike i pogone. Učinimo da naš odnos prema drugima bude ljubazniji i posvetimo se tome svi, jer svi razumiju da naš svijet zahtijeva hitnu promjenu, ozdravljenje. 

I, ukoliko mi to ne uradimo, svijet će nestajati iz godine u godinu. Mi iscrpljujemo prirodne resurse zemaljske kugle, oduzimamo posljednju naftu, plin, ugalj, zagađujemo okeane i izvore slatke vode, trujemo vazduh. Ovako se ne smije nastaviti. Ja ne pripadam društvu za zaštitu životne sredine, samo kažem da životna sredina i svi drugi problemi na zemlji zavise od odnosa među ljudima. Promijenimo ovaj odnos, i to će promijeniti sve.

KAKO DA NAUČITE DA BUDETE POTREBNI

 

Kako da naučite to da budete potrebni?

Pitanje: Neko Vam je pisao: „Otkako mi je muž umro, osećam se beskorisno. Deci nisam potrebna, ćerka mi je nedavno rekla: ’Samo se mešaš’. Mislila sam da ću biti potrebna svojim unucima, ali oni su zauzeti svojim računarima i telefonima i ja ih samo nerviram. Naučila sam da pletem i mislila sam da ću plesti za njih, ali oni sve kupuju onlajn. Pokušavala sam nešto da osmislim za sebe, poput igranja karata, rešavanja ukrštenih reči, ali nisam zainteresovana za to. Izgleda da nikome nisam potrebna”.  

Šta ova žena treba da radi? Kako čovek može da nauči da bude potreban?

Odgovor: Mislim da ovde ne treba tražiti nekoga kome biste bili potrebni u nekom ličnom smislu, već šta je to što ja mogu da uradim a da to bude korisno i dobro velikom broju ljudi, čitavom čovečanstvu. Danas se sve radi zarad toga da se osigura to da smo što nezavisniji jedni od drugih. A, kada neko hoće da nam ponudi svoju pomoć, nas to ometa, mi to ne želimo.

Pitanje: Znači, obična baka može sebe da otkrije svetu? Može li ona odjednom da bude korisna svetu, korisna ljudima?

Odgovor: Nesumnjivo! Samo ukoliko razume šta je to što je od koristi za svet, za ljude, ona može sebe da pronađe u tome.

Pitanje: U čemu ona može da bude korisna svetu?

Odgovor: U tome što će da uči sebe i druge ljude da budu međusobno pravilno povezani. Ovo će svetu doneti ogromnu pozitivnu snagu, koja će svet načiniti boljim mestom.

Pitanje: Da li je svrha života u tome da osoba hoće da bude potrebna? Da li je to svrha mog života?

Odgovor: To nema smisla. To je samo lek. Svrha života bi već trebalo da bude iznad toga.

KADA SE INKLUZIJA OKREĆE PROTIV SEBE

 

Zabrana dečjih knjiga i filmova je preteće upozorenje – društvo se urušava

Tokom proteklih nekoliko meseci bombardovani smo vestima o „ispravkama” koje se događaju u raznim svetskim kompanijama, korporacijama, ali one najznačajnije su u obrazovnom sistemu.

Ove mere, koje se navodno preduzimaju da bi se društvo načinilo takvim da usebe više uključuje, zapravo zabranjuju, ograničavaju i osuđuju mnoge najosnovnije slobode ljudi u jednoj demokratskoj zemlji, poput slobode izražavanja, a čak i slobode mišljenja. Previše je primera koje treba pomenuti, ali evo nekoliko tipičnih: Amazon je uklonio kultne knjige za decu doktora Susa, a Dizni+ je sa dečjih profila skinuo tako omiljene filmove kao što su Dambo, Petar Pan i Švajcarska porodica Robinson, i dodao je, u profilima za odrasle, upozorenje pored naslova da filmovi sadrže kulturološki neprikladan sadržaj.

„Zaista, mnogo vekova unazad, sve do danas, mi smo se udaljavalji sve više i više. Do sada smo se toliko otuđili da ne možemo da podnesemo nikoga ko nije isti kao što smo i mi. Kao rezultat toga, mi uvodimo „pravednost”, koja pokušava da forsira pravičnost i nametne nepristrasnost i jednakost, a zapravo govori da ukoliko ne mislite kao što donosilac odluke misli da „treba” da bude, vi bivate prognani, izloženi raznim socijalnim kaznama kao što su zabrana udruživanja, gubitak posla, sramoćenje na društvenim mrežama i druge društvene kazne koje su često štetnije od zatvora, i ponekad uzrokuju to da ljudi sebi oduzmu život.”

Ima još: Koka-kola je ozbiljno tražila od svojih radnika da budu „manje beli” u borbi protiv rasizma. Megin Keli je u intervjuu za Bila Mara rekla da je povukla svoju decu iz privatne škole jer je, između ostalih probuđenih neobičnosti, sproveden program „tronedeljnog eksperimentalnog transobrazovanja“ u odeljenju njenog sina u trećem razredu.

Postoji još mnogo toga: Velika crkvena škola na Menhetnu nudi vodič na 12 stranica o „inkluzivnom jeziku”. Vodič destimuliše decu da koriste reči „roditelji”, „mama” i „tata” i sugeriše im da umesto njih koriste reči „ljudi” ili „odrasli”. U Njujorku, Ministarstvo obrazovanja ukloniće sva „rešeta” za selekciju za upis u srednje škole za školsku 2021–2022. godinu, i za sve srednje škole eliminisaće prioritet upisa prema okrugu. Da bi se povećala raznolikost, lutrija će zameniti testove za odabir. I, na kraju, Bari Vajs piše o svojoj prijateljici, majci četvorogodišnje devojčice sa Menhetna, koja je gledala kako njena ćerka crta, kada je devojčica ležerno rekla: „Moram da crtam u svojoj boji kože”. Boja kože, rekla je svojoj majci, „zaista je važna”. To je naučila u školi.